У Свечаној сали Дома Војске Србије у Београду 10. јуна одржана је седница изборне Скупштине УВПС којој су присуствовали представници општинских и градских одбора Удружења војних пензионера Србије из свих крајева Србије. Међу многобројним гостима био је и државни секретар у министарству одбране Александар Живковић. На скупу је анализиран рад Удружења у последње четири године и трасирани задаци за наредни период. За председника УВПС поново је изабран Љубомир Драгањац. Скупштина је изабрала Главни одбор, а Главни одбор, на првој седници организованој после завршетка седнице Скупштине, Извршни одбор Главног одбора УВПС.

Опширнији прилог са седнице Скупштине доносимо у идућем броју ,,Војног ветерана“, а на сајту објављујемо излагање председника УВПС Љубомира Драгањца.

                                                ***

Удружење постоји и делује 29 година и формирано је у време хиперинфлације и највеће економске кризе. Опстало је у агресији НАТО-а на СРЈ и преживело нечувене и невиђене санкције које су увеле УН нашој држави. УВПС је променило  три државе: СРЈ, Србију и Црну Гору а сада делује у Србији.

Хиперинфлација је довела војнопензионерску популацију, као и већину грађана, на ниво преживљавања. Ситуацију је значајно отежало повлачење јединица и чланова породица из Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине и Македоније и њихов смештај у неусловне објекте. Хиперинфлација је потпуно обезвредила новчана примања, а ако на дан примања нису била утрошена, већ сутра су била потпуно обезвређена.

Војни пензионери којима су породице остале у отцепљеним републикама то стање су веома тешко подносили јер у СРЈ много тога није могао да се обезбеди.

Целокупна војнопензионерска популација стоички је подносила све тешкоће које су настале хиперинфлацијом нечувеним санкцијама и ратним сукобима у Хрватској и Босни и Херцеговини и потпуно су били опредељени за свој народ и државу. Бројни су примери добровољног јављања у ратне јединице како би својим знањем и искуством допринели успешном извршавању задатака.

Сложена друштвено-економска ситуација, бројни проблеми које су војни пензионери имали наметнула је потребу формирања удружења војних пензионера које ће им пружити помоћ у остваривању права из области:

  • пензијског и инвалидског осигурања,
  • здравственог и социјалног осигурање,
  • стамбеног обезбеђења,
  • побољшaња статусног и материјалног положаја,
  • у остваривању права из области ПИО и здравственог осигурања и социјалне заштите.

Све ово наведено био је делокруг нашег деловања уз бројне специфичности и изазване проглашавањем ванредног стања у земљи због епидемије коронавирусом. Потпуна изолација особа старијих од 65 година паралисала је активности месних, општинских, градских одбора као и ИзОд, ГлОд и председника УВПС. Свим општинским и градским организацијама наложено је да се придржавају мера које је прописала држава и да се сви контакти одржавају путем телефона и и-мејлова.

Интерна телефонска мрежа одиграла је значајну улогу у остваривању комуникација унутар организације. Путем телефона подношени су извештаји, постављана питања, дељени савети, даване текстуалне инструкције за рад.

Сајт УВПС преузео је информативну улогу јер су готово свакодневно објављиване информације и упућивани савети за решавање проблема. До престанка ванредног стања објављен је 51 прилог, што је десет пута више у односу на редовно стање. Сајт УВПС у време епидемије короне имао је незамењиву улогу у информисању чланства општинских и градских организација. Ангажовање Удружења за време епидемије захтева посебну анализу на једној од предстојећих седница ГлОд УВПС.

Промена начина усклађивања војних пензија довела је до великог смањења пензија у односу на плате професионалних војних лица и сада се пензије се крећу од 55-60% у односу на плате професионалних лица.

Целокупна ситуација око војних пензија веома је погоршана од када је донет закон да се војне пензије усклађују на исти начин као и цивилне пензије. Започели смо разговоре са представницима МО и ГШ о подржавању наше иницијативе да се пензије поново усклађују са платама професионалних лица. Инсистирамо на враћању пензијског осигурања војних лица у Фонд за СОВО. Приметно је заостајање пензија у односу на плате професионалних лица. Прошле године плате професионалних лица су повећане три пута а пензије су усклађене само једном. Како правдати чињеницу да активни заставник прве класе има већу плату од износа пензије једног пуковника. Постоје огромне разлике у износима пензија за лица истих елемената само у различито време пензионисаних. Та разлика је код неких чинова и до 30.000 динара.

