Поводом пропуста и недоследности у здравственој заштити војних пензионера и чланова њихових породица, председник УВПС Љубомир Драгањац обратио се Управи за војно здравство Министарства одбране. С обзиром на значај војног здравства и проблеме који тиште здравствене осигуранике, тај акт доносимо у целости.
„На седници Главног одбора УВПС одржаној 20.12.2018. године оцењено је да квалитет војног здравства заостаје у организацији, опремању и попуни кадром.
1. Ниво примарне здравстсвене заштите
а/ Одељења за превентивну здравствену заштиту у јединицама ВС често су делимично попуњена лекарима, па јединица остаје са једним лекаром или без њега. Тешкоће настају када лекар оде на терен, те болесни остају без инјекционе терапије, превијања и слично, а акутни и хитни случајеви остају без основне лекарске заштите. Све то угрожава здравствени стандард корисника војних пензија (КВП).
Предлажемо да здравствене услуге пружају цивилне здравствене установе и то треба прецизирати уговором или прими лекар по уговору на одређено време (док траје та ситуација) из грађанства (агенција за запошљавање) или из редова војних пензионера.
Закон то дозвољава.
б/ На нивоу домова здравља, где војни осигураници остварују здравствену заштиту, основни проблем је што лекари који раде са КВП нису довољно едуковани о прописима из војног здравства, па има пропуста у наплати партиципације 50, 100 и више динара по рецепту, уместо 20 колико је прописано за КВП. Партиципација се наплаћује и лицима која су ослобођена те обавезе (старија од 60 година, инвалиди, добровољни даваоци крви, итд). Издавање упута на контролне прегледе у Војну болницу Ниш или Војну болницу Нови Сад или на ВМА наплаћује се 400 и више динара (по закону та услуга је бесплатна).
Због пропуста у давно сачињеном уговору (између Фонда за СОВО и РЗЗЗ) о пословно-техничкој сарадњи (2009. година) чести су проблеми у превозу хитних случајева, а посебан проблем је у стоматолошком збрињавању, јер је уговором предвиђено само вађење зуба. За остале услуге, посебно за зубно-техничке радове пацијент на пример из Пирота мора да иде у Ниш или у ВМА, што је значајно финансијско, физичко и психичко оптерећење за КВП, посебно за изнурене, старе и болесне. Приватне услуге су веома скупе, а Фонд за СОВО не признаје и не рефундира уложена средства.
Предлажемо: Фонд за СОВО у сарадњи са РЗЗЗ да сачини или нов уговор или анекс уговора, те отклони наведене и друге пропусте.
2. Секундарни ниво здравствене заштите
Познато је да овај ниво здравствене заштите војни осигураници (било да живе у градовима, где има војноздравствених установа или да примарни ниво заштите остварују у домовима здравља) остварују у ЦВМУ у Београду; ВМЦ Ниш, Нови Сад и војним болницама Ниш и Нови Сад.
Главни проблем који оптерећује ове установе је недовољна попуњеност формацијских места и спорост у попуни упражњених места по основу природног одлива.
Примедбе се стављају на појединачни однос особља. Тако, на пример, КВП Милорад Јовановић, због упале ока које се затворило, јавио се у ВМЦ Н. Београд. Сестра га упућује на ВМА. На ВМА му саопштавају: ,,шта ти тражиш овде, иди на Карабурму“. У ВМЦ Карабурма му веле: ,,ти припадаш Новом Београду, имате офталмолога иди тамо. Поново се враћа на Н. Београд, где му кажу да је офталмолог десет дана одсутан.
Има примедби на заказивање прегледа телефоном, које је ограничено само од 12,30 до 13,50 часова, па многи заузети другим обавезама не стигну да у то време закажу преглед.
Предлажемо: Изучити ове и друге пропусте и извршити попуну људством свих профила, од хигијеничарке до лекара. Када су у питању људски животи и њихово здравље, изговор да нема пара то није одговарајући одговор.
3. Терцијални ниво здравствене заштите
Као што је познато овај ниво се остварује у ВМА, ВБ Ниш и Нови Сад. Војномедицинска академија и војне болнице Ниш и Нови Сад остварили су знатне позитивне помаке у раду неких кабинета, али још увек заостају у техничкој опремљености, попуни кадром и дугом чекању на неким кабинетима у ВМА: на магнетну резонанцу чека се од једне до три године. Пример је Драга Шиндић која чека од 2017. године; на ултразвук и холтер срца 4 – 6 месеци; такође и на друге диајгностичке процедуре чека се више месеци. То је случај са доплером крвних судова врата, гастродуоденоскопија, коронографија и слично.
За неке лабораторијске анализе нема реагенаса, итд.
Предлог: У оваквим случајевима када војно здравство није у могућности да изврши заказани преглед, применити чл. 229 став 2 Закона о војсци из 1994. године који је још на снази. Чекање више месеци, па и година, може да има негативне последице по живот и здравље.
4. Стоматолошко збрињавање
Може се закључити да стоматолошко збрињавање карактерише непопуњеност кадром, застарела опрема и недостатак стоматолошког протетичког материјала. Наши осигураници су приморани да користе услуге приватне праксе које су скупе, а нема услова да се паре рефундирају.
5. Снабдевање лековима
Услед слабог асортимана медикамената у војним апотекама, поново се лекови преписују на месец дана. Пошто је евидентно да се не ради о требовањима и тендеру, већ да се то догађа услед недостатка новца, питање је где су паре од доприноса. Не треба посебно коментарисати колики је то проблем за старе, болесне и изнемогле.
Предлог: Изучити трошење пара из доприноса и надокнаду за пружене услуге цивилима, па паре из доприноса наменски трошити, а надокнаде за лечење цивила усмерити ка набавци лекова, стоматолошког и лабораторијског материјала.
6. Законска регулатива
Подзаконска акта су одавно превазиђена и у садржају и у тумачењу. Осим Одлуке о учешпћу војних осигураника у трошковима здравствене заштите које је Влада донела 2009. године, сва друга су из деведесетих година прошлог века. А то су: Уредба о начину остваривања права из здравственог осигурања, Правилник о здравственој заштити војних осигураника. Решење о утврђивању индикација за остваривање медицинске рехабилитације.
Поред наведених прописа који су на снази а застарели су, чланови Удружења инсистирају да се преиспита незаконито донете одлуке о укидању права на накнаду трошкова у одласку на преглед ван места боравка и Правилник о побољшању материјалног положаја пензионисаних војних осигураника.
Неки од ових прописа су у надлежности начелника Управе за војно здравство МО, а неки у надлежности министра одбране. Управа за војно здравство је тактички носилац здравствене заштите војних осигураника. Зато сматрамо да је надлежна и у обавези да покрене сва питања око уређења законске регулативе као и више ангажовања на усвајању Закона о социјалном и здравственом осигурању војних осигураника, чиме би многе нејасноће биле решене.
Предлог: Закон о здравственој заштити војних осигураника из 1994. године је на снази, па нема препреке да се наведена подзаконска акта уреде у духу савремених решења која одговарају потребама 21. века.
Очекујемо да покренете иницијативу за разрешење спорних питања и војном здравству, повратите поверење и углед какво је било у време санитетске службе“.