Ових дана поново се подигла бура око могућности да се оствари право на повећање војних пензија за 4,21 одсто. Близу 200 корисника војне пензије поднело је тужбу, захтевајући да се исплати тај закинути део пензије, а позивајући се на дискриминацију у односу на цивилне пензионере. Наводимо неке од чињеница које могу да допринесу остваривању тог права.
Затечени корисници војних пензија у 2007.години стекли су право на друго редовно усклађивање, по члану 261.Закона о Војсци Југославије од 4,21%, са 1. септембром 2007. године, када је донета Одлука министра одбране инт. бр.3614-6 од 31. августа 2007.године, о повећању новчане вредности бода за плате професионаолних војних лица, на 9,40 динара, сходно Уредби о платама.
Ступањем на снагу Закона о Војсци Србије 1. јануара 2008.године, одредбом члана 190. прописано је: Војни осигураници који су до дана ступања на снагу овог Закона остварили права из ПИО, настављају да користе та права по Закону по којем су их остварили !
То право којим је остварено друго редовно законско усклађивање у 2007. години требало је да буде реализовано почев од 1. јануара 2008.године.
Одлуком Уставног суда Р.Србије Уж.8405/2013 од 4. децембра 2013. године (Никола Кнежевић из Београда против Управног суда) јасно је прецизирано:...да су војне пензије у 2008. години морале бити усклађене на исти начин, под истим условима и у истој висини, као и пензије корисника у осигурању запослених...). Према Закону о Уставном суду, све одлуке Уставног суда су извршне и обавезујуће.
То право је војним пензионерима ускраћено Закључком Владе Р.Србије 05.бр.181-11689/2015 од 30.октобра 2015.године, који је од стране Уставног суда Р. Србије ИУо бр. 317/15 од 1. децембра 2016.године оцењен да нема карактер општег правног акта (већ је акт техничког спроводљивог карактера).
Да се ради о очигледној дискриминацији и наношењу штете имовини (пензија је лично имовинско право ) војних пензионера у 2008.години види се из чињенице да је током те године,збир признатих и исплаћених усклађивања цивилних пензија био 18.47%, док је збир признатих и исплаћених усклађивања војних пензија био 14.26%, значи мање за 4,21%.
За озбиљно је преиспитивање да ли је дошло до повреде члана 1. Додатног протокола I уз Европску конвенцију о основним људским правима и слободама и у вези са чланом 14. исте конвенције. Европски суд за људска права се у предметима Rekveny v.Мађарска и Van der Mussele v.Belgija изјаснио о дискриминацији једне професије, категорије грађана.
О тој дискриминацији војних пензионера у току је поступак, по тужби 174 војна пензионера, пред Вишим и Апелационим судом у Београду у предмету Гж. 3799/2020.
У парничном поступку, пред редовним судовима у Србији, води се сада више стотина предмета по тужби војних пензионера. Овом приликом истичемо да су, након одбијања, а по жалбама војних пензионера, тужбе усвојене и решењем Вишег суда у Неготину Гж.382/19 од 27.12.2019.године и решењем Вишег суда у Суботици Гж.687/17 од 08.120.2019.године, тако што су враћене на поновни поступак.
У поновном поступку Први основни суд у Београду пресудом од 29. јула 2020. године усвојио је тужбу војног пензионера и признао разлику од 4,21%, почев од 1. фебруара 2014. године (три године од подношења тужбе).
У другом предмету, у поновном поступку, Основни суд у Суботици, судска јединица Бачка Топола, пресудом П. 1147/2019-44 од 24. јуна 2020. године, усвојио је тужбу војног пензионера и признао разлику од 4,21% војном пензионеру почев од 1. фебруара 2014. године (три године од подношења тужбе).
Основни суд у Нишу је пресудом П. 6266/18 од 5. 2. 2019. године, усвојио је тужбу војног пензионера и признао разлику од 4,21%, почев од новембра 2015. године (три године од подношења тужбе).
Са проблемом умањивања пензија, као имовинског личног права, кршења достигнутог нивоа социјалних права из Устава Републике Србије, пред Европским судом у Стразбуру из Србије је више десетина представки против Србије, у вези са умањивањем пензија у периоду новембар 2014. године до новембра 2018. године, међу којима су представке пензионера из Србије.
Занимљиво је да је Државни савет Грчке (највиши Управни Суд у земљи)
пресудама ОI 1439/2020, 1440/2020 , 1442/2020, 1441/2020 и 1443/2020 од 14. јула 2020.године, утврдио да је умањивање њихових пензија за период од 2012. до 2015. године и до 12. маја 2016.године, било супротно Уставу и члану 1. Првог додатног протокола уз Европску конвенцију о људским правима (и додао да правну заштиту имају она лица која су улагала правне лекове).
У судским процесима које воде војни пензионери у вези са 4,21 одсто, после поновљене пресуде основних судова, с обзиром на чињеницу да су се жалили и Републички фонд ПИО и корисници војне пензије (пресудом би остварили само право на увећање у последње три године), предстоји изјашњавање Вишег суда. После изјашњавања Вишег суда ситуација ће постати јаснија. Уколико Виши суд стане на страну војних пензионера, да би се право остварило од 2007. године, биће потребно да се захтев решава посредством Управног суда, што је дуг процес.