Детаљи

УСТАВНИ СУД ОДЛУЧИО О 11,06 ОДСТО

Уставни суд Републике Србије, на седници од 23. маја 2012. године,  донео је одлуку којом се усваја уставна жалба кориснику војне пензије у вези ванредног усклађивања пензије у висини од 11,06 одсто (почев од 1. јануара 2008) и наложио је надлежном суду да у року од 60 дана  понови поступак по тужби изјављеној против Фонда СОВО.  
Тиме је Уставни суд признао право корисницима војне пензије на ванредно усклађивање војних пензија од 1. јануара 2008. Удружење ВПС ће ускоро објавити и упутство о томе како даље поступати. У наставку објављујемо одлуку суда у изворном облику.

Детаљи

Из Фонда СОВО

ОД 1. ОКТОБРА ВАЖЕ САМО НОВЕ ЗК

Удружење ВПС  упутило је,  18. јуна 2012. године,  свим општинским и градским одборима УВПС информацију о дистрибуцији здравствених књижица. Фонд СОВО обавестио је УВПС да ће се књижице слати на адресе команди које су попуњавале упитнике  и достављале их Фонду СОВО. Због тога је општинским одборима  препоручено да ступе у везу са тим командама ради евентуалне испомоћи и брже дистрибуције. Преносећи информације Фонда СОВО, УВПС, такође, обавештава одборе да ће  до 30. септембра 2012. важити и старе и нове здравствене књижице, а од 1. октобра важиће само нове. Није уважен предлог УВПС-а да здравствене књижице буду бесплатне. Цена здравствене књижице (са идентификационом картицом) биће, као што је раније  најављено, 600 динара (плаћање по преузимању).

Детаљи

ВАЖНА ПИТАЊА НА ДНЕВНОМ РЕДУ

На дневном реду 11. седнице Главног одбора УВПС, која ће се одржати 26. јуна 2012. године (у 10,00 часова), у Медија центру одбрана у Београду, биће разматрана следећа питања:

1. Усвајање записника са 10.седнице Главног одбора и извештаја о раду између 10. и 11. седнице.

 

2. Однос и поступање Фонда за СОВО и МО према иницијативама и предлозима УВПС за доношење Правилника о употреби, условима и начину коришћења средстава за побољшање положаја пензионисаних војних осигураника и доношење одлуке о даљем поступку.

Детаљи

Један поглед из старачког дома

КО ЈЕ УКИНУО СОЦИЈАЛНУ ПОМОЋ

„Некад ми хоће срце да пукне кад видим тог нашег честитог човека, бившег официра, команданта, који броји последње дане али неће да се понизи, чува образ и официрско достојанство као да је пред стројем од хиљаду војника чије су очи упрте у њега и сви знају да их он никада неће издати нити оставити на цедилу...“

 

Недавно је један наш војни пензионер,  који живи у  старачком дому,  причао  о  својих 17 прекоманди током војне службе, о томе како је његова породица испаштала док је он служио домовини. Сећа се свега, свих тешкоћа, али каже: „Не треба плакати над својом судбином и себе жалити, јер  нисмо ми једини који смо пропатили. Све је то смешно у односу на жртве наших предака, а тешко је и замислити једног војника да му живот прође без искушења и невоља.“ Подсетио нас је на текст Владимира Димитријевића о Породици Поњигер, у коме професор, између осталог,  признаје да је први пут чуо за Удружење војних бескућника. Није човек могао да верује да постоји и таква организација у 21 веку, јер се за последњих 20 година лична карта Србије толико променила да ју је тешко препознати.

