Седници су присуствовали многобројни гости из система одбране Србије и удружења са којима сарађује УВПС.

Извештај о раду у протеклих годину дана поднео је предсеник УВОС Љубомир Драгањац. С обзиром на интересовање у оквиру организације, то обраћање преносимо у целости:

 ..Удружење војних пензионера Србије, од оснивања до данас, непрекидно се бори за остваривање статусних интереса и за заштиту законских права војнопензионерске популације. Социјално осигурање војних осигураника нормативно је регулисано законима и прописима које су надлежни органи делом селективно спроводили или ограничавали , али скоро увек на штету војних осигураника.

На данашњој седници Скупштине подсетићемо се на најважније проблеме који су настали непримењивањем закона и прописа, као и њиховим изменама које су у већини случајева ускраћивале стечена права војних осигураника.

Законом о Војсци Југославије било је прописано да просечна плата официра по чину и положају не може бити мања од три, нити већа од пет нето зарада запослених у републици, на чијој територији је седиште тадашњег Савезног министрства за одбрану.

Просечна плата подофицира по чину и положају је 70% од просечне плате свих официра. Плате официра и подофицира од доношења овог Закона, па све до 2000. године износиле су од 1,2 до 1,8 нето зарада. Великим ангажовањем ондашњих најодговорнијих старешина у ГШ ВЈ просечна плата официра је у току 2000 године повећана на износ око 2,8 нето зараде, али је то врло брзо обезвређено јер наредне године плате и пензије нису повећаване.

Изменом прописа о платама и пензијама од 1. 8. 2004.године у пензијски основ улазе и додаци за трупну службу, руководећи положај и топли оброк. Одлуком министра одбране регулисано је да се та измена прописа примени за лица која иду у пензију после 1. 8. 2014. године, а за пензионере који су пензионисани пре 1. 8. 2004. године, исплата ће бити реализована када се обезбеде новчана средства. Овакво решење код већине пензионера изазвало је огромно незадовољство, па су многи одлучили да то право остваре судским путем. Ондашњи министар одбране донео је одлуку да од 1. 12. 2007. године почне исплата пензија са додацима и за пензионере који су пензионисани пре 1. 8. 2004.године. Оваквом одлуком није решена исплата разлике пензије за период  1. 8. 2004. г до 30. 11. 2007. године, па су пензионери били принуђени да то право остварују судским путем, али велики број (углавном наследника)

то право није остварио. Почетком 2006. године започела је нечувена и непримерена кампања против војних пензионера, а она се у суштини сводила на то да се због великог броја војних пензионера не могу обезбедити финансијска средства за повећање плата у Војсци СРЈ, јер се повећањем плата морају повећати и пензије. После овакве кампање усваја се измена Закона о ВЈ који се односи на усклађивање пензија. Од 1. 1. 2008. године пензије се не усклађују са

кретањем плата професионалних војних лица у Војсци, већ по динамици и на начин уређен Законом о ПИО у Р. Србији. Применом наведеног закона дошло је до нарушавања система и великог поремећаја у износима пензија за лица истог чина и положаја само у различито време пензионисаних.

Одмах по усвакању Закона о начину усклађивања војних пензија од 1. 1. 2008. године оспорава се право војним пензионерима на ванредно усклађивање за 11,06% које је донела Дирекција Републичког Фонда за ПИО, јануара 2008. године, а односи се на све пензионере. Скоро четири године смо чекали одлуку Уставног суда да нам припада право на ванредно усклађивање пензија за 11,06%. Међутим, и поред одлуке Уставног суда да војним пензионерима пензије морају бити усклађене на исти начин и у истом износу како је то Законом о ПИО регулисано, наступа невиђена опструкција државних органа. Управни суд није поступио по одлуци Уставног суда више од годину дана.

Дирекција Републичког фонда за ПИО скоро две године није донела решење о усклађивању пензија.

