У Свечаној сали Дома Војске у Београду 31. марта одржана је седница редовне годишње Скупштине УВПС на којој је анализиран рад у протеклом периоду. Делегати су усвојили извештај о раду и излагање председника УВПС (са само једним гласом против).  Потом је усвојен Извештај Надзорног одбора (са два гласа против). Скупштина је усвојила и нове јавне ознаке (лого) и признања УВПС. Седницом је председавао члан Главног одбора Марко Неговановић.

Излагање председника УВПС Љубомира Драгањца, зарад шире информисаности чланова, доносимо у целости:

,,У протеклих десет месеци Удружење војних пензионера Србије и целокупна војнопензионерска популација били су пред великим изазовима и ишчекивањима да ће се постојећи вишегодишњи проблеми коначно позитивно решити. Очекивали смо да ћемо право на ванредно повећање пензија за 11,06 одсто од 1. јануара 2008. године остварити јер је то верификовано одлукама Уставног суда, пресудама Управног и Врховног касационог суда, као и бројним пресудама парничних судова. Прошло је годину дана од како је Управни суд почео да доноси пресуде којима се то право признаје и обавезују Републички Фонд за ПИО да донесе решење у складу са тим пресудама. Уместо таквог поступка Републчки фонда за ПИО на нечувени начин врши опструкцију и потпуно игнорише све те судске одлуке и понаша се као да оне не постоје чак и оспоравајући Уставном суду право да уопште доноси такве оодлуке.

Реаговање Управног суда у односу на овакво поступање Републичког фонда за ПИО није било адекватно и благовремено. После познате изјаве председника Владе Р. Србије формирана је радна група од више министара која је заузела став да се ово питање реши тако што ће се прво повећати пензије и почети исплата увећаних пензија, а истовремено да Министарство финансија утврди дуг и друге трошкове и да предложи моделе исплате.

У вези са оваквим ставом Владе, намеће се више питања:

1. Када ће почети исплата увећаних пензија. Одлука је требало бити донета одмах после разговора представника УВПС са министром Вулином, али још увек нисмо сазнали разлог због чега се настваља са одуговлачењем.

2. На коју ће основицу бити извршено усклађивање пензија. Ми сматрамо да смо у систем ПИО били укључени са вредношћу бода 9,40 динара, остварено у ситему у којем смо се налазили до  1. 1. 2008. године и да сва другачија решења стављају војне пензионере у неравноправан положај, што је у суштини дискриминација.

3. Да ли су се стекли услови за примену застарелости потраживања за период три године пре подношења тужбе. И по овом питању постоји више разлога да не постоји правни основ за примену застарелости, а један од основа је да још увек није добијено решење о усклађивању пензија.

У односу на поднете тужбе за наплату дуга било је много различитих пресуда, сада је код већине судова наступило скоро јединствено пресуђивање да је вредност бода 9,02 и застерелост за период до три године пре подношења тужби. Овакво пресуђивање вредност бода смањује за 38 одсто, а дуг за две трећине. Пензионерима који су уложили жалбе, тај досуђени дуг још се смањује за више од половине.

Како поступати у свим овим случајевима детаљно смо Вас обавештавали путем сајта, гласила „Војни ветеран“ и званичним актима Удружења. Надлежним судовима по овим питањима упућен је значајан број жалби, по којима још увек нису донете одлуке, односно пресуде.

Коначну одлуку о начину остваривања права на ванредно усклађивање пензија и наплату дуга доноси сваки корисник војне пензије и нико нема овлашћење да било с ким преговара и о томе одлучује. Наше Удружење има обавезу да пружи адекватну стручну помоћ и да од институција система захтева да се то право оствари у складу са Законом и правоснажним судским одлукама.

Изненада и неочекивано донет је Закон о привременом уређењу начина испалте пензија, чија је суштина уствари смањење пензија. Овим Законом крши се јединство правног поретка јер је он у супротности са Законом о ПИО:

-       Нарушава се имовинско, људско и лично право као и мирно уживање имовине,

-       Није одеређен рок трајања иако је наведено да је привремен,

-       У сукобу је са Европским социјалном повељом која је ратификована 2009. г. Том повељом забрањено је смањивање система социјалне сигурности,

-       Супротан је одредбама члана 20, 21, 58 и 70 Устава,

-       Војни пензионери доводе се у неравноправан положај у односу на остале пензионере, јер једино они нису остварили право на ванредно повећање пензија за 11,06 одсто од 1. 1. 2008.године,

-            Због свега наведеног, наше Удружење је поднело инцијативу за оцену уставности овог закона и препоручило војним пензионерима да због смањења пензија покрену управни спор, што су многи већ учинили. Еминетни правни стручњаци ове наше активности позитивно оцењују и наводе да је то правни пут да се тај Закон прогласи неуставним и стави ван снаге.

С обзиром на то да је овај Закон од изузетног значаја јер се ради о ограничавању људских права које је од егзистенцијалног значаја за велики број пензинера, очекујемо да ће Уставни суд нашу иницијативу узети у разматрање, не чекајући да дође на ред и донети и привремене мере како би се спречиле негативне последице.

Државни ревизор Републике Србије је 2012. године, вршећи ревизију завршног рачуна Републичког фонда за ПИО, установио да за 5.069 војних пензионера који су стекли право на пензију у периоду од 1. 1. 2008. до 31. 12. 2011. године, при обрачуну пензијског основа, није примењен корективни фактор, што је имало за последицу исплату мањих пензија од припадајућих.

Државни ревизор је Фонду за ПИО наложио да по службеној дужности измнени правоснажна решења и да донесе нова решења, у складу са чланом 191. Закона о Војсци Србије. Истовремено је наложено да се покрене вансудско поравнање за период од дана остваривања права на пензију до дана измене правоснажног решења. Фонду је требало три године да би започео реализацију овог налога, правдајући се да им Министраство одбране није доставило потребне податке. У вансудском спору се понашају уцењивачки, нуде само исплату основног дуга без затезних камата. Они који то не прихватају, мора да туже и не могу да наплате ни основни дуг, док се судски поступак не заврши који ће трајати око три године. Значи, право ће остварити за 6 до 10 година и биће принуђени да плаћају судске трошкове. Питамо се да ли овакво понашање Фонда штити интересе војних пензионера, а колику штету наносе онима који издвајају средства за доприносе за ПИО. Недопустиво да им је оволико времена требало да реше ову једноставну грешку и да грешке државних органа решавају на штету КВП и потпуно занемарујући одговорност својих чиновника.

Ступио је на снагу Закон о оружју и муницији, који ће почети да се примењује од 4. марта 2015. године. Његовим одредбама значајно су пооштрени услови под којима физичка лица могу набављати, држати и носити оружје, укунута је категорија трофејног оружја, уређен начин поступања са оружјем након смрти власника, прописане релативно оштре прекршајне санкције за кршење бројних обавеза поседника оружја.  Удружење је припремило приказ одредаба овог закона које се односе на физичко лице и објавило га на сајту, а биће обајвљен и у наредном броју „