Неправда и безобзирност

А кад смо старог пуковника питали - шта му у овом старачком дому најтеже пада, замислио се, уздахнуо и открио нам да му од свега најтеже падају  неправда и безобзирност државе према војним пензионерима. „Желим потпуно да будем јасан, Одавде, из овог дома, где човек може да добро сабере мисли, где  ти је сусед и брат,  и рођак,  и породица, доста се јасно види колико су војни пензионери трн у оку власти која их доживљава као терет. Прво су нас оклеветали у нашем народу, да смо изгубили ратове, да смо велики потрошачи и штеточине, да смо комуњаре, па су кренули да нам отимају што смо мукотрпно зарадили. Ех, да сам коју годину млађи, не бих то мирно гледао. Каже ми пре неки дан мој најбољи друг, цивилни пензионер, овде из овог дома,  пуковниче, доста сте парадирали, шта хоћете, шта тражите?, а ја му кажем - јесам се напарадирао од Триглава до Ђевђелије, јесам се надисао чистог ваздуха по планинама Југославије, јесам се наратовао од Словеније до Босне, али, осим тебе,  не сретох никог досад да ме назове парадером. Е, свака ти част! Јесам парадер! Иако  раније,  можда,  и нисам  био - јесам сад. Јер, да нисам не бих сада овде с тобом разглабао, него бих, овакав каквог ме видиш, никакав, ишао пред Министарство одбране, укипио се ту и чекао да ми врате оно што су ми отели. И, да сам прави војник, да поштујем часну војну професију и наш кодекс, не бих се одатле померао док ме силом не однесу. Да нисам парадер, тако бих радио, тако бих и теби, колеги цивилном, који си ми сада најближи род, помогао. Јер, ако се ми војни пензионери не будемо борили за своја права, сутра ће нам, човече, свима, па и теби,  доћи и рећи: нема више пара у каси, одсад ћете добијати пола пензије. А и то пола ће бити замрзнуто.“

Будимо јединствени

„Волео бих“, каже пуковник, „кад би ме руководство Удружења послушало барем у једном: да учини све како би се превазишле поделе на официре, подофицире, генерале, летаче  и падобранце,  и како би  војни пензионери били јединствени, у једном удружењу - Удружењу војних пензионера Србије. Нека то удружење буде језгро у које ће се учлањивати  и чланови породице војних пензионера и корисника војне пензије, као и њихови потомци и симпатизери, и сви други  који у Удружењу војних пензионера Србије препознају вредности за које се и они залажу.

Ако се то не учини, ако се допусти да Удружење остане без чланства, онда нам се не пише добро. Ко ће нас заштитити? Да неће, можда, Управа за традицију, стандард и ветеране? Кажите ми шта су нам помогли откако су се формирали? Не знам. Кажите ми ако знате. Ја знам само да су нам укидали: социјалну помоћ, хранарину, а шта ће бити следеће? Последња деценија у животу војних пензионера обележена је укидањем њихових права, од настајања тзв. великог и  малог дуга,  неусклађивања (11,06) до рушења аутономног система СОВО и протеривања војних пензионера у цивилни систем ПИО. Ех колико је ту било безакоња и неоснованог богаћења на уштрб војних пензионера то није тешко претпоставити, али можда никада нећемо сазнати ко је исплео ту паукову мрежу  у коју смо се упецали и нисмо били кадри да одбранимо своја права.

Сад, чујем, неки кажу, па можда ће нова влада бити боља, можда ће нам нови председник државе бити наклоњенији, па можда!?  Али ми наш оптимизам не можемо на томе заснивати. И досад су неки говорили: па, можда ће нам Шутановац помоћи да решимо тај и тај проблем. Како, кад је Удружењу војних пензионера, које броји 32.000 чланова, онемогућио да утиче на одлуке органа Фонда СОВО који одлучује о судбини војних пензионера. Ако нисмо заступљени у тим органима и ако  увек можемо бити надгласани, онда нам не вреди никакав оптимизам.“

„Нас, суштини, каже пуковник, „не би требало много ни да занима која ће опција доћи на власт. Власти се могу мењати али не и наш програм, правац и циљ -   да по сваку цену заштитимо статус и интересе војних пензионера, категорије људи због којих је удружење и основано.

