У Свечаној сали Дома ВС у Београду данас (6. јуна) одржана је седма изборна Скупштина УВПС којој су, уз делегате присуствовали и многобројни гости. Извештај о раду поднео је председник Удружења Љубомир Драгањац, који доносимо у целости.

 

У протеклом изборном мандату Удружење војних пензионера Србије посебно се ангажовало у решавању статусних питања и проблема који су били од изузетног значаја за целокупну војнопензионерску популацију. У решавању тих горућих животних проблема испољенису стручност, упорност, стрпљивост и настојање да се све то остварује преко надлежних државних инстутуција.

Измене Закона, подзаконских аката и правилника који регулишу социјално осигурање војних осигураника, довеле су до озбиљног нарушавања тог система који је успешно функционисао више од тридесет година. Суштина тих измена сводила се на укидање или смањење досадашњих права из области пензијског и инвалидског осигурања, социјалне заштите, здравственог осигурања и стамбеног обезбеђења. Почело је са незапамћеном кампањом коју су водили ондашњи начелник Генералштаба и министар одбране, тврдећи да је главни узрочник немогућности повећања плата професионалним лицима велики број пензионера, јер по важећем Закону пензије се морају усклађивати са кретањем плата. Кампања је успешно спроведена па је 01.01.2008. године ступио на снагу измењени закон у односу на начин усклађивања пензија, тако да се војне пензије не усклађују са кретањем плата професионалних војних лица, него како то регулише Закон о ПИО. Од тог тренутка настају велике промене у износима пензија за војна лица истог чина и положаја само пензионисаних у различито време. Истовремено Фонд за СОВО непрекидно доноси измене правилника и прописа којима се стечена права смањују или укидају. Престаје издвајање средстава из доприноса од за стамбену изградњу и једнократну новчану, укида се накнадс за хранарину при одласку на лечење,умањују се накнаде за увећане трошкове живота и др.

Драстичан пример непоштовања и непримењивање Закона је оспоравање права на ванредно повећање пензија за 11,06% где су надлежни органи упорно тврдили да то право не припада војним пензионерима. Више од три године трајало је доказивање и вођење судских поступака да се то право оствари. У првој половини 2012. године Уставни суд први пут усваја уставну жалбу у којој наводи да су испуљени законски услови за признавање права на ванредно усклађивање пензија и да то није могло одвојено да се цени у односу на војне осигуранике. Војне пензије после 01.01.2008. године морале су бити усклађене на исти начин, под истим условима и у истој висини као и пензије корисника у осигурању запослених.

Очекивало се да ће надлежни органи предузети мере да се безусловно спроведе одлука Уставног суда, али наступа тиха опструкција и недоношење пресуда по поднетим тужбама, а и настојање да се војним пензионерима што више закине. У парничним поступцима доносе се пресуде да се у ванредно повећање пензије укључи редовно повећање од 4,21% тако да уместо повећања 11,06% имамо повећање од 6,57%. Истовремено примењује се одредба застарелости на потраживања која се односи на периоде изван три године од дана подношења тужбе.

Због свега наведеног Удружење је предложило чланству да то право остварују судским путем што је и огромна већина и учинила. Убрзо су скоро сви судови почели да доносе пресуде са којима војни пензионери нису били задовољни због умањеног процента повећања за 4,21% и непризнавања дуга за 2008. и 2009. годину због зстарелости потраживања. Многи су на такве пресуде упутили жалбе које су виши судови одбили.

Да би се некако ово питање решило Влада Републике Србије у октобру 2015. године доносизакључак којим се КВП пружа могућност вансудског поравнања и једнократна исплата неисплаћених потраживања. Руководство Удружења је о оваквом решењу обавештено истог дана када је закључак и донет. Био је то велики изазов за даље поступање. Прихватили смо да организујемо информисање на којем би највиши органи Владе објаснили начин спровођења донетог закључка. Ми смо дали комплетну информацију о позитивним и негативним странама и предложили да сваки појединац треба сам да одлучи како ће се односити према понуђеним решењима. Већина се одлучила да део потраживања која нису обухваћена судским пресудама и оно што је одбијено због застарелости реализује вансудским поравнањем. Судски поступци и даље су текли веома споро па је велики број пензионера тражио да се рок за вансудско поравнање продужи. Влада Републике Србије до сада је, по нашим захтевима, три пута продужавала рок за поравнање и на томе смо јој веома захвални.