Враћање закинутог дела пензија од 2014. до 2018. године је на дугачком штапу. Покренуте су бројне тужбе а неке су стигле и до Стразбура. Очекује се одлука Европског суда за људска права, чије доношење понекад траје скоро пет година,

Војно здравство не испуњава очекивања корисника  здравствених услуга и општа је оцена да оно заостаје за цивилним.

Вирус корона погоршао је здравље војних осигураника и сада се суочавамо са постковид компликацијама. Били би неправедни ако овом приликом не би одали признање војном здравству за све што је учинило у борби за тим вирусом.

Прелазак на електронске рецепте може се очекивати до краја марта 2023.године.

Стамбена ситуација се није значајније променила на боље. Фаворизација професионалних припадника ВС у односу на војне пензионере довела је до тога да не мали број пензионера чека на стан дуже од 30 година. Удружење војних пензионера је против доделе станова путем ,,брзих прстију“. Наиме, тим поступком се грубо руши систем рангирања приликом доделе станова, који је грађен и дограђиван у последњих неколико деценија. Све је више случајева да активни потпоручник као самац добије трособан стан, а да вишечлане породице официра и подофицира у пензији који су, између осталог и ратовали неколико година, штитећи нејач и територију, и даље живе мемљивим подрумима.

Уколико остане на снази поступак ,,брзих прстију“ треба размотрити могућност да отплату станова за војне пензионере преузму њихова деца, што би било пропраћено одговарајућом судско-административном процедуром.

На многим скуповима војних пензионера потенцирана је потреба да се у оквиру система одбране формирају геронтолошки центри. Пре пандемије била је планирана изградња геронтолошког центра на простору Карабурме, где се сада налази ковид болница. Очекују се да се по престанку ширења вируса корона приступи финализацији формирања таквог центра. Потреба је да слични центри буду формирани у Нишу и Новом Саду. Тиме ће бити испуњено опредељење Министарства одбране да тај систем води бригу о свом кадру од тренутка ступања на школовање, преко деценија војне службе, до последњих тренутака живота.

Нарочито добри резултати постигнути су у области социјалне и хуманитарне помоћи члановима чија су ниска примања, а имају вишечлане породице. По томе се наше удружење разликује од многих других. То је наша највећа дика, а резултат је челичног другарства које је владало у војним колективима и изграђеном ставу бриге о људима и опредељења да својим колегама треба помоћи да преброде материјалне недаће.

Већину организација мучи недостатак простора за рад. Уз све покушаје УВПС да посредством МО дође до одређеног броја просторија, до сада нису учињени значајнији помаци. Једно од решења је и сарадња са цивилном организацијом пензионера и

У наступајућем изборном мандату органи Удружења тежиште деловања треба да усмере на:

(1)Враћање пензијско-инвалидског осигурања у надлежност Фонда за социјално осигурање војних осигураника и нивелисање садашњих пензије у складу са Законом о пензијском и инвалидском осигурању;

(2) Доношење Закона о здравственој заштити и здравственом осигурању војних осигураника којим се не умањују досадашња права;

  • Учлањењу новопензионисаних официра и подофицира, а посебно породичних пензионера;
  • Изради посебне студије о раду органа Удружења у ванредним ситуацијама са тежиштем на пандемију вируса корона;
  • Организовање социјалне и хуманитарне помоћи на свим нивоима удружења, у складу са расположивим средствима и капацитетима;
  • Доношење прописа да отплату станова за војне пензионере могу да преузму њихова деца;

Удружење ће тежиште деловања усмерити према људима, пружаће им све врсте помоћи и подршке у остаривању закинутих права.

Жеља нам је да имамо задовољне војне пензионере, који су деценијама рада и ратовања то и заслужили.

 

Живели!