У Свечаној сали Дома Војске Србије, испуњеној до последњег места, у Београду је 16. септембра одржана Свечана академија којом је обележено 23 године од оснивања Удружења војних пензионера Србије. Између многих званица свечаности су присуствовали бригадни генерал Стојан Коњиковац, начелник Управе за људске ресурсе ГШ ВС, пуковник Небојша Николић, секретар МО, Драгиша Дабетић, директор Фонда за СОВО, пуковник Слађан Ристић, начелник Управе за традицију, стандард и ветеране, пуковник др Драган Динчић, заменик начелника ВМА пуковник др Бранко Илић, представник Управе за војно здравтсво МО, Иван Мимић, директор Сектора у Републичком фонду за ПИО, генерал-потпуковник у пензији Златоје Терзић, председник ИО Клуба генерала и адмирала Србије, генерал-мајор у пензији Милорад Кутлешић, председник УВП у Републици Српској, пуковник у пензији Павле Бандовић, председник УВП у Црној Гори, пуковник др Братољуб Бркљача, управник ВМЦ Нови Сад и пуковник Стевица Карапанџин и директор Медија центра ,,Одбрана”.

На почетку Свечане академије присутнима се обратио председник Удружења војних пензионера Србије Љубомир Драгањац. С обзиром да је председник изнео чињенице о Удружење јуче, данас и сутра, излагање доносимо у целости:

Скромно и достојанствено обележавамо двадесеттрогодишњицу оснивања, постојања и рада Удружења војних пензионера Србије. Веома смо захвални оснивачима који су визионарски осмислили и организовали Удружење ради остваривања и унапређења статусних интереса и права војних пензионера и чланова њихових породица.

Удружење је у протеклом периоду настајало да буде незаобилазни чинилац и репрезентативни представник a и заштитник права, части и достојанства војнопензионерске популације. Од оснивања до данас, Удружење је реализацијом статусних циљева и задатака допринело решавању веома значајних питања и проблема из области социјалног осигурања војних осигураника.

Покренули смо инцијатуву да се за стамбено обезбеђење војних пензионера прогнаних из других република СФРЈ и за социјално-хуманитарну помоћ војних пензионера обезбеде посебна новчана срдства у износу 2,5% за набавку станова и 0,5% за социјалну и хуманитарну помоћ од износа доприноса за пензијско-инвалидско осигурање. Инцијативу је Министраство одбране прихватило и од тих средстава набављено је и подељено око 450 станова, путем бесповратног кредита решено стамбено питање за око 1.350 војних пензионера у динарској против вредности од 20.000 € и додељена једнократна новчана помоћ за више од 13.000 корисника војне пензије у износу од 400 милиона динара. Удружење је предложило измену прописа за доделу ових станова, како би се корисницима омогућио откуп. Министраство одбране и Фонд за СОВО предлог су прихватили и доношењем нових решења за коришћење тих станова на неодређено време омогућен је њихов откуп.

Све ово је успешно функционисало до доношења Закона о издвајању пензијског и инвалидског осигурања из јединственог система социјалног осигурања војних осигураника и стављање у надлежност Републичког фонда за ПИО. Последице таквог решења су укидање једнократне новчане помоћи, додела бесповратних стамбених кредита битно смањена и потпуно је престала набавка станова.

Уредбом о изменама и допунама Уредбе о платама и другим новчаним примањима у Војсци Југославије почев од 1. 8. 2004. године прописани су нови елементи војног додатка, као дела плате професионалних војника. Фонд за СОВО, због недостатка новчаних средстава, није исплаћивао припадајуће пензије у усклађеном износу у периоду од 1. 8. 2004. г до 30. 11. 2007. г. за све пензионере који су пензионисани до 1. 8. 2004. године, па је настао дуг у износу од око 4,5 милијарди динара.

Више од три године Удружење је упорно и стрпљиво предузимало низ активности да се учињена неправда исправи. То је учињено доношењем одлуке министра одбране да од 1. 12. 2007. године почне испата усклађених пензија, али проблем дуга није био решен. Удружење је правилно проценило да надлежни државни органи не раде на проналажењу решења за исплату дуга, па је војним пензинерима предложено да то право остваре судским путем, што је више од 35.000 корисника тако и учинило. Међутим, око 12.000 КВП није покренуло судске поступке за наплату дуга, па је у међувремену наступила апсолутна застарелост и дуг постао ненаплатив. Удружење је од Министарства одбране, Републичког фонда за ПИО и Фонда за СОВО непрекидно захтевало да се пронађе решење како би и они добили свој новац. Решење је пронађено и наплата дуга се остварује по датим упуствима. Веома смо захвални Републичком фонду за ПИО и Фонду за СОВО што су из моралних разлога овако поступили.

Почетком 2008. године, када смо се интензивно бавили наплатом дуга за период 2004 – 2007. г. дошло је до измене Закона о Војсци по питању усклађивања војних пензија, тако да се оне не усклађују са кретањем плата професионалних војних лица, већ на начин како то регулише Закон о ПИО у Републици Србији. У јануару 2008. године доноси се решење о ванредном повећању пензија за 11,06% од 1. 1. 2008. године.