Целокупна догађања око ванредног повећања пензија за 11,06% упућују на неколико закључака:

 

-          Нанета је огромна штета војним пензионерима и Републици Србији и да за то нико није одговарао.

-          Ондашњи министар одбране грубо је прекршио закон, када је одбио да повећа пензије за 4,21 одсто јер је укупно повећање плата професионалних лица у тој години било веће од пет одсто

-          Промењен је закон о усклађивању војних пензија а плате професионалним лицима нису повећаване онако како је то најављивано. У односу на примену измењеног закона о усклађивању војних пензија постојала је организована опструкција на свим нивоима .

-          Уставни суд кроз одлуке по уставним жалбама у односу на примењени проценат и према застарелости девалвирао је првостепену одлуку прихватајући одлуке апелационих судова и виших судова.

-          И даље се воде појединачни судски поступци по питању уврштавања 4,21% у ванредно повећање од 11,06% па треба сачекати њихово окончавање да би се, евентуално, повели нови спорови.

Законом о привременом уређивању начина исплате пензија обухваћено је 96% војних пензионера. Војне пензије овим законом смањене су у просеку за 15,6%. Уколико овај Закон буде примењиван до краја 2018. године војним пензионерима биће мање исплаћено од пет до девет месечних пензија.

Удружење је било против доношења овог закона јер смо добро знали какве ће негативне последице имати драстично смањење пензија. Истовремено смо истицали да терет стабилизације није равномерно распоређен и да је највећи терет пао на пензионере, а и да су много богатији остали поштеђени. У односу на плате запослених смањење пензија је било знатно веће, а када је вршено усклађивање пензионерима су повећања била знатно мања тако да је већина запослених у плусу седам одсто, а пензионери у минусу и до 17 одсто.

Свима је добро познато шта је Удружење у протеклом периоду учинило да би ови Закони били укинути. Последњим обраћањем председници Владе Републике Србије захтевали смо да се по хитном поступку Закони укину и да се  пензије исплаћују по важећим решењима.

Најава председника државе и премијерке да ће наведени закони бити укинути код највећег броја војних пензионера наишла је на позитиван одјек и подршку.

Државни органи и релевантне међународне и домаће финансијске институције констатовали су да је извршена финансијска консолидација, да је буџет у суфициту, да је смањен јавни дуг, да је повећан бруто друштвени производ, да је учешће пензија у бруто производу сведено на испод 11%, као и да је смањено издвајање за пензија из буџета на 39% чиме су створени услови да се закони одмах укину. Пензије треба вратити на износе по решењима Републичког фонда ПИО а евентуално повећање пензија не треба вршити селективно. Проблеме малих пензија не треба решавати нарушавањем постојећег Закона већ социјалним мерама  формирањем социјалног фонда и доделом једнократне новчане помоћи.

Систем социјалног осигурања војних осигураника разграђен је и нарушен. Пензије војних пензионера у односу на плате професионалних војних лица износе око 60 одсто што је у односу некадашње решења мање за око 25 одсто. Заиста постоје многобројни разлози да се пензијско и инвалидско осигурање војних осигураника врати у систем СОВО и да убудуће то треба да буде тежишна активност нашег Удружења.

