САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ УВПС
ПОВОДОМ ТРАГИЧНЕ СМРТИ ПАЛКА И ИЛОНКЕ ПОЊИГЕР
Трагична погибија војног пензионера Палка Пoњигера и његове супруге Илoнке, који су са трогодишњим сином скочили са 6. спрата војног самачког хотела „Звездара“, када је дете неким чудом и срећом преживело, веома је изненадила и ожалостила војне пензионере. Они који су познавали овај брачни пар нису могли ни да замисле да ће тако да заврше људи који су се пре три године толико радовали што су најзад, после дугог периода у браку, добили дете.
Истражни органи ће, колико то буде било могуће, расветлити ову тешку трагедију и одговорити на питање шта је то што је породицу Поњигер навело и повукло у смрт.
Палко Поњигер био је војни пензионер и члан Удружења војних пензионера Србије. И он је делио судбину људи са нерешеним стамбеним питањем, тзв. војних бескућника од којих су многи морали да напусте станове у бившим републикама. Поњигеру је остао стан (гарсоњера) у Сарајеву. Формално је поседовао стан, а практично га није имао и није њиме располагао, а није могао да добије бесповратни кредит од 20.000 евра. Покушавао је на више начина да реши свој стамбени проблем, али, нажалост, у томе није успео. Био је у неповољној материјалној ситуацији јер му је, поред осталог, сваког месеца на име дуга и камате за трошкове становања одбијано 9.424,66 динара од пензије.
Међу „војним бескућницима“ таквих и сличних случајева има више хиљада, јер држава није системски решила проблем око повраћаја војних станова, већ је препустила појединцима да сами истерују правду наилазећи често на непремостиве препреке и опструкцију од стране република бивше СФРЈ.
Удружење ВПС годинама апелује и тражи од надлежних државних органа да системски обезбеде средства за решавање стамбених проблема војних пензионера. Подржавало је све напоре и иницијативе Министарства одбране да се ови проблеми реше, међу којима су и додела бесповратног кредита од 20.000 евра, као и уступање касарни и војних објеката за изградњу и набавку станова. Удружење се трудило да у свакој прилици заштити интерес „војних бескућника“. Два пута је молило ВУ „Дедиње“ да се станарима војних објеката отпишу камате на главни дуг за станарину. Чланови руководства више пута су били на лицу места кад су војни полицајци присилно исељавали станаре војних објеката. Залагали су се за то да се према станарима војних објеката поступа по закону, без присиле и било каквих притисака. Трудили су се да помогну станарима Депанданса војног самачког хотела „Звездара“ кад им је искључивана струја и вода, кад им је на тај начин упућиван сигнал да се одатле морају иселити.
Удружење војних пензионера Србије сматра да се овај трагичан догађај не сме злоупотребљавати. Од надлежних државних органа, а посебно од Министарства одбране, очекује да искористе све постојеће могућности како би се обезбедила средства за брже решавање стамбеног питања за око 3.000 корисника војне пензије без икаквог стана и за око 3.900 људи са непотпуно решеним стамбеним питањем.
Чињеница је да је Поњигер, као и више хиљада војних пензионера, жртва прописа који не прате животну стварност, који су из формалних разлога лишени могућности да остваре елементарно право – право на стан. Удружење ће инсистирати да се донесе праведна регулатива за ова питања, а на војне пензионере погођене неправдом апелује да буду стрпљиви, да се не предају очају и да се надају да ће им проблеми бити решени. Ми, војници, добро знамо да предату битку никад нико није добио.
Удружење војних пензионера Србије је одлучило да малолетном детету Палка и Илонке Поњигер упути помоћ од 100.000 динара, а отвориће посебан жиро рачун на који ће војни пензионери моћи да уплаћују помоћ намењену повређеном детету које је после трагичног догађаја остало без родитеља.
ПРЕДСЕДНИК УДРУЖЕЊА ВОЈНИХ
ПЕНЗИОНЕРА СРБИЈЕ
Љубомир Драгањац