УДРУЖЕЊЕ ВОЈНИХ ПЕНЗИОНЕРА СРБИЈЕ

ГЛАВНИ ОДБОР

11000 Београд, Браће Југовића бр. 19

Тел-факс 011/3228-076, 2064-210,

 

12. 12. 2011. год

 

Предмет: Одлагање интеграције

Фонда СОВО у Фонд ПИО, тражи.-

 

Ово Удружење је дана 24. октобра 2011. године доставило Влади и Народној скупштини Републике Србије петицију 31.161 војних осигураника, којом се тражи доношење Закона о социјалном осигурању војних осигураника и одлагање примене одредаба Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању које се односе на војне осигуранике.

Одредбе наведеног закона за чију се примену петицијом тражи одлагање примењиваће се од 1. јануара 2012. године. Евидентно је да до тог датума није могуће свестрано размотрити валидност аргумената на којима се петиција заснива, а тиме и донети сврсисходна одлука. Међутим, могуће је, и неопходно, уважавањем најминималнијег захтева садржаног у петицији, одложити интеграцију Фонда за СОВО у Републички Фонд за ПИО, а из следећих разлога:

1.)    Одредбом става 4. члана 79. наведеног закона прописана је обавеза Владе да у року од

шест месеци од дана ступања Закона на снагу уреди обим и начин преузимања имовине, обавеза и запослених Фонда за СОВО од стране Републичког фонда за ПИО. Наведени подзаконски акт (Уредбу) Влада је била дужна донети до 1. јула 2011. године, али то није учинила ни до данас. Једино је сачињен Нацрт уредбе (са Нацртом програма) којима би та питања била уређена, који је 27. октобра 2011. године упућен надлежним министарствима на мишљење. Реална је опасност да би импровизованом интеграцијом фондова, само на темељу усмених и парцијалних договора чиновника оба фонда, који су на тим пословима ангажовани, могло доћи до штетних последица по оба фонда, али и остваривање права војних пензионера (застој у исплати пензије и слично).

2.)    Одредбом става 5. члана 79. наведеног закона, од преузимања обавеза Фонда за СОВО,

изузета су доспела а неизмирена новчана потраживања корисника војних пензија по основу неисплаћивања дела припадајуће пензије у периоду од 1. августа 2004. године до 30. новембра 2007. године. По одредби члана 193. став 2. Закона о Војсци Србије, Влада је била дужна овај дуг решити до 31. марта 2008. године, али то није учинила ни до данас. Оштећени војни пензионери тај дуг наплаћују путем суда, а на терет средстава Фонда за СОВО. Интеграцијом фондова пре исплате предметног дуга, Фонд за СОВО ће и даље бити пасивно легитимисан у парницама за наплату дуга, а средства за то неће имати, па ће принудне наплате бити вршена на терет средстава Министарства одбране. Уз то, сагласно одредбама Закона о облигационим односима, може доћи до проширења тужби и на Републику Србију (Влада) и Републички фонд за ПИО, као солидарно пасивно легитимисане за исплату тог дуга.

По питању овог дуга, а поводом притужбе оштећених војних пензионера, Заштитник грађана је утврдио: „Министарство одбране, Сектор за  људске ресурсе, Управа за традицију, стандард и ветеране, Фонд за социјално осигурање војних осигураника начинило је повреде принципа добре управе и права корисника војних пензија пензионисаних пре 1. 8. 2004. године, јер није поступало на сопственим правоснажним и извршним решењима о усклађивању војних пензија, за период од 1. 8. 2004. године до 30.11.2007. године“ и дао препоруку: „Министарство одбране, Сектор за  људске ресурсе, Управа за традицију, стандард и ветеране, Фонд за социјално осигурање војних осигураника без одлагања извршиће решења, којима су усклађене пензије за период од 1.8.2004. године до 30.11.2007. године и извршити исплату разлике мање исплаћених месечних износа припадајуће пензије војним пензионерима, у износу који је утврђен у решењима о усклађивању пензија“.

Ова препорука се игнорише и дуг и даље наплаћује само принудно, па се може очекивати да парнице поднесе још 13.000 оштећених, који то до сада нису учинили.

