У Свечаној сали Дома ВС у Београду 23. маја одржана је седница редовне годишње Скупштине Удружења војних пензионера Србије коју је својим присуством увеличао државни секретар у Министарству одбране Републике Србије господин Ненад Нерић. Скупу су присуствовали и  пуковник др Славољуб Сталетовић, управник Центра војномедицинских установа Београд, потпредседник Удружења војних пензионера Републике Црне Горе господин Жељко Вукић, заступник начелника Управе за традицију, стандард и ветеране потпуковник Иван Филиповић, вршилац дужности директора Фонда за СОВО потпуковник Радан Костић, председник Скупштине Клуба генерала и адмирала Србије генерал-потпуковник у пензији Миломир Миладиновић, председник Извршног одбора Клуба генерала и адмирала Србије генерал-мајор Лука Кастратовић, председник Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије пуковник у пензији Златомир Грујић, секретара Удружења ветерана војнообавештајне службе пуковник у пензији Аркадије Лалић, председника Удружења војних бескућника пуковник у пензији Владо Ђукић, председника Удружења породица палих бораца у ратовима од 1990 до 1999 године Добрила Копривица и други гости.

 

На седници су поднети извештаји: о раду и деловању органа између две седнице Скупштине УВПС, председника УВПС и Надзорног одбора Скупштине УВПС.

После расправе и усвајања извештаја, разматрани су предлози и донете одлуке о изменама и допунама Програма рада УВПС, Статута УВПС, Правилника о одговорности чланова у УВПС и Правилника о социјалној и хуманитарној помоћи.

У наредном броју ,,Војног ветерана“ биће објављен комплетан извештај са седнице Скупштине, а на сајту објављујемо у целости излагање председника УВПС Љубомира Драгањца:

„Удружење се трајно определило да права и проблеме из пензијско- инвалидског, здравственог осигурања и стамбеног обезбеђења, а и социјално-хуманитарне помоћи остварује у складу са Уставом и законима Републике Србије, преко легалних и легитимних државних институција. Исправност таквог опредељења потврђена је кроз разрешење веома значајних статусних права и животних потреба војних пензионера.

Изабрани начин деловања захтевао је стручност, упорност и одлучност да се разрешавање проблема остварује преко надлежних државних и законодавних и међународних организација. Овакво наше поступање прихваћено је од државних институција што је значајно допринело угледу и статусу Удружења.

Постигнути резултати су значајни, али због блокаде и неажурности администрације још увек има много проблема који нису решени и који у наредном периоду захтевају додатно ангажовање Удружења.

За нерешене проблеме један број чланова захтева да се организују протести и на тај начин обезбеди разрешење проблема. Удружење се није одрекло мирних протеста и биће организовани ако се проблеми не реше и кад се исцрпе сва правна средства.

У протеклом периоду тежишно смо се ангажовали на бројним задацима који су детаљно обрађени у извештају а ја ћу се посветити само онима који нас највише погађају и на којима убудуће треба интензивно радити.

Законом о привременом начину исплате пензија војним пензионерима пензије су смањене и до 21%. Републички Фонд за ПИО обавестио је нас да је овим законом смањен износ пензија код 702.231 пензионера и да се на месечном нивоу исплати мање за око две милијарде динара. У Републици Србији има 1.005.461 пензионер чија је пензија мања од 25.000 динара.

Удружење је за укидање овог закона поднело Уставном суду две инцијативе. Уставни суд је иницијативу коју смо поднели 2015. године, прегласавањем уз издвојена мишљења четворо судија одбацио. По инцијативи која је поднета у априлу 2016. године још увек није одлучивано.

У новембру 2016.године Удружење је Народној скупштини Републике Србије (НС) поднело народну иницијативу којом се предлаже доношење Закона о престанку важења:

-        Закона о привременом уређивању начина исплазе пензија и

-        Закона о изменама Закона о ПИО и да се ови закони донесу по хитном поступку.

Иницијатива садржи 33.898 потписа и 2.044 странице у папирнатом облику. Инцијативу је потписало 39 одсто више потписника него што имамо чланова Удружења.