Удружење је од надлежних министарства тражило да се ванредно усклађивање пензија за 11,06% примени и на војне пензионере, што је категорично одбијено са образложењем да се то повећање односи на 2007. годину и да ми тада нисмо били у том систему. Удружење ово образложење није прихватило и предложило је чланству да води управни поступак а да се са парницама застане, јер су судови тада одбијали све тужбе уз наплату високих судских трошкова. У вођењу управних поступака дошло се до Уставног суда који је крајем 2011. године донео одлуку да нам припада право на ванредно повећање од 11,06% од 1. 1. 2008. године. Након ове одлуке, Удружење је припремило обрасце за подношење тужби за наплату дуга и вођење управног и парничног спора за повећање пензије за 11,06%. Тај поступак још и данас траје, а већина војних пензионера окончала га је судским путем и вансудским поравнањем са Фондом за ПИО. Судски спорови који су вођени по питању врености бода и застарелости, окончани су одбацивањем уставних жалби од стране Уставног суда Србије.

Међутим, још увек велики број војних пензионера ово питање није решио, јер судски поступци нису завршени, а прекиди су неисплативи због високих судских и адвокатских трошкова. Удружење је успело да се рок за вансудско поравнање за период који није обухваћен судским пресудама два пута продужи и оно важи до краја 2016.године.

Удружење је крајем 2011. године Влади и Народној Скупштини Републике Србије поднело петицију којом се тражи доношење Закона о социјалном осигурању војних осигураника и одложи примена одредби Закона о изменама и допунама Закона о ПИО, који се односи на војне осигуранике. Петицију је потписао 31.161 корисник, али је надлежни нису узели у разматрање, јер је у међувремену дошло до промене власти.

Социјална и хуманитарна помоћ Удружења усмерена је на једнократну новчану помоћ члановима чија је породица у тешком материјалном стању, за набавку лекова, помагала, медицинску рехабилитацију и стоматолошку помоћ. Годишње од чланарине за ову помоћ издваја се 40%, односно око десет милиона динара, а помоћ годишње добије око 300 корисника. Сви војни пензинери који су имали штете од катастрофалних поплава што су задесили Србију и од земљотреса у Краљеву, добили су од Удружења значајну помоћ. Корисници војне пензије који су имали елементарне непогоде, несрећни случај, тешку болест или их се у породици догодила смрт, редовно су остваривали право на помоћ. Мислим, да смо једино Удружење које је преживелом детету Милану, трагично страдале породице Поњингер уручили помоћ од 100.000 динара.

Органи Удружења корисницима дневно пружају помоћ у решавању конкретних проблема из области здравствене заштите и стамбеног обезбеђења.

Веома смо задовољни оствареном сарадњом са сродним Удружењима Р. Румуније, Бугарске, Македонија, Црне Горе и Републике Српске. Један број наших организација успоставио је регионалну сарадњу са Удружењима у Р. Мађарској, Румунији и Бугарској. Сарадња са удружењима из братских република Српске и Црне Горе је изузетна и обавезујућа.

У нареденом периоду Удружење ће посебну пажњу и активност усмерити на решавање следећих проблема:

• Примена закона о привременом начину исплата пензија за већину војних пензионера је постала неподношљива, тим више што нико од надлежних неће да саопшти докле ће та привременост да траје. Поред две поднете уставне инцијативе за оцену уставности овог Закона, на данашњој седници ГлОд одлучили смо да организујемо потписивање народне иницијативе за укидање тог закона и брисање члана 80б Закона о ПИО Р.Србије. Потписивање иницијативе организоваћемо у свим нашим општинским и градским организацијама. Иницијативу треба да потпише најмање 30.000 особа. Пожељно је да потписници буду и пунолетни чланови породица и други грађани.

• Удружење и даље сматра да је усклађивање пензија и исплата разлике за период од 1. 1. 2008. г. до 1. 11. 2015. г. делимично решено, због тога што ванредно повећање од 11,06% није примењено на вредност бода од 9,40, колико је износи 1. 1. 2008. године, већ на 9,02, колико је био 31. 12. 2007. године. Оваквим поступком редовно повећање од 4,21% укључено је у ванредно повећање и због тога су једино војни пензионери остали без другог редовног повећања пензија које су остали добили у октобру 2007.године. За коначно решење овог питања потребно је да лица којима је Уставни суд одбацио уставну жалбу да упуте представку Европском суду за људска права. Очекујемо да ће прва представка бити упућена у наредном месецу.

• Законом о Војсци Србије од 1. 1. 2008. године и Правилником о платама у Војсци Србије створене су велике разлике у износима пензије за професионалне припаднике истог чина и положаја пензионисаних у периоду од 2008. до 2011. година. Због тога је неопходно покренути иницијативу за измену прописа којим би се омогућило изједначавање пензија.

• Постоји апсолутна потреба да се ПИО војних осигураника врати у јединствени систем социјалног осигурања и поново стави у надлежност Фонда за СОВО и на томе ћемо интензивно радити.

• Инсистираћемо на доношењу Закона о здравственој заштити у што краћем року и да се плаћање боловања за професионална лица до тридесет дана не врши из доприноса већ из буџета МО.

• Покренућемо инцијативу да Народна Скупшгтина буџетом за 2017. годину одреди средства за стамбено обезбеђење припадника Војске, Министраства одбране и војних пензионера.

У протеклом периоду решена су бројна питања која се тичу војних пензионера и то је остварено преко институција државе. Очекујемо да ће и за постојеће проблеме институције система показати разумевање и да оставривање наших права нећемо морати више да решавамо у судовима и путем протеста.

Још једном хвала што сте дошли и желим да ово време проведете у добром расположењу".