Чекајући једнократну помоћ

Знам неке колеге  који су прошле године чекали ту једнократну новчану помоћ као озебло сунце и на крају кажу: укинута!? Шта укинута? Ко ју је укинуо? Зашто ју је укинуо?, питају се људи. Па, ако су нам укинули социјалну помоћ пред изборе, шта можемо да очекујемо после избора. Волео бих да код тих јадних људи одведем министра, да види где и како живе, у каквом су стању, колико дијагноза имају, ко их подиже из кревета и храни, и зашто они траже ту једнократну новчану помоћ? Некад ми хоће срце да пукне кад видим тог нашег честитог човека, бившег официра, команданта, који броји последње дане али неће да се понизи, чува образ и официрско достојанство као да је пред стројем од хиљаду војника чије су очи упрте у њега и сви знају да их он никада неће издати нити оставити на цедилу.

Кажу да смо ми, војни пензионери, окренути прошлости, заостали, да не схватамо реалност, то је лаж. Ми се само залажемо за поштовање закона, људског достојанства, истине. Ако нас војне пензионере, истинске представнике народа, сатерају у ћошак и укину нам наша права, нашу једину имовину коју смо стекли, није тешко претпоставити шта ће бити са свим осталим пензионерима. Зато је важно да не дозволимо да нам овако, на безобразан начин, укидају једно по једно право, отимају нам из иста и шепуре се на јавном сервису који плаћамо. Истина за коју се ми залажемо је вечна и зато, војни пензионери, главу горе, не клонимо духом. Превазиђимо поделе, свађе, окупимо се око једног удружења и кажимо: Доста је било! Недам више да ми отимаш што сам крваво зарадио! Не могу сада да трчим уз Дебело брдо на Мањачи по неколико пута. Не могу са опремом да трчим на десет километара, али могу да кажем: хоћу своје право! Можемо, сви заједно, да платимо поштеног адвоката и да тражимо своје, да тужимо и министра и било кога ко је против нас урадио нешто мимо закона. Ако будемо јединствени, ми смо способни да онима који крше права војних пензионера не дозволимо да мирно спавају. Не било каквим рушењем, не било каквим претњама, већ с добрим адвокатима и јаком вољом да се до свог последњег корака боримо за своје право.

Није бескућник него жртва безакоња

Када сам својевремено чуо да је неко војне пензионере, који су дошли из бивших република, назвао војним бескућницима, рекао сам себи: то није добро. То је, или кратка памет, или превара. Јер, не можеш ти, човече, да ове људе домаћине назовеш бескућницима. Па нису они бескућници који су пропили своју имовину, већ велики радници, ратници који су пропатили. Знам многе чије су се породице поделиле, једни остали у Словенији, други отишли у Србију, и сад ти њега називаш бескућником, а, у ствари, тиме скриваш да је држава направила злочин над тим човеком. Држи га двадесет година без стана. Истерује га из једног, па из другог војног објекта, истерује његову децу из војних објеката... Каже немате више право да живите у ових девет квадрата, прерасли сте. Каква је то правда? Па није се војни пензионер сељакао седамнаест пута и исто толико пута преносио своју „чергу“  мислећи само на себе, него, пре свега, мислећи на своју децу, да њима сутра остави кров над главом. А шта ће да ради мој класић и пријатељ Драган који са супругом већ двадесет година живи у собици три са три,  а из суседне собе истерују  њихову кћерку  и сина који су „прерасли“. А шта је мој цимер Драган згрешио  да не добије стан ни после двадесет година од када је предао свој стан у бившој југословенској републици, па да не може својој деци да обезбеди макар собицу.

