У Дому ВС у Београду данас је одржана седница Главног одбора УВПС на којој су разматрана важна питања из оквира делокруга рада организације. Између осталог донета је одлука о смерницама и Критеријумимаа о расписивању и спровођењу редовних избора у Удружењу војних пензионера Србије у 2018. години. Усвојен је План рада Удружења за 2018. годину и План финансирања за 2018.годину. Усвојена је платформа за обележавање 25-годишњице УВПС. Донетета је и Одлука о упућивању захтева председнику Владе републике Србије да се покрене процедура за укидање Закона о привременом начину исплате пензија и Закона о изменама Закона о ПИО.
Због великог интересовања наших чланова, ту одлуку доносимо у целини:
Доношењем и применом Закона о привременом уређивању начина исплате пензија („Службени гласник РС“, бр. 116/14) и Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РС“, бр. 142/2014 и др.) оштећено је и дискриминисано преко 1 740 000 пензионера, међе којима је преко 40 000 војних пензионера који су радом на сложеним и одговорним пословима и уплатом доприноса у ПИО обезбедили пензије веће од 25 000 динара. Наведеном изменом Закона о ПИО обустављено је свим пензионерима редовно усклађивање пензија са кретањем потрошачких цена на територији Србије, односно прекинута редовна ревалоризација вредности пензија иако је евидентан тренд повећавања потрошачких цена, комуналних услуга, струје и пореза на имовину. Тиме је реална вредност пензија битно умањена, а већина пензионера доведена на ивицу егзистенције. За илустрацију напред наведених штетних последица по војне пензионере наводимо: Номинално повећање пензија од 01.01.2013. године до данас било је 5,75%, а инфлација односно трошкови живота су повећани за 15,6%.
Полазећи од напред изнетих чињеница, као и чињенице да су предметни закони неусклађени са Уставом Републике Србије и међународним актима које је ратификовала Србија, а доследно опредељењу да проблеме војних пензионера решавано кроз институције система, ово Удружење је спровело поступак народне иницијативе за укидање предметних закона.
Предлог народне иницијативе за неодложно укидање Закона о привременом уређивању начина исплате пензија („Службени гласник РС“, бр. 116/14) и Закона о измени и допуни Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РС“, бр. 34/2003, 64/2004, 84/2004, 85/2005, 101/2005, 63/2006, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 63/2013, 102 /13, 75/2014 и 142/2014), потписало је 33 898 бирача – војних пензионера, па је, на темељу тога, иницијативни одбор, основом чл. 107. Устава Републике Србије, чл. 39. Закона о референдуму и народној иницијативи и члана 150. став 1. Пословника Народне скупштине Републике Србије, поднето дана 17. новембра 2016. године Народној скупштини Предлог закона о престанку важења Закона о привременом уређивању начина исплате пензија и Предлог закона о изменама и допунама Закона о ПИО.
По одредбама члана 152. Пословника Народне скуштине, председник Народне скупштине био је дужан напред наведене предлоге закона одмах по пријему доставити народним посланицима, надлежним одборима (из члана 48, 52. и 61. Пословника) и Влади, али то није учинио. Алтернативно, уколико је председник Народне скупштине сматрао да предлози закона нису у складу са Уставом, Законом и Пословником Народне скупштине, био је дужан поступити по одредби члана 153. Пословника Народне скупштине, што, такође, није учинио, па закључујемо да поднети предлози закона испуњавају услове за увршћење у дневни ред седнице Народне скупштине прописане чланом 85. став 2. Пословника Народне скупштине.
Међутим, по напред наведеним предлозима Народна скупштина није одлучивала ни на једној у међувремену одржаној седници, нити су ти предлози изношени на разматрање ради уврштавања у дневни ред тих седница, иако је предложено да се и ови предлози закона разматрају по хитном поступку.
Иницијативни одбор је у више наврата ургирао да Народна скупштина одлучи по предметним предлозима, али то није учињено, нити смо од компетентних органа Народне скупштине добили било какав одговор, па смо се обратили непосредно председнику Народне скупштине. На наведени акт председник Народне скупштине није одговорио, већ смо добили одговор потписан од стране „овлашћеног лица за поступање по захтевима“, у чијој компетенцији свакако није одлучивање и поступање по предлозима закона.
Стога је иницијативни одбор за споровођење народне иницијативе, основом чл. 39. ст. 3. и 41. ста. 2. Закона о референдуму и народној иницијативи, дана 27. јула 2017. године поднео жалбу надлежном суду због неправилног поступања председника Народне скупштине по предлозима за доношење предметних закона. По тој жалби до данас нисмо добили било какав одговор иако је рок за одлучивање по њој 48 сати од пријема.
Како се види, предметну легитимну и легалну народну иницијативу надлежни државни органи су прећутно игнорисали, а то чине и даље. Стога Вам се обраћамо апелом да Влада, као један од овлашћених предлагача, уважи предметну народну иницијативу и, као своје, поднесе Народној скупштини предлоге за доношење предметних закона. Уколико, ипак, сматрате да за то нема основа, очекујемо аргументован одговор о разлозима за такав став, ради упознавања свог чланства односно потписника предметне иницијативе.
Истичемо да овакво, објективно цењено, игнорисање предлога народне иницијативе и кршење Устава и Закона од стране највиших законодавних и судских органа већ резултира негативним политичким тензијама међу потписницима народне иницијативе, па не можемо искључити и јавне протесте у свим градовима где је народна иницијатива пописивана (43 највећа града у Србији).