3.)    Војне пензије нису усклађене са ванредним повећањем пензија за 11,06% од 1. јануара

2008. године у складу са Решењем Републичког фонда ПИО. Фонд за СОВО је захтеве за то усклађивање одбио као неосновне, а Управни одбор Фонда за СОВО је донео одлуку да то право не припада војним пензионерима. С тога, више хиљада војних пензионера је покренуло парнице и управне спорове, ради накнаде штете, односно утврђивања да им то право припада. До сада, ни парнични, ни Управни суд се нису упуштали у меритум спора, већ су одлуке доносили из формалних (процесних) разлога. Ти разлози су, у међувремену, отклоњени, па се у најскорије време може очекивати мериторна одлука судских инстанци у Републици Србији. Уколико судови пресуде да и војни пензионери имају право на то повећање, обавеза исплате по том основу, у случају интегрисања фондова, неће бити на Фонду СОВО, већ Републичком фонду за ПИО, а та солуција није разрешена ставом 5. члана 79. Закона.

У погледу основаности захтева војних пензионера за предметно ванредно повећање пензија, указујемо на одлуку Заштитника грађана по притужби 21.758 војних пензионера због ускраћивања овога права. Поступајући по тој притужби, Заштитник грађана је утврдио: „Министарство одбране, Сектор за  људске ресурсе, Управа за традицију, стандард и ветеране, Фонд за социјално осигурање војних осигураника, решавајући о праву на усклађивање пензије већем броју војних осигураника, начинио је пропуст у раду који се огледа у томе што је по захтевима корисника војне пензије, за усклађивање пензија на основу Решења о ванредном усклађивању пензија, вредности општег бода и новчаних накнада од јануара 2008. године, супротно начелима добре управе и одредбама Закона о општем управном поступку, поступао на различите начине.

Оваково поступање органа има за последицу повреду права на једнако поступање према свим грађанима у истој правној и фактичкој ситуацији“ и упутио следећу препоруку: „Потребно је да „Министарство одбране, Сектор за  људске ресурсе, Управа за традицију, стандард и ветеране, Фонд за социјално осигурање војних осигураника размотри могућност преиспитивања сопствених одлука донетих по захтевима корисника војне пензије ради усклађивања са Решењем о ванредном усклађивању пензија, вредности општег бода и новчаних накнада од јануара 2008. године“.

У образложењу цитиране препоруке се, између осталог, наводи: „Имајући у виду законске и подзаконске одредбе којима је регулисано право на усклађивање пензија корисницима војне пензије као и утврђене чињенице да је Решење фонда ПИО општег карактера и да се односи на све кориснике пензија, Заштитник грађана упућује препоруку Фонду за социјално осигурање војних осигураника да у складу са законским могућностима преиспита сопствене одлуке и исте усклади са Решењем о ванредном усклађивању пензија, вредности општег бода и новчаних накнада од јануара 2008. године.  Заштитник грађана указује на потребу преиспитивања одлука, нарочито имајући у виду да је судским пресудама утврђена обавеза Фонда за социјално осигурање војних осигураника, на исплату мање исплаћених месечних износа припадајуће пензије оним корисницима који су то право остварили у судском поступку и да су на тај начин корисници војне пензије који нису покретали судске поступке или право на усклађивање пензије нису остварили у судском поступку, доведени у неравноправан положај, јер иако у истој правној и фактичкој ситуацији, орган им није омогућио исплату до пуног износа усклађене пензије. Ово посебно због тога што су захтеви за усклађивање пензија засновани на истим чињеничном стању у погледу: статуса подносиоца захтева – сви су корисници војне пензије; основа по коме се тражи утврђивање права – Решење фонда ПИО о ванредном усклађивању пензија, вредности општег бода и новчаних накнада од јануара 2008. године; и периода за који се захтева усклађивање пензија – од 1.1.2008. године па надаље.“

4.)    У спровођењу одредаба Закона о Војсци Југославије које по члану 82. Закона о изменама

и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању престају да важе 1. јануара 2011. године донето је више подзаконских прописа, од којих су најзначајнији:

- Уредба о надлежности, делокругу, организацији и начину пословања Фонда за социјално осигурање војних осигураника („Службени лист СРЈ“, бр. 36 од 29. априла 1994. године), којом је уређена надлежност и делокруг, организација и начин пословања Фонда, финансијска средства и сврха за коју се та средства могу користити.