Волео бих кад би наши војни пензионери могли да схвате колико је дубока наша данашња криза, не због измишљене светске економске кризе, већ због лоповлука и безакоња сваке врсте које разара темеље наше државе. Нажалост, наши војни пензионери, нису свесни чињенице колико и од њих зависи будућност земље.  Није тешко израчунати колико данас људи, војних пензионера и свих корисника војне пензије, и чланова њихових породица и њихових потомака, живи од тог што смо ми зарадили. И замислите: шта ће се десити ако се укине или умањи само једна једина пензија. Колико ће гладних уста завапити, колико ће  се војних пензионера наћи у безизлазном положају док се тајкуни богате на украденој војној имовини.“

Не дозволимо смањивање пензија

„Зато, драги моји“, вели пуковник, „немојте се  свађати  и делити по страначкој или било каквој другој припадности. Немојте мрзети било кога, јер мржња води у понор. Некада нисам знао, али у овим годинама осећам и знам да су нам у опасности и вера, отаџбина,  и породица, и родољубље чији су изразити представници војни пензионери Србије. Наши  преци нас уче да будемо опрезни кад бирамо своје представнике у власти. Можемо имати поверења само у оне којима су  на срцу вера, отаџбина и породица. Ко те вредности не брани, не може да брани и одбрани никакве интересе грађана Србије, па тиме ни интересе пензионера. Стицајем околности, у животу сам радио послове који су везани за економију, па сад могу да схватим шта значи кад једна презадужена земља, као наша,  наставља да се задужује код ММФ. Зато, мирне душе и чисте савести могу да кажем, то је пут у дужничко ропство и пропаст, потпуно супротан пут  оживљавању производње и развоју економије. Будемо ли наставили са досадашњом праксом, буде ли нас водила досадашња власт,  не да верујем у то, него знам - наше пензије неће бити довољне  ни за пуко преживљавање. Зато се ослободимо ранијих стега, кажимо свакој власти истину у очи, боримо се за своја права док не буде касно.

Без обзира на то ко ће сутра да буде у власти, тражимо да разговарамо са свима, са свим органима и институцијама, са сваком парламентарном и ван парламентарном партијом, са свима који могу да нам помогну. Разговарајмо без страха, гледајући их у очи, истина је на нашој страни. Буде ли и нова влада наставила да крши наша права и наше достојанство, жртвујмо наше време, окупимо се и не дозволимо да нас уништавају. Само једна наша шетња око Министарства одбране, једна ноћ дежурства испред врата Генералштаба, биће јака порука онима који нам крше права, али можемо ми много више да издржимо него што можемо и замислити...“

Разговарао М. Петровић

Детаљи

 

Постизборна очекивања и поруке

ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ИСПРАВЉАЊЕ НЕПРАВДИ

 

Војнопензионерској популацији, поред сада већ одлазећe Владе Србије, нису биле наклоњене ни бивше парламентарне странке – како владајуће, тако и опозиционе. Протекла владавина шеснаест коалиционих странака, партија и покрета, протицала је, поред осталог, у изгласавању бројних закона који су, попут рак ране, нагризали уставна и  владајућа законска права војних пензионера. Многа дотле постојећа законска решења која су ишла у прилог корисницима војних пензија, 126 републичких посланика је једноставно бацало под ноге, без обзира што је УВПС упозоравало и благовремено реаговало на све примере владавине безакоња. Иако су током владавине протекле коалиционе Владе Србије и парламентарне већине у Народној скупштини, доношена многа ступидна решења која су се безобзирно обијала о главе војних пензионера, не може се изгубити из вида да су их доносили људи којима се никако не може приписивати ступидност. Јер, накарадно доношени закони, уредбе и прописи, нису на светло дана избијали због незнања, или глупости њихових аутора, већ пре свега због остварења незајажљивих интереса појединих владајућих групација.

Када се све наведено има у виду, оправдано се у овом временском и политичком тренутку поставља питање како ће се нова Влада и Парламент, ма како били састављени, односити према нагомиланим проблемима сваљених на грбаче војних пензионера? У одговору на то питање у опцији су претпоставке од оних које уливају оптимизам, али и оне које преферирају песимистичким очекивањима. Јер, још је неизвесно која ће идеолошко-политичка опција састављати нову Владу, односно који ће људи бити на њеном челу. Неизвесност је тим  већа што се, такође, још  не знају имена људи који ће предводити министарства у којима се припремају и доносе одлуке од животне важности за војне пензионере.  Коначан одговор који се односи на ове непознанице, у великој ће мери одредити будућност војнопензионерске популације, односно дугоочекивано исправљање неправди годинама наношених тој пензионерској групацији.

