Из пера новинарке Јасне Петровић-Стојановић, иначе осведоченог борца за права пензионера у данашњој ,,Политици“ објављен је текст који је изазвао бујицу коментара наших грађана трећег доба, али и највиших државних функционера. Текст објављујемо у целости.

Мисија, која је ових дана у Београду, поручила српској страни да нађе системско решење за пензије, будући да је њихово учешће са 13,8 пало на 11 одсто БДП-а, а да се из буџета више не издваја половина пара за њихову исплату

Мисија Међународног монетарног фонда предвођена Џејмсом Руфом, која је од понедељка у Београду на преговорима око новог аранжмана са Србијом, популарно названог „чуваркућа”, сугерисала је представницима владе да укину привремене кризне мере за пензионере – односно Закон о привременом умањењу пензија, који је на снази већ четири године.

ММФ је, сазнаје „Политика” из извора блиских преговарачима, поручио српској страни да нађе системско решење за пензије, будући да су јавне финансије последње три године стабилне. Опомена да ово привремено умањење не сме постати трајно стизало је од ММФ-а и током претходних сусрета, али се у међувремену ништа није променило.

Ако су, дакле, и ММФ и Светска банка и Фискални савет Србије једногласни у оцени да су српске јавне финансије стабилне и здраве, да је досадашња економска и финансијска политика дала одличне резултате и да се види економски раст земље, зашто за пензионере и после четири године важе кризне мере?

Лане је буџет био у суфициту од 1,2 одсто БДП-а. У првих неколико месеци ове године републичка каса и даље је у плусу, али је Закон о привременом умањењу пензија још на снази, иако је пре два дана Стојан Стаменковић, координатор билтена МАТ, изјавио да је он био орочен до краја 2017. и да сада „то тако стоји”.

Од октобра 2014. године, када су све пензије веће од 25.000 динара умањене за 22 и 25 одсто, учешће пензија у бруто друштвеном производу пало је са 13,8 на 11 одсто, што је мање чак и од оног што је ММФ тражио од Србије. Истовремено, из буџета се за исплату пензија више не издваја 50 одсто пара, већ око трећине републичке касе, с тенденцијом даљег смањивања.

Удружење војних пензионера Србије затражило је по ко зна који пут од Уставног суда одговор на питање када ће разматрати Предлог уставности оваквог закона, да би пре неколико дана добили одговор да се о предмету ни после три претходна одлагања није расправљало, а и не зна се када ће, јер су„квартални планови рада суда оријентационог, инструктивног карактера”.

На конкретно питање Уставном суду да ли је реч о толико тешком предмету па се зато не узима у разматрање, или је реч о нечем другом, одговарају да „није утврђен предлог одлуке по коме би суд могао поступити и одлучивати”.

Да влада нема више времена за чекање поручује и Фискални савет, који је поново оценио да нема економског основа да привремена мера умањења пензија остане на снази и упозорио да задржавање те мере може представљати озбиљан фискални ризик, с обзиром на основаност тужбе коју најављују пензионери. Ове тужбе, за период од 2018, лако би се могле показати као основане.

У документу Фискалног савета „Мишљење на фискалну стратегију за 2018. годину, са пројекцијама за 2019. и 2020. годину” поред осталог стоји да је „вероватно највећи недостатак фискалне стратегије тај што се њом не прецизира када ће се укинути привремено умањење натпросечних пензија којим је нарушен економски однос између уплаћених доприноса и исплаћених пензија”.

Оваква мера, која је донета крајем 2014, може да се оправда када земљи прети непосредна опасност од избијања кризе јавног дуга. Међутим, та опасност прошла је 2017, јер је јавни дуг почео трајно да се смањује, а пензије су практично достигле свој дугорочно одрживи ниво, због чега нема економског основа да привремена мера умањења пензија остане на снази.

Мома Чолаковић, посланик ПУПС-а у Скупштини Србије, каже за „Политику” да је ово питање поставио у децембру 2017. године и да још чека одговор.

– Премијерка Ана Брнабић рекла је да ће пензије ове године трајно бити повећане за пет одсто. Моје питање гласи да ли је то све, или пензионерима предстоји још неко повећање, али тако што ће на снагу поново ступити Закон о ПИО, односно усклађивање примања два пута годишње, чему мора да претходи укидање привременог закона који постаје трајан – каже Чолаковић.

Повећање од пет одсто је номинално, а не реално, што значи да не износи толико, него мање. Да пензионери не губе време потврђује и Миша Радовић, председник Удружења синдиката пензионера Србије, који каже да ће се ускоро појединачним тужбама обратити Европском комитету за људска права у Стразбуру. Сви грађани држава чланица Савета Европе, међу којима су и Србија и све чланице ЕУ, могу да се жале овом комитету и по скраћеном поступку дођу до својих права, каже Радовић.