Навршило се 29 година од како је на друштвену сцену Србије ступила нова организација која је у форми удружења грађана окупила војне пензионере да би свестраним активностима утицала на заустављање негативног тренда статусних и других питања од значаја за пензионисане официре и подофицире. Удружење војних пензионера Србије било је и остало главни ослонац у решавању важних питања наше популације.
У тешким и сложеним условима 1993. године, када је после разбијања СФРЈ нова држава (СРЈ) била у вртлогу хиперинфлације и под санкцијама међународне заједнице, а Заједница социјалног осигурања војних осигураника, на основу Закона о Војсци Југославије и Уредбе Савезне владе, трансформисана у Фонд за социјално осигурање војних осигураника логично је било да се војни пензионери организују. Били смо у врло тешком положају у погледу остваривања стечених статусних права из пензијског и инвалидског осигурања, здравствене заштите, стамбеног збрињавања и друштвеног статуса.
Тадашњи савезни министар за одбрану Павле Булатовић (2. августа 1993. године), примио је делегацију војних пензионера а разговори су том приликом вођени на тему тешког положаја војних пензионера. Министар је упознат са одлуком да се припрема оснивање Удружења војних пензионера. Дао је „зелено светло“ за формирање Удружења и обећао да ће систем одбране, при војним клубовима и касарнама, уступити просторије и опрему за рад пензионера. За процес рађања и развоја организационе и функционалне идеје у формирању и раду Удружења основан је Иницијативни одбор који је на томе радио. То тело одржало је три седнице, а на трећој је донео одлуку да се оснивачке седница Скупштине Удружења војних пензионера одржи 16. септембра у ондашњем Централном дому Војске у Београду.
У тексту првог Статута, који је усвојен на оснивачкој скупштини, дефинисано је да је Удружење интересна социјално-хуманитарна, нестраначка организација добровољно удружених војних пензионера ради остваривања интереса својих чланова на начелима солидарности.
Клицу за враћање урушених права и заштиту оних која су и свестране борбе дозвољеним демократским средствима, дакле оним легалним и легитимним, врло брзо прихватио је велики број пензионисаних официра и подофицира. Заживеле су организације широм Србије и фронтално, како бисмо рекли ми професионални војници, кренули у одлучну борбу, чија остварења сумирамо сваке године на редовним скупштинама или поводом Дана УВПС.
Оснивачи, од којих многи више нису међу нама, учинили су почетне напоре дугих корака да организација заживи, а онда су личним ангажовањем дали пуни допринос активностима УВПС. Са дистанце од готово три деценије можемо да констатујемо да су били велики визионари, упорни борци за права војних пензионера и градитељи боље будућности. Поносимо се њима и одајемо им заслужено признање.
На седници изборне Скупштине УВПС одржаној у јуну ове године оценили смо резултате у протекле четири године, а посебно оне који су постигнути у минулих 12 месеци. Имајући на уму ту чињеницу, данас нећемо побројати сва постигнућа наше организације.
Ово је прилика да одлучно кажемо да ћемо у наредном периоду појачати активности како би пензијско и инвалидско осигурање прешло у надлежност Фонда за СОВО. Упоредо ћемо аргументовано захтевати од надлежних државних органа да војне пензије буду на нивоу како је то законом регулисано, односно како то заслужују они који су, не штедећи себе, одлучно бранили земљу.
У наредном периоду ћемо анализирати досадашње методе у раду УВПС, па ако наши чланови буду то захтевали, мењаћемо их како бисмо били ефикаснији у заштити постојећих и враћању умањених или укинутих права.
И поред тога што су активне и пензионисане старешине захтевали од Владе републике Србије да укине ,,брзе прсте“, то јест начин за доделу станова припадницима служби безбедности по повлашћеним ценама, то Влада није уважила, али је прихватила да се у стварању ранг-листи поштује радни стаж стамбених интересената. И даље ћемо указивати надлежним државним органима да то није добро решење и да би најбоље било да Влада додели одређени број станова Министарству одбране, а да се подела обави по правилнику који је усавршаван и примењиван више деценија.
У животном добу у којем се налазимо, за огромну већину војних пензионера питање свих питања јесте здравље. Радећи одговорно на задацима одбране земље нарушили смо здравље. Сложиће те се, а о томе смо расправљали на више седница Главног одбора УВПС, здравствено осигурање војних осигураника већ више година није на оном нивоу какво би требало да буде. Није место ни време да ту чињеницу елаборирамо. Рећи ћу само то да ћемо остати упорни у захтевима, то јест да ћемо са више жара, заједно са надлежнима из Управе за војно здравство, радити на подизању квалитета услуга на свим нивоима здравственог осигурања.
Наши најважнији задаци у будућности и даље ће бити:
-Унапређење статуса и угледа војних пензионера у друштву и одговарајуће позиционирање у локалним срединама;
-пружање помоћи војним пензионерима у остваривању основних права из области пензијског, инвалидског и здравственог осигурања и социјалне заштите; иницирање решавања проблема и доношење прописа ради побољшања статусног и материјалног положаја војних пензионера;
-остваривање сарадње са одговарајућим државним и другим институцијама, Војском Србије, као и сродним организацијама у земљи и иностранству;
-стварање услова за рад месних, општинских, односно градских организација УВПС, посебно простора;
-организовање посета и пружање подршке и помоћи оболелим, изнемоглим и усамљеним члановима;
-организовање посета јединицама Војске Србије, музејима, установама културе и историјским споменицима, облика рекреативног и забавног карактера и стварање повољних услова за одмор и опоравак војних пензионера;
-наставак помоћи колегама у складу са Правилником о социјалној и хуманитарној помоћи;
-настојање да се сходно објективним условима формирају клубови војних пензионера, пружање помоћи у њиховом организовању и раду.
-редовно информисање јавности о раду Удружења и проблематици војних пензионера, нарочито инфромисање војних пензионера путем гласила ,,Војни ветеран“ и Сајта УВПС.
Идуће године на овај дан обележићемо 30 година од формирања Удружења. Биће то прилика за још једну афирмацију наше организације у друштву.
Дозволите ми да на крају изразим задовољство што смо за свих ових 29 година очували јединство чланова Удружења и што предано негујемо изворне принципе на чијим основама смо окупили војнопензионерску популацију. Надам се да делите моје мишљење да смо поносни на све оно што смо учинили за војне пензионере.
СРЕЋАН НАМ ПРАЗНИК!