Председник Удружења војних пензионера Србије Љубомир Драгањац упутио је данас Канцеларији за ордене предлог за постхумно одликовање др Миодрага Лазића, недавно преминулог лекара, директора Ургентног центра Клиничког центра у Нишу, познатог ратног хирурга.
У образложењу предлога се наводи:
Доктор Миодраг Лазић, директор Ургентног центра Клиничког центра у Нишу, по свему што је за живота чинио, представља пример за углед лекарима и уопште становништву наше земље, па и шире. Истицао се по изразитим особинама човечности и патриотизма. По свему судећи достигао је највише стручне коте у области ратне хирургије. Поникао је у породици изузетног официра који је часно, веома стручно и честито радом испунио своју каријеру и достојанствено стекао пензију. Његов отац је, по пензионисању, био оснивач и први председник нишке организације Удружења војних пензионера Србије.
Доктор Лазић је први, а по многима и најпознатији ратни хирург и ортопед - добровољац на ратиштима у Босни и Херцеговини и Републици Српској, у периоду од августа 1991. до фебруара 1996. године. Био је изузетно поштован и омиљен лекар. Патриота какав се ретко рађа, као добровољац почетком августа 1991. године затражио је и добио од руководства Хируршке клинике нишке Градске болнице неплаћено одсуство и запутио се у Републику Српску Крајину, на ратиште. Отишао је најпре у болницу у Двору на Уни, потом збрињавао страдале у Глини и Костајници, а јуна 1992. године, раме уз раме са војском Српске Крајине, учествовао је у пробоју коридора у Посавини.
Одмах после тога јавља се као хирург-добровољац у болницу „Коран" на Палама, где је збрињавао страдале пуних годину дана. Др Лазић је био иницијатор за формирање и један од оснивача велике ратне болнице „Жица" у Блажују код Сарајева, на самој линији фронта. У овој болници, као једини хирург на подручју Српског Сарајева, провео је пуне три и по године. Радећи буквално даноноћно све до фебруара 1996. године, др Миодраг Миша Лазић остаће заувек запамћен као хирург и ортопед који је током четрдесетак месеци вођења ратне болнице обавио око четири хиљаде тешких и компликованих операција рањених бораца ВСРС и цивила у тоталној анестезији и још више од 8.000 хируршких захвата друге врсте.
Реч је о човеку који је часно, храбро и поносно, раме уз раме, на првим линијама фронта, стајао крај српске војске, у свим ратовима који су задесили нашу земљу и наш народ.
Био је човек, лекар, војничина који је спасао више од хиљаду живота на бојишту, оперишући и по три војника истовремено, радећи у ратној болници, на пољу и по 36 сати без престанка... Доктор Лазић је голим рукама, стискајући га, оживео срце ратника у источном Сарајеву, које и данас куца.
Он је са својим, српским народом, безброј пута победио.
По повратку у Ниш доктора Лазића су све чињенице везане за стручни део биографије препоручивале за врсног хирурга који је постао и директор Ургентног центра Клиничког центра Ниш.
Вирусом корона др Лазић инфициран је на радном месту, у Ургентном центру КЦ Ниш и одмах пошто је тестом утврђено да је позитивни, збринут је на једној од клиника центра. Борио се до последњег даха, али му, нажалост, спаса није било.
Својим делима и деловањем, доктор Лазић је надвисио и Хипократову заклетву. Током рада на ратишту оперисао је и лечио и непријатељске војнике. Његова хуманост није имала граница. Смрћу доктора Лазића Србија је изгубила изузетног лекара и хуманисту. Стицајем околности само два месеца делила су га од пензије.
Уз Лазићево име и презиме најбоље пристаје одредница народни лекар. Одиста је био и остао човек из народа и народни исцељитељ са дипломом медицинског факултета и специјализацијом хирурга.
Предлажемо да се доктор Лазић одликује високим државним одликовањем, чиме ће делимично бити исправљена неправда у односу на човека тих особина и резултата. Сретењски орден првог степена свакако је ниво одликовања који одговара личности и делу омиљеног лекара.
С поштовањем,
П Р Е Д С Е Д Н И К
Генерал-потпуковник у пензији
Љубомир Драгањац