Реакције људи на ситуацију проузроковану ванредним стањем могу бити различите, и зависе у великој мери од индивидуалне структуре личности, као и од социјалне мреже коју смо успели да изградимо пре доношења ванредног стања.

Уколико у овим измењеним животним околностима осећате страх и напетост умереног интензитета, знајте да су то сасвим разумљиве, природне реакције. То су нормалне реакције на измењене услове и стресне ситуације којима смо сви изложени и не подразумевају, аутоматски, психичко обољевање.

Последњих дана ублажавају се мере предузете да би се зауставио вирус корона. Током маја се очекује да се живот постепено приближи ономе који је владао пре епидемије или да се у потпуности мере релаксирају. Разуме се то ће пре свега зависити од епидемиолошке ситуације у земљи.

Више војних пензионера обратило нам се молбом да их информишемо када раде поједини кабинети са Поликлинике ВМА који су измештени у зграду Војномедицинског центра Нови Београд. Многи су покушавали да остваре телефонску везу са лекарима тих кабинета ради консултација везаних за болест.

Најпре да поделимо са вама информацију да ти кабинети раде свакога радног дана од 08,00 до 14,00 часова. Кабинети са Поликлинике ВМА раде по следећем распореду:

Ендокринологија: понедељком, телефон 011/3205-503;

Реуматологија: уторком, телефон 011/3203-503;

Председник Удружења војних пензионера Србије Љубомир Драгањац упутио је данас Канцеларији за ордене предлог за постхумно одликовање др Миодрага Лазића, недавно преминулог лекара, директора Ургентног центра Клиничког центра у Нишу, познатог ратног хирурга.

У образложењу предлога се наводи:

Доктор Миодраг Лазић, директор Ургентног центра Клиничког центра у Нишу, по свему што је за живота чинио, представља пример за углед лекарима и уопште становништву наше земље, па и шире. Истицао се по изразитим особинама човечности и патриотизма. По свему судећи достигао је највише стручне коте у области ратне хирургије. Поникао је у породици изузетног официра који је часно, веома стручно и честито радом испунио своју каријеру и достојанствено стекао пензију. Његов отац је, по пензионисању, био оснивач и први председник нишке организације Удружења војних пензионера Србије.

Доктор Лазић је први, а по многима и најпознатији ратни хирург и ортопед - добровољац на ратиштима у Босни и Херцеговини и Републици Српској, у периоду од августа 1991. до фебруара 1996. године. Био је изузетно поштован и омиљен лекар. Патриота какав се ретко рађа, као добровољац почетком августа 1991. године затражио је и добио од руководства Хируршке клинике нишке Градске болнице неплаћено одсуство и запутио се у Републику Српску Крајину, на ратиште. Отишао је најпре у болницу у Двору на Уни, потом збрињавао страдале у Глини и Костајници, а јуна 1992. године, раме уз раме са војском Српске Крајине, учествовао је у пробоју коридора у Посавини.

Од јутрос на сајту Удружења војних пензионера Србије доступан је нови (194) број гласила Удружења ,,Војни ветеран“. С обзиром на услове у којима се налазимо, странице новине доступне су електронском облику. Када се буду створиле могућности овај број ће имати и своје штампано издање.

Нови број садржи велики број информације у вези са епидемијом корона вируса, али и редовне рубрике.

За оне који се до сада нису у пракси прелиставали или читали електронско издање ,,Војног ветерана“ садржај ћете пронаћи када уђете на сајт ако посетите рубрику ВЕТЕРАН. Молимо вас да о томе телефонским путем обавестите што већи број чланова.

Мере које су предузете у епидемији вируса корона, оправдане су, али су војним осигураницима створиле низ проблема и брига. Основни проблем су били лекови које користе хронични болесници. Команда гарнизона је понудила да лекове доставља на кућне адресе. До краја колегијално и хумано. То је, међутим, трајало само неколико дана. Вероватно је Команда добила наређење о ангажовању војника на другим важним задацима...

Војни пензионери Шапца веома дисциплиновано се придржавају државних и медицинских мера и препорука. Војна амбуланта у гарнизону веома је добро организована у пружању свих врста помоћи војним пензионерима, тако да нико не чека дуго на неку од услуга.

У Београду је синоћ преминуо заставник прве класе у пензији Бранко Караћ, председник новобеоградске Месне организације УВПС ,,Париска комуна“. Био је члан Општинског одбора УВПС и истакнути активиста.

Поводом Ускрса председник Удружења војних пензионера Србије упутио је војним пензионерима честитку следеће садржине:

Традиционалним ускликом Христос воскресе члановима УВПС и свим војним пензионерима честитам највећи хришћански празник.

У времену самоизолације и социјалног дистанцирања особе старије од 65 година, подносећи велики терет, па и жртву, дају осведочени допринос очувању сопственог и здравља својих најмилијих. Стручњаци говоре да пандемија попушта, тако да ће наредних дана део мера које је предузела наша држава бити релаксиране. Старији ће тако моћи три пута седмично да прошетају, а у наредном периоду се очекује да ће рестриктивне мере постепено бити укинуте.

Честитајући вам празник с пуно оптимизма желим вам добро здравље, животне успехе и срећу.

Како наш народ каже невоље обично дођу у јатима. У последњих више од једног месеца велики проблем задаје нам корона вирус. Мере које је подржала држава погодиле су многе старије пензионере. Због забране кретања војни осигураник С. И. која живи сама, није имала ко да јој донесе лекове. Када су из Управе за традицију, стандард и ветеране покушали да јој доставе медикаменте, испоставило се да она нема здравствени картон у Београду, то јест да се тај документ налази у Шапцу, јер је она тамо одлазила повремено и подизала рецепте и лекове за редовну терапију.

Председник УВПС Љубомир Драгањац упутио је породици преминулог лекара Миодрага Лазића телеграм саучешћа следеће садржине:

Болно и снажно одјекнула је вест да нас је напустио легендарни ратни хирург и надалеко познати лекар Миодраг Лазић. Његов живот био је испуњен доброчинством, хуманошћу и надљудском борбом за животе људи. Мало је таквих људи на овоме свету. Мало је таквих патриота и родољуба. Ишао је стопама свога оца Драгољуба, пуковника и пилота, оснивача Удружења војних пензионера Србије и првог председника организације у Нишу којег је и надвисио.