Од дана подношења иницијативе до 10.априла 2017. године нико из Народне скупштине није реаговао, иако смо 10. 2. 2017.године поставили питање председници НС зашто НС није одлучивала по поднетој инцијативи. На тај захтев, никада нисмо добили одговор, због чега смо 24. 3. 2017. године поново интервенисали и 10. априла 2017. године добили одговор од овлашћеног лица који је апсолутно неприхватљив. Ту се наводи:

-        да је инцијатива достављена у папирнатом облику, па наведени потписи нису могли бити проверени јер нису достављени у електронском облику. Наводи да су нам уручили компакт диск са табелом у Ехсеl формату који једино омогућује проверу бирачког права потписника;

-        да достављени број потписа омогућава да се подносе само једном законски предлог а не више од тога;

-        знатно је прекорачен законски рок од седам дана колико може да прође од започињања прикупљања потписа па до њиховог окончања (кажу да је прошло више од месец дана). Потписи су прикупљани у свакој Оп Орг УВПС у термину од седам дана а у преосталом времену до дана достављања вршено је прикупљање, слагање и припрема за достављање  добијеног материјала;

Дакле, учињено је све да се инцијатива не разматра по хитном поступку, односно да се уопште не разматра.

Веома смо изненађени поступком највишег органа власти у односу на достављену инцијативу. Несхватљиво је и неприхватљиво да су се послужили оваквим манипулацијама и неистинама, а то се посебно односи на изјаву да су нам уручили компакт диск са табелом, што није тачно. Делегацији која је предала потписе није стављена ни једна примедба, нити јој је било шта од материјала предавано.

Председници Народне скупштине 15. маја 2017. године доставили смо захтев да се на једној од првих наредних седница Народне скупштине поступи по неведеним предлозима Закона у складу са Пословником Народне скупштине.

Уколико Уставни суд и Народна скупштина Републике Србије одбаце наше предлоге, обратићемо се представком Европском суду за људска права.

Од 2004. године па до данас, војни пензионери имају велике проблеме по питању остваривања права на усклађивање и повећање пензија. Скоро у свим случајевима то право су морали да остварују судским путем и ти процеси су још у току.

  • Дуг по основу делимичног усклађивања пензија за период од  1. 8. 2004. до 1. 12. 2007.године још увек није наплатио велики број КВП. И поред апсолутне застарелости, захваљујући великом разумевању Фонда за ПИО и Фонда за СОВО и нашем ангажовању, омогућено је покретање судских спорова и сви КВП који су у 2016 и 2017 поднели тужбе, дуг су наплатили. Неопходно је да сви они који још увек нису поднели тужбе то учине што пре, јер нико не зна докле ће ова могућност моћи да се користи.
  • Усклађивање пензија и једнократна исплата разлике за период од 1. 1. 2008.године до 1. 11. 2015. Године, као и вансудско поравнавање, још увек није у потпуности остварено код једног броја КВП.

Судски спорови у односу на застарелост потраживања и на вредност бода за један број КВП окончани су одлукама Уставног суда Р. Србије који је жалбе одбацио и прихватио одлуке Апелационог и Високог касационог суда. Исто тако Европски суд за људска права одбацио је представку по питању застарелости. После ових одлука остало је једина могућност да сви они којима је Уставни суд одбацио Уставне жалбе поднесу представке Европском суду за људска права, али само на вредност бода што су неки то и учинили.

Нашим ангажовањем и подршком Фонда за ПИО и Министарства за рад, запошљавање и социјална  питања, обезбеђено је да Влада Р. Србије донесе нови Закључак за вансудско поравнавање који ће се промењивати до краја 2017. године.

Покретање тужби за усклађивање пензија и исплату дуга 4,21% је ризично јер су већ донете правноснажне пресуде.

  • Вођење спорова за повећање пензија за 20% по основу бенифицираног стажа још увек није окончано. Тужбе за повећање пензија за 20% поднело је више од 2.000 КВП. Фонд за ПИО у првом и другом степену је све захтеве одбацио са образложењем да се измене Закона односе на војна лица која право на пензију остварују од 1. 1. 2012.године.