Здравствена заштита за многе војне пензионере је од животног значаја и због тога је она стална активност свих органа Удружења. Очекивали смо да ће почетком ове године бити усвојен нови Закон о здравственом осигурању и здравственој заштити војних осигураника и веома смо изненађени да је то питање враћено на почетак. Органи Министарства одбране су истицали да су новим законом побољшана права војних осигураника и да ће се применом тог закона брже решити проблеми који постоје у војном здравству. Залажемо се да се што пре тај закон поново нађе у процедури за усвајање јер нема смисла да се ради по Закону државе и војске које више не постоје, тим пре што по њему не могу да се доносе и мењају подзаконска акта. Вишегодишњи проблеми ненаменског трошења новчаних средстава из доприноса за здравствено осигурање (плаћање боловања до 30 дана) је решен што ће омогућити боље снабдевање лековима и санитетским материјалом.

Неопходно је да се по питању примарне здравствене заштите предузму хитне мере у решавању проблема који настају због непопуњености кадровима у јединицама које пружају здравствене услуге војним пензионерима, неусаглашеним питањима у погледу примене уговора са Републичким фондом за здравство.Уговор треба допунити и за све друге потребе за које војно здравство нема капацитета. Војни пензионери очекују да се до краја године уведу електронске здравствене књижице и да се издавање лекова продужи на два и више месеци.

Усвајањем закона о посебним условима за реализацију пројекта изградње станова за припаднике снага безбедности и новог Правилника о стамбеном обезбеђењу очекујемо да ће бити стамбено решен највећи број војних пензионера. За примену овог закона биће донета подзаконска акта која ћемо благовремено достављати свим нашим организацијама. Законом је предвиђено да се пројектују и граде станови структуре од гарсоњере (до 32м2) до чеверособног стана (до 90м2). Површине по структури стана могу се увећати или умањити за плус-минус 10%, ако то захтева распоред станова у згради.

Приоритет  за куповину има лице које нема трајно решену стамбену потребу. Цена стана по квадратном метру износиће до 500 евра у динарској противредности по средњем курсу Народне банке Србије.

Успостављена је успешна сарадња са сличним војно пензионерским организацијама у Републици Бугарској, Румунији, Македонији, Републици Српској и Црној Гори. У току су контакти за успостављање сарадње са организацијама у Републици Мађарској, Италији, Турској и Белорусији. Регионална сарадња успостављена између ГрОр Зајечар са организацијама из Видина (Бугарска), Крајове и Турну Северина; Нови Сад са Темишваром (Руминија), Сомбор са Бајом (Мађарска).

Удружење значајну пажњу посвећује информисању чланства и јавности. То се пре свега остварује преко гласила „Војни ветеран“, Сајта УВПС и непосредним информисањем (жива реч).

Остварен је продор у јавна средства информисања који врло често узимају информације са нашег Сајта и то објављују у својим новинама (дневни лист ,,Политика“).

Удружење војних пензионера Србије када упућује критике или захтеве државним органима, тиме им се не супроставља већ принципијелно, смерно и објективно покушава да надлежне благовремено и у доброј намери упозори да правилно примењују законска и подзаконска акта, како би војни пензионери остварили своја права која имају по Уставу и законима. Дакле, Удружење није против власти, нити се на тај начин понаша, већ настоји да се створе опште прихваћени услови за живот и активности војнопензионерске популације. Ми желимо снажну, правно уређену, демократску орјентисано и поштовану државу у којој ће сви грађани живети равноправно и без било какве дискриминације.

Наше будуће активности посветићемо:

-          Достојанственом и садржајном обележавању 25 година постојања и рада УВПС;

-          Покретању иницијативе да се поново успостави јединствен систем социјалног осигурања војних осигураника;

-          Квалитетнијој и свеобухватнијој здравственој заштити на свим нивоима лечења;

-          Коначном разрешењу стамбених потреба за највећи број војних пензионера;

-          Социјално-хуманитарној заштити и помоћи КВП;

-          Настојањима да што већи број војних пензионера буду чланови Удружења;

-          Развијању и јачању међународне и регионалне сарадње са сличним организацијама.

-          ***

Делегати су изабрали руководствп које ће предводити Удружење у наредне четири године. За председника УВПС поново је изабран Љубомир Драгањац, а за потпредседника Светомир Обренчевић. Председник Извршног одбора је Зоран Вучковић, а председник Надзорног одбора Миле Глумац.