Поводом непоступања Народне скупштине на основу народне иницијативе коју је потписало 33.898 грађана Србије, председник УВПС Љубомир Драгањац, у својству председника Иницијативног одбора, упутио је жалбу Врховном касационом суду.
Преставком се захтева да Суд ову жалбу уважи и наложи председнику Народне скупштине да предлоге закона уврсти у предлог дневног реда за прву наредну седницу Народне скупштине.
С обзиром на значај овог акта, жалбу доносимо у целости.
***
Основом чл. 39. став 3. и чл. 41. став 2. Закона о референдуму и народној иницијативи, иницијативни одбор образован за остваривање предметне народне иницијативе, томе суду, као сукцесору Врховног суда, подноси
Ж А Л Б У
Због неправилног поступања председника Народне скупштине по предлозима Закона о престанку важења Закона о привременом уређивању начина исплате пензија и Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидксом осигурању, који су Народној скупштини поднети на основу спроведене народне иницијативе.
Р а з л о з и
Дана 17. новембра 2016. године, а на основу спроведене народне иницијативе коју је потписало 33.898 чланова овог Удружења и других грађана, поднели смо Народној скупштини предлоге закона и то: Предлог Закона о престанку важења Закона о привременом уређивању начина исплате пензија („Службени гласник РС“, бр. 116/14) и Предлог Закона о изменама Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РС“, бр. 34/2003, 64/2004, 84/2004, 85/2005, 101/2005, 63/2006, 5/2009, 1`07/2009,101/2010, 93/2012, 63/2013, 102/2013, 75/2014 и 14/2014).
Доказ: Предлози предметних закона, са листама потписника народне иницијативе, предатих Народној скупштини (заведено под бр. 03 181 2261/16).
По одредби члана 152. Пословника Народне скупштине, председник Народне скупштине био је дужан напред наведене Предлоге закона одмах по пријему доставити народним посланицима, надлежним одборима (из члана 48, 52 и 61. Пословника) и Влади, али, то није учинио, што доказујемо и извештајима надлежних одбора, које прилажемо. Алтернативно, уколико је председник Народне скупштине сматрао да Предлози закона нису поднети у складу са Уставом, Законом и Пословником Народне скупштине, био је дужан поступити по одреби члана 153. Пословника Народне скупштине, што, такође, није учинио, па закључујемо да поднети предлози закона испуњавају услове за увршћење у дневни ред седнице Народне скупштине прописане чланом 85. став 2. Пословника Народне скупштине.
Међутим, по напред наведеним предлозима Народна скупштина није одлучивала ни на једној у међувремену одржаној седници, нити су ти предлози изношени на разматрање ради уврштавања у дневни ред тих седница, иако је предложено да се о ови предлози закона разматрају по хитном поступку.
Иницијативни одбор је у више наврата ургирао да Народна скупштина одлучи по предметним предлозима, али то није учињено, нити смо од компетентних органа Народне скупштине добили било какав одговор, па смо се обратили непосредно председнику Народне скупштине, (копија акта у прилогу). На наведени акт председник Народне скупштине није одговорио, већ смо добили акт потписан од стране „овлашћеног лица за поступање по захтевима“, у чијој компетенцији свакако није одлучивање и поступање по предлозима закона (фотокопија акта прилогу).
У наведеном акту садржано је више нетачних, произвољних, па и неразумљивих констатација, очито мотивисаних настојањем да се оправда игнорисање предметних предлога закона заснованих на народној иницијативи са 33.898 потписника. Конкретно:
- није тачно да су потписи учесника народне иницијативе морали бити достављени на компакт диску. Такав начин достављања потписа није прописан Законом о референдуму и народној иницијатив, већ је обавезно само доставити листе потписника сачињене по одредбама члана 35. поменутог Закона;
- није тачно да је фамозни компакт диск уручен „подносиоцима иницијативе“, о чему прилажемо изјаве тих лица.
- није тачно да се по основу листе потписника не може проверити да ли потписници имају бирачко право. За сваког потписника наведен је, поред осталог, и ЈМБГ из кога се јасно види старост потписника и на основу којег се може извршити провера у бирачком списку. Једини проблем је што то захтева известан рад, на који бирократе у одговарајућим службама Народне скупштине, изгледа, нису спремне;
- произвољна је и неразумљива констатација да број потписника „омогућава да се, сагласно члану 107. Устава Републике Србије, поднесе само један законски предлог, а не више од тога“. У конкретном случају су потписи дати за оба законска предлога. Апсурдно и неуставно би било захтевати 60.000 потписника или понављање процедуре потписивања, за сваки предлог на посебној листи потписника;
- није тачно да је „знатно прекорачен рок од седам дана од започињања прикупљања потписа до њиховог окончања“. Тај рок се рачуна од дана који је у пријави Министарсву унутрашњих послова – организацијској једници у општини на чијој ће се територији прикупљати потписи означени као почетни дан прикупљања потписа, а не од дана пријаве надлежном органу за одлучивање у смислу члана 33. Закона о референдуму и народној иницијативи. У овом случају потписи су прикупљени по градовима односно општинама у којима су формиране градске – општинске организације УВПС. У свакој од њих је иницијативни одбор формирао посебне одборе (чл. 31. Закона), који су органу МУП-а на својој територији пријављивали прикупљање потписа. Услед тога, почетни дан прикупљања потписа по градским – општинским организацијама је био различит, а у свим случајевима су потписи прикупљени у року од седам дана од пријаве органу МУП-а надлежном за односну територију.
- није тачно да се одредбе чл. 152. став 1. Пословника Народне скупштине не односе на предметне предлоге закона. Предметни предлози су поднети по чл. 107. Устава Републике Србије и чл. 150. Пословника Народне скупштине и у свему су легитимни и изједначени са предлозима других овлашћених предлагача (Влада, посланици и други).
- није тачно да предметни предлози закона нису припремљени у складу са Уставом и законом. Ови предлози су поднети у складу са одредбом чл. 107. Устава Републике Србије, чланова 3. и 31. до 39. Закона о референдуму и народној иницијативи и члана 150. Пословника Народне скупштине.
Сходно свему напред изложеном, председник Народне скупштине је био дужан ове предлоге изнети на седницу Народне скупштине, како би се народни посланици изјаснили о њима, најпре да ли ће бити стављени на дневни ред седнице, односно, ако буду стављени на дневни ред, да ли ће их уважити и предметне законе донети или не. Овако како је до сада поступљено, прекршен је Устав, Закон о референдуму и народној иницијативи и Пословник Народне скупштине, а председник Народне скупштине и скупштински чиновници су узурпирали права посланика Народне скупштине.
Са свега напред изнетог предлажемо да тај суд ову жалбу уважи и наложи председнику Народне скупштине да предметне предлоге закона уврсти у предлог дневног реда за прву наредну седницу Народне скупштине.