Управни суд по тужбама поступа двојако неке судије одбацују тужбе, а неке враћају на поновни поступак.

Већина правних стручњака сматра да се тај Закон не може примењивати на лица која су пензионисана пре 1. 1. 2012.године.

  • Урађена је стручна анализа насталих разлика у пензијама професионалних припадника истог чина и положаја пензионисаних у периоду 2007 – 2012, али још увек нисмо нашли правог саговорника у Министарству одбране за решавање овог питања.
  • Покренули смо измену прописа о порезу на регистровано оружје којим се тражи да оружје које смо купили и до одласка у пензију користили као службене буду ослобођени плаћања пореза. Министарство финансија, као носилац израде Закона, обавестило нас је да наш захтев има карактер иницијативе коју ће размотрити приликом наредних измена и допуне Закона о порезима на оружје.

Војни пензионери ни криви ни дужни имају јако пуно проблема око оружја. Плаћање пореза на оружје постоји  само у Р. Србији. Трофејно оружје до 5. марта морали су да пререгиструју или да га онеспособе или предају држави. Пререгистровање захтева лекарско уверење, низ потврда што пензионере у високој старосној доби огромно оптерећује и захтева велике трошкове.

Здравственој заштити војних пензионера Удружење посвећује посебну пажњу. Успостављена је изузетна сарадња са руководствима војно-здравствене службе, а наши захтеви и предлози се уважавају и реализују. Проблем из домена здравствене заштите расправљани су скоро на свим седницама Главног одбора.

Примарна здравствена заштита подигнута је на виши ниво, а попуном лекарима са завршеним студијима на Војномедицинском факултету прве и друге генерације отклониће се дугогодишњи проблеми непопуњености. Побољшава се однос особља ВМА према војним пензионерима и све примедбе на рад озбиљно разматрају и дају одговоре.

У циљу даљег побољшања здравствене заштите неопходно је:

-        смањити чекања за прегледе на магнетну резонанцу и холтере (чека се од 6 до 12 месеци);

-        трошкови за боловање професионалних војних лица до 30 дана, да се не исплаћују из средстава Фонда за СОВО;

-        побољшати набавку лекова и санитетског материјала;

-        укинути незакониту одлуку о неплаћању трошкова при одласку на прегледе ван места боравка;

-        права војних осигураника изједначити са правима цивилних осигураника (новчана накнада за телесно оштећење 100%, дијабетичари – 10 дана опоравка, индикације за рехабилитацију, повраћај више уплаћене партиципације и др.);

-        ускладити Правилник о медицинско-техничким помагалима са цивилним којег примењује Републички фонд за здравство и сваке године иновира, а наш није мењан од 1994.године;

-        донети одлуку и отворити герантолошки центар у Београду.

Стамбено обезбеђење је за 8.718 војних пензионера од којих 4.221 су без икаквог стана, је изузетан проблем за који држава скоро да нема решење.

Набавка станова од средстава добијених од продаје сувишне имовине је знатно испод очекиваног, па је за радикално решење овог питања потребно у буџету планирати и обезбедити финансијска средства за стамбену изградњу.

Нормативна и правилска регулатива за рангирање и доделу  станова захтева иновирање и довођење свих категорија у приближно исти положај а нарочито по питању:

-        одлучивања колико којој групи да се додели станова;

-        смањивања бодова за војне пензинере који станују у војним објектима;

-        високих трошкова за струју, воду и комуналије за становање у војним објектима;

-        повећање процента за доделу станова војним пензионерима (у односу на укупан број који немају стан 44% су пензионери а добијау 35% станова);

-        стално тражење истих докумената пре сваке поделе станова;

 

Сматрамо да је потребно што пре покренути измену Правилника како би се отклонили ови и други недостаци.

Предстоје нам велике обавезе у разрешавању ових и других проблема али је најважније да се очува јединство и да успешно организујемо и спроведемо редовне изборе на свим нивоима Удружења.

Време пред нама биће испуњено многобројним активностима, нећемо попустити нити штедети себе све док не остваримо оно што нам припада”.