Под насловом „Војни пензионери 13 година на чекању” и поднасловом ,,Уколико не успеју да реше проблем укидања привремено умањених пензија и наплате дуг – обратиће се Европском суду за људска права“ дневни лист „Политика“ од среде 7. јуна донео је текст новинарке Јасне Петровић-Стојановић. С обзиром на актуелност тог прилога, преносимо га у целости:
,,Због немогућности да пониште Закон о привременом умањењу пензија од октобра 2014. године и чињенице да већ 13 година не могу законски да им се ускладе пензије, један број чланова Удружења војних пензионера Србије затражио је организовање протеста.
– Удружење се није одрекло мирних протеста и биће организовани ако се проблеми не реше правним путем. Уколико Уставни суд и Народна скупштина Србије одбаце наше предлоге, обратићемо се представком Европском суду за људска права. Јер, од 2004. године па до данас већина војних пензионера води судске спорове како би им пензије законски биле повећане – објаснио је на седници Љубомир Драгањац, председник годишње скупштине овог удружења.
Војне пензионере највише погађа то што нико од надлежних не помиње када би могло да дође до укидања привремено умањених пензија.
– Законом о привременом начину исплате пензија војним пензионерима примања су смањена и до 21 одсто. Фонд ПИО нас је обавестио да су пензије смањене за 702.231 пензионера и да се месечно исплати мање око две милијарде динара. У Србији има 1.005.461 пензионер чија је пензија мања од 25.000 динара. Због тога је Удружење за укидање овог закона поднело Уставном суду две иницијативе. Прву 2015. године која је прегласавањем одбачена. А по другој, поднетој у априлу 2016. године, још се није одлучивало – истакао је Драгањац.
Удружење је у новембру 2016. Народној скупштини поднело иницијативу за доношење закона о престанку важења Закона о привременом уређивању начина исплате пензија и Закона о изменама Закона о ПИО.
– Тек недавно, када је захтев поново поднет, из Народне скупштине је стигао апсолутно неприхватљив одговор. Наведено је да је иницијатива достављена у папирном, а не у електронском облику, па потписи нису могли да се провере. Замера нам се и прекорачење законског рока од седам дана, колико може да прође од започињања прикупљања потписа па до њиховог окончања – каже Драгањац и додаје да су потписи прикупљени у законском року.
Дакле, учињено је све да се иницијатива не разматра по хитном поступку, односно да се уопште не разматра, тврди он.
– Изненађени смо поступком највишег органа власти у односу на достављену иницијативу. Несхватљиво је да су се послужили оваквим манипулацијама, а то се посебно односи на изјаву да су нам уручили компакт-диск са табелом за потписе, што није тачно. Делегацији која је предала потписе није стављена ниједна примедба, нити јој је било шта од материјала предато. Председници Народне скупштине смо још 15. маја 2017. доставили захтев да се на једној од првих наредних седница поступи по наведеним предлозима – каже први човек удружења.
Ово, међутим, није једини проблем војних пензионера. Дуг по основу делимичног усклађивања пензија од 1. 8. 2004. до 1. 12. 2007. године још није наплатио велики број њих. И поред апсолутне застарелости, захваљујући великом разумевању фондова ПИО и СОВО, омогућено је покретање судских спорова и сви који су у 2016. и 2017. поднели тужбе дуг су наплатили. Неопходно је да сви они који још нису поднели тужбе то учине што пре, јер нико не зна докле ће ова могућност моћи да се користи".