 

- Уредба о начину остваривања и престанку права из пензијског и инвалидског осигурања војних осигураника („Службени лист СРЈ“, бр.36), којом су уређени начин остваривања права и надлежност за одлучивање о правима из пензијског и инвалидског осигурања, коришћење и престанак права из пензијског и инвалидског осигурања, и друга сродна питања.

- Статут Фонда за социјално осигурање војних осигураника („Службени лист СРЈ“, бр.71 од 23. септембра 1994.  године), којим су уређени унутрашња организација и начин рада Фонда и начин избора и разрешења органа Фонда.

- Правилник о употреби, условима и начину коришћења средстава за побољшање материјалног положаја корисника војне пензије без стана („Службени  војни лист“, бр. 32 од 15. децембра 2010.  године), којим је уређена накнада дела трошкова становања војних пензионера без решеног стамбеног питања.

 

-  Правилник о решавању стамбених потреба корисника војних пензија („Службени  војни лист“, бр. 1/97 и бр. 45/2008), којим је уређено додељивање станова у власништву Фонда СОВО.

-  Правилник о начину коришћења средстава Фонда СОВО, која се издвајају за опоравак корисника војне пензије („Службени  војни лист“, бр.33/07, 43/08, 13/09, 34/09, 13/10 и 31/10), којим су уређени намена, критеријуми и поступак за остваривање права за коришћење средстава Фонда СОВО, која се издвајају за опоравак корисника војне пензије.

Обавеза законодавца била је да при доношењу Закона којим се пензијско и инвалидско осигурање војних осигураника интегрише у систем ПИО Републике Србије експлицитно уреди правну судбину напред наведених подзаконских прописа – да ли и они престају да важе  1. јануара 2012. године или ће се и даље примењивати, у целини или делимично, али то није учињено ни Законом, нити на неки други начин. Услед тога, почев од 1. јануара 2012. године, уколико интеграција фондова не буде одложена, војни пензионери ће се наћи у нормативно недефинисаном статусу по свим питањима уређеним напред наведеним подзаконским прописима. То имплицира опасност ускраћивања или суспензије њихових права из пензијског осигурања или деривирају из њега, што би резултирало новим масовним парницама против Фонда СОВО, Министарства одбране и Фонда ПИО.

Са свих напред наведених разлога предлажемо да се, по хитном поступку, донесе Закон о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању, којим би интеграција Фонда СОВО у Републички фонд ПИО била одложена до 1. јануара 2014. године, а најмање до 1. јануара 2013. године. Нацрт тог закона прилажемо.

Истичемо да се одлагањем интеграције фондова не одлаже примена осталих одредаба Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РС“, бр. 101/10) које се односе на војне осигуранике, изузев што би их примењивао Фонд СОВО а не Републички фонд ПИО.

У име 31.161 потписника петиције, очекујемо да овој предлог свестрано размотрите и уважите.

Молимо за обавештење по напред наведеном.

 

Достављено:

-  потпредседнику Владе

др Јовану Кркобабићу,

-  министру одбране

господину Драгану Шутановцу,

-  министру рада и социјалне политике

господину Расиму Љајићу.

- директору Републичког фонда ПИО и

- директору Фонда за СОВО – ради знања.

ПРЕДСЕДНИК

Љубомир  Драгањац

 

 

 

 

Нацрт

 

 

 

З А К О Н

о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању

 

Члан 1.

 

У Закону о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РС“, бр. 101/10 од 29. децембра 2010. године), у члану 79. став 1. датум: „1. јануара 2012. године“ замењује се датумом: „1. јануара 2014. године“.

 

Члан 2.

 

У члану 82. став 1. бришу се речи: „и чл. 276. и 277., у делу који се односи на пензијско и инвалидско осигурање војних осигураника“ и додаје нови став 3. који гласи:

 

„Одредбе чл. 276. и 277. Закона о Војсци Југославије, у делу који се односи на пензијско и инвалидско осигурање војних осигураника престају да важе са 31. децембром 2014. године“.

 

Члан 3.

 

Овај Закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику РС“, а примењује се од 1. јануара 2012. године.

 

 

Напомена: разлози доношења, као у пропратном акту.