Упоредо са тим огромна већина војних пензионера покренула је судске спорове. Доносили су различите пресуде. Већина судова доноси пресуде да се пензије увећају за 6,57%. Влада Републике Србије 2015. године омогућила је наплату неисплаћених разлика пензија вансудским поравнавањем и усклађивање пензија за 6,57%, (место 11,06%), почев од новембра 2015. године. Решавање овог питања за многе војне пензионере било је својеврсно малтертирање, јер су излагани великим судским трошковима, а неоправдано закидање повећања за 4,21% и данас код свих пензионера изазива велико незадовољство. Преношењем ПИО из система Фонда за СОВО у Републички фонд за ПИО довело је до разбијања јединственог система СОВО који је успешно функционисао скоро четрдесет година. Укинуто је и умањено више права која су била веома значајна за стамбено обезбеђење и социјалну и хуманитарну помоћ. Престало је издвајање средстава за стамбено обезбеђење (2,5%), укинута је једнократна новчана помоћ за болесене КВП и оне са малим пензијама, као и накнада за трошкове исхране и смештаја за време путовања и боравка у месту прегледа и лечења. Ови и други проблеми налажу нам да на данашњој седници Скупштине предложимо Министраству одбране да се приступи доношењу Закона којим би целовито и аутономно у односу на цивилну регулативу било

уређено социјално осигурање војних осигураника. Четворогодишње деловање Закона о привременом уређивању начина исплате пензија обухваћено је 96% војних пензионера. Пензије су смањене просечно за 15,6%, чиме је војнопензионерска популација значајно осиромашена. Организовали смо потписивање петиције и прикупили 33.000 потписа и упутили предлог Народној Скупштини да се тај Закон укине, али разним манипулацијама скупштинских органа то питање никада није стављено на дневни ред. Упутили смо две иницијативе Уставном суду Србије да тај закон прогласи неуставним. Једну је одбацио, а по другој се до сада није изјаснио.

За четири године важења Закона, пензије су повећане за 7,7% (годишње 1,9%), а плате у јавном сектору и до 27%, што је довело до тога да износи војних пензија буду мањи од 65% од плата официра и подофицира.

У Војсци Србије Закон је укинут, а ми данас треба да усвојимо захтев и предлог Влади Републике. Србије да се смањени износи пензија врате. Здраветвена заштита војних осигураника остварује се по Закону о ВЈ из 1993. године. Припрема Закона о здравственом осигурању и здравственој заштити траје скоро три године и још увек тај закон није ушао у скупштинску процедуру.

Од 2012. до 2017. године за боловање професионалних војних лица до 30 дана из средстава Фонда за СОВО исплаћено је 3 милијарде и 407 милона динара. То ненаменско трошење средстава угрозило је снабдевање лековима,

лабараторијским и потрошним санитетским материјалом. Због недостатка лекова у војним апотекама, лекови се по овереним рецептима набаљају у цивилним апотекама који су скупљи за 15-20%. Неопходно је да се финансијска

средства дата за исплату боловања до 30 дана врате Фонду за СОВО, како би се побољшало снабдевање лековима, санитетским материјалом и набавке савремених дијагностичких уређаја.

Преписивање лекова путем рецепата поново је враћено на само месец дана (цивилима хроничним болесницима дата је могућност и до шест месеци). Овакво стање додатно оптерећује лекаре, а код пацијената изазива незадовољство што морају сваког месеца да долазе по рецепте. Због преоптерћености лекара прегледи се заказују на 40-45 дана, па болесници остају 10-15 дана без лекова, које морају да купују без права на партиципацију. Недостатци у Уговору о пословно-техничкој сарадњи између Фонда за СОВО и Р. Завода за здравствену заштиту по питању стоматолошког збрињавања, превоза у хитним случајевима и наплати партиципације нису отклоњени. Чекање на прегледе и дијагностику на ВМА је и по неколико месеци. Лечење и прегледи цивила треба да буду усклађени са слободним капацитетима у војно здравственим установама. Наплату за лечење цивила ТРЕБА остваривати преко Фонда за СОВО и та средства треба искључиво користити за потребе војног здравства. Без обзира на све проблеме који тренутно постоје, војно здравство мора се очувати, нарочито ВМА која нам много тога пружа што други не могу".