У новонасталим (постизборним) околностима, то јест после потврде мандата члановима Парламента и формирања нове Владе Србије, војни пензионери очекују одлучније потезе своје организације. Имајући у виду да и поред напора и конкретних акција УВПС није, не својом кривицом наравно, успело да спречи доношење незаконито донетих одлука и решења, корисници војних пензија, и поред свега, очекују одлучније и делотворније потезе своје организације. Ту се, пре свега, мисли на агресивније наступе у смислу успостављања и реализовања директних контаката са водећим представницима власти и водећим штампаним и електронским медијима. Јер, пуко дописивање и вербално ламентирање над очигледним урушавањем права војних пензионера, ни теоретски не може да доведе до жељених резултата. Под агресивним наступом се, у ствари,  подразумевају акције УВПС, градских, општинских и месних организација, путем којих се остварују што чешћи контакти са институцијама и људима на нивоу републике, градова, општина и месних заједница. Реч је о редовним и блиским контактима са институцијама и људима који битно утичу на доношење и озакоњење законских аката од интереса за војнопензионерску популацију.

Најзначајнију улогу у оквиру наведене сарадње требало би да оствари УВПС с обзиром да је, гледано кроз хијерархијску лествицу војнопензионерске организације, најпозваније и најауторитативније да остварује контакте са институцијама у којима се припремају и изгласавају законска решења која се односе на статус и остварење законских права корисника војних пензија. Неопходно је, с тим у вези, да се, знатно више него до сада, остварују непосредни разговори са представницима законодавне, извршне и судске власти. То, наравно, не искључује и организовање радикалних потеза, уколико владајуће институције не испоље спремност за равноправан дијалог и договор са представницима војнопензионерске организације.

Информисању јавности која готово ништа не зна о проблемима с којима се годинама суочавају војни пензионери, такође у новонасталим политичким условима ваља посветити одговарајућу пажњу. А то је једино могуће ако се успоставе непосредни контакти и везе са новинским агенцијама (Танјуг, Бета, Фонет) и редакцијама штампаних и електронских медија – од локалног до републичког нивоа. Посебно је то значајно када се има у виду да је шира јавност необавештена о бројним опскурним и окултним прописима, уредбама и другим актима доношеним на штету војних пензионера. Пред челницима будуће Владе Србије, посланичким аудиторијумом и лицем јавности, у зачетку треба раскринкавати примере који сведоче о вишегодишњем бесрамном кршењу законских и стечених права војних пензионера.  Због тога се,  у ствари, инсистира на успостављању свестране сарадње са јавним гласилима, као и оним невладиним организацијама које се, без икаквог политизирања и везивања са политичким странкама, залажу за остварење људских права.

Иако је УВПС ванстраначка организација, то никако не значи и избегавање блиске сарадње са парламентарним и ванпарламентарним странкама и партијама. Не сме се сметнути с ума да те политичке организације, у већој или мањој мери, могу да утичу на исправљање незаконитих прописа које је припремала и преко Парламента изгласавала сада већ одлазећа Влада Србије. Истовремено, успостављање контакта с тим странкама и партијама требало би да у будућности за сва времена искорени самовољу какву су, без икакве одговорности испољавали неки министри који ће за који дан отићи у политичку пензију. Војни пензионери никада неће заборавити њихов утицај на доношење бројних незаконитих, а није претерано рећи, и више него аморфних  решења на штету војних пензионера. То их посебно обавезује да у оквиру своје организације (УВПС), свакодневно улажу напоре како би се изборили за враћање насилно одузетих им права.

