ОРИЈЕНТАЦИОНИ ОБРАЗАЦ ТУЖБЕ

На захтев више корисника војне пензије, посетилаца сајта,  доносимо оријентациони образац  тужбе за понављање поступка окончаног правоснажном пресудом. Аргументи којима се побија законитост Одлуке УО Фонда СОВО, садржани у обрасцу тужбе за понављање управног поступка,  могу се користити и у случајевима проширења већ поднетих тужби, односно при  подношењу нових тужби.

 

 

 

УПРАВНИ СУД

Немањина 9

11000 Београд

 

 

ТУЖИЛАЦ:

Име и презиме

Адреса,

 

ТУЖЕНИ:

ФОНД ЗА СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ ВОЈНИХ ОСИГУРАНИКА

КОМИСИЈА СКУПШТИНЕ ФОНДА ЗА СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ ВОЈНИХ ОСИГУРАНИКА ЗА РЕВИЗИЈУ И РЕШАВАЊЕ У ДРУГОМ СТЕПЕНУ О ПРАВИМА ИЗ ПЕНЗИЈАКОГ И ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА ВОЈНИХ ОСИГУРАНИКА

 

Т У Ж Б А

За понављање поступка окончаног правноснажном пресудом од

 

Р а з л о з и

 

Пресудом тог суда број ........  одбијена је моја тужба против туженог Фонда СОВО због одбијања мог захтева за ванредно повећање пензије за 11,06% од 01.01.2008. године. При томе, суд се није упуштао у меритум спора – да ли ми то право припада или не, већ је тужбу одбио из формалног разлога – „... што не постоји основ општи акт – Одлука Управног одбора Фонда СОВО за ванредно усклађивање војних пензија ...“. Будући да је тај Суд и у другим, чињенично и правно идентичним случајевима, тужбе одбио из изнетог разлога, оштећени војни пензионери су, преко свог удружења (Удружења војних пензионера Србије) поднели захтев Управном одбору Фонда СОВО да донесе одлуку о праву војних пензионера на ванредно повећање пензије сагласно Решењу директора Фонда ПИО запослених 01 бр. 181-431/08 од 25.01.2008. године.

Управни одбор Фонда СОВО је поводом тог захтева донео Одлуку бр. 62960-5 од 29.09.2011. године, која гласи:

  1. Ванредно усклађивање војних пензија у висини 11,06%, почев од 01.01.2008. године, није основано, јер нису испуњени законом прописани услови.
  2. Решење Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање 01бр.181-431/08 од 25. 01.2008. године се односи искључиво на усклађивање пензија корисника који право на пензију остварују преко тог фонда.

Цитирана Одлука Управног одбора Фонда СОВО представља нову чињеницу и валидан разлог за понављање поступка основом члана 56. став 1. тачка 1. ЗУС. За постојање предметне Одлуке и њен садржај сазнао сам 12. октобра 2011. године након што је објављена на Сајту Удружења војних пензионера Србије. Иначе, Фонд СОВО ову Одлуку није нигде објавио, а Удружењу војних пензионера Србије је Одлуку доставио 12. октобра 2011. године.

Доказ: Фотокопија примерка  Одлуке бр. 62960 – 5 од 29.09.2011. године достављена Удружењу војних пензионера Србије.

Са напред изнетих разлога, ова тужба је основана и благовремена, па предлажем да је тај суд уважи и дозволи тражено понављање поступка.

Уједно, тужбу поводом које тражим понављање поступка проширујем и против Управног одбора Фонда СОВО, ради поништавања Одлуке бр. 62960-5 од 29.09.2011. године, а из разлога садржаних у тој тужби.

Тим разлозима додајемо:

Цитираном Одлуком прекршене су одредбе члана 193. став 1. Закона о Војсци Србије („Службени гласник РС“, бр. 116/07, 88/09 и 101/10) у вези члана 75. Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РС“, бр. 85/05). Наиме, чланом 193. Закона о Војсци Србије, који је на снази од 01.01.2008. године, прописано је да се усклађивање пензија војних осигураника врши по динамици и на начин утврђен Законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање. Сагласно одредби члана 75. Закона о изменама и допуном Закона о ПИО, Решењем Републичког фонда ПИО, бр. 01 бр. 181-431/08 од 25.01.2008. године, ванредно су усклађене односно повећане пензије за 11,06% од 01.01.2008. године, па је Управни одбор Фонда СОВО, по правилној примени цитираних одредби наведених закона, једино могао одлучити да се и војне пензије повећају за 11,06% од 01.01.2008. године.

Одлука Управног одбора Фонда СОВО представља управни акт у смислу одредби чл. 3. и 4. ЗУС, јер је њом непосредно одлучено да ванредно повећање пензије не припада сваком од војних пензионера који су пензионисани пре 01.01.2008. године, а против ње нема друге судске заштите. Ово произилази и из закључака Уставног суда (I У – 66/2008,  I У – 184/2008 и 129/2011), којима су одбачене иницијативе за оцену законитости одлука о усклађивању пензија, из разлога „... што оспорени акт нема карактер општег правног акта“.

Фотокопију Закључка у односу на Решење о ванредном повећању пензија од јануара 2008. године 01. бр. 181-431/08 од 25.01.2008. године прилажем.

Са напред изнетих разлога предлажем да тај суд уважи ову тужбу и дозволи понављање поступка, те у поновљеном поступку преиначи пресуду брoј .............. године, тако што ће поништити утужена решења Фонда СОВО и Одлуку Управног одбора Фонда СОВО, и ову управну ствар решити у спору пуне јурисдикције – утврдити да ми припада право на ванредно повећање пензије за 11,06% од 01.01.2008. године.

 

Београд,

31.10.2011. године                                                                                                                                                                                                  ТУЖИЛАЦ