Нови Закон о здравственој заштити у Републици Србији (,,Службени гласник  РС број 25/19) у вези са системом војног здравства, регулисано је:

1) војне здравствене установе (ВЗУ) и санитетске јединице и установе у Војсци Србије (СЈиУ) су препознате као врста здравствених установа које се оснивају у складу са посебним законом,

2) надзор над радом ВЗУ и СЈиУ врши Инспекторат одбране.

***

На седници је усвојен текст обраћања председници Владе Републике Србије Ани Брнабић, који такође доносимо у интегралном облику:

,,Урушавање функционисања државе и одрживости пензионог система услед недостатка финансијских средстава у Буџету, којим је образлагано доношење Закона о привременом уређивању начина исплате пензија и његовој сагласности са Уставом, више не постоји, јер већ дужи период у Буџету континуирано постоји значајан суфицит.

Полазећи од напред изнете чињенице, сматрамо да су испуњени услови да се, сагласно одреби члана 58. став 2. Устава Републике Србије, оштећеним пензионерима врати по том Закону неисплаћени део пензије у периоду од

1.11.20014. до 1.11.2018. године, будући да више нема јавног интереса да им се одузима право својине на том делу пензије. Оштећени пензионери траже да им се закинути део пензије исплати у што краћем року, али не дужем

од четири године, било у сукцесивно наплативим обвезницама, било уз исплату пензије у месечним ратама једнаким неисплаћеним износима за односни месец. Повраћај закинутог дела пензије би унеколико надокнадио урушавање оштећених пензионера стандарда доведеног на ивицу минимума наведеним Законом, те амортизовао присутне негативне политичке тензије међу том бројном популацијом. Очекујемо да ће Влада темељно размотрити и уважити овај захтев. Молимо за одговор по напред наведено, ради обавештавања нашег чланства".

***

На седници редовне годишње Скупштине 7. сазива усвојен је и текст обраћања министру одбране Александру Вулину и министру за рад,запошљавање борачка и социјална питања Зорану Ђорђевићу које такође доносимо у целости:

,,До ступања на снагу Закона о Војсци Србије социјално осигурање војних осигураника било је у целини уређено Законом о Војсци Југославије и на основу тог Закона донетих подзаконских прописа. Та регулатива је обезбедила конституисање усклађеног, сврсисходног и функционалног система социјалног осигурања војних осигураника, аутономног у односу на цивилну регулативу те материје.

Ступањем на снагу Закона о Војсци Србије (1. 1.2008. године) започео је процес урушавања система социјалног осигурања војних осигураника, јер није благовремено донета регулатива која би у целини супституисала односне одредбе Закона о Војсци Југославије усклађено са променама у Војсци Србије, већ је то решавано сукцесивно и парцијално поједином одредбама других закона и подзаконских прописа.

`Прописи који садрже одредбе којима је сада уређено социјално осигурање војних осигураника су: Законом о министарствима, Закон о Војсци Србије, Закон о Војсци Југославије, Закон о пензијском и инвалидском осигурању и

подзаконски прописи већим делом донети на основу Закона о Војсци Југославије који је стављен ван снаге. Поједина решења садржана у тим прописима су међусобно неусаглашена, па и контрадикторна. Последица тога је да су војним осигураницима ускраћена нека права из социјалног осигурања или неравноправан положај појединих категорија војних пензионера у погледу остваривања тих права. Примера ради, због неусаглашености прописа о утврђивању висине почетног износа пензије и начина усклађивања пензије сада постоје драстичне разлике у висини пензије лица истог чина и положаја зависно од времена пензионисања, које са ничим не могу оправдати.

Са напред изнетих разлога, предлажемо да се неодложно приступи доношењу закона којим би целовито и аутономно у односу на цивилну регулативу било уређено социјално осигурање војних осигураника. По потреби, спремни смо детаљно образложити и аргументовати овај проблем, као и учествовати у раду радне групе коју би требало оформити ради анализирања ове проблематике и припреме одговарајућег предлога закона".

Опширнији текст о седници Скупштине доносимо у идућем броју ,,Војног ветерана".