Повољну околност, када су изгледи да се исправе незаконитости и остваре легитимни интереси војних пензионера, представља чињеница да дужност врховног команданта Војске Србије преузима новоизабрани председник Србије - човек који ће се, верују многи војни пензионери, са далеко више слуха, озбиљности и одговорности односити према иницијативама, молбама, жалбама и предлозима војнопензионерске организације. То ће истовремено, верује се такође, бити снажан сигнал и подстрек људима у Генералштабу Војске Србије да одлучно, озбиљно и одговорно, без става „мирно“ пред ресорним министром, реагују на све недаће и очигледне неправде наношене корисницима војних пензија.

Реални су изгледи, додајмо и то на крају, да предстоје повољне околности када су оправдани интереси војних пензионера у питању. Јер, очекује се, поред осталог, да ће новоименовани министри, независно од уско страначких интереса, доносити одлуке које почивају на Уставу и законима Републике Србије. Са нескривеним се уверењем сматра да ће нова министарска гарнитура, за разлику од претходне, далеко већу пажњу посветити исправљању неправди годинама сваљиваних на леђа војнопензионерске популације.

Радисав РИСТИЋ

 

 

Детаљи

Удружење војних пензионера Србије упутило је, 8.  јуна 2012. године, допис Управи за традицију , стандард и ветеране (стамбеном одељењу МО)  са молбом  да  се редовније ажурира  ранг листа  стамбених интересената.

„У последње  време”,  како се истиче у допису Удружења,   „све већи број корисника војне пензије,  који нису решили стамбено питање  а информишу се путем сајта МО (ранг листе), свакодневно нам достављају  примедбе да се листа не ажурира редовно, да је последњи пут ажурирана  12. априла 2012. године.  Траже да се   ранг листа  ажурира  најмање једном месечно.

Зато вас молимо да имате у виду  ове примедбе  и да Стамбени орган убудуће редовно, барем једном месечно, објављује ажуриране податке.“

Детаљи

УВПС тражи од Министарства одбране

ДА КЊИЖИЦЕ ПЛАТИ ФОНД СОВО

Удружење  војних пензионера Србије предлаже Министарству одбране да се  одреди прелазни период у којем би важиле старе и нове здравствене књижице и да се о томе обавести и РЗЗО. Такође,  предлаже да трошкове израде здравствених књижица,  у складу са Законом о изменама и допунама Закона о здравственом осигурању (члан 29. став 5),  сноси Фонд за СОВО.

Детаљи

Притисци  на  удружења која користе просторије у Дому Војске Србије

ЗАКОН О УДРУЖЕЊИМА  ШТИТИ  УВПС

После добијања  обавештења од Медија центра „Одбрана“ - да мора да плаћа закупнину за просторије у Дому Војске Србије, које годинама користи, Удружење војних пензионера Србије је, 30. маја 2012. године, упутило допис  Министарству одбране (Управи за односе са јавношћу - Медија центру „Одбрана“) који објављујемо у целини:

Детаљи

НОВЕ КЊИЖИЦЕ СТИЖУ ДО 30. ЈУНА

 

Фонд за СОВО привео је крају посао око израде здравствених књижица и планирано је да се подела нових здравствених књижица изврши до 30. јуна 2012. године, до када важе старе здравствене књижице које су оверене у 2010/2011 години.

После обраћања УВПС Управи за војно здравство због проблема око овере здравствених књижица, из Фонда за СОВО, 29. маја 2012, стигао је одговор који објављујемо у целини:

Детаљи

Удружење војних пензионера Србије упутило је честитку  председнику Српске напредне странке  Томиславу Николићу поводом његове победе на предсеничким изборима. У честитки коју је потписао председник УВПС Љубомир Драгањац се, између осталог, каже: „У  име  Удружења војних пензионера Србије  честитам  Вам  на избору за председника Републике Србије са жељом  да ту одговорну дужност успешно обављате, на добробит грађана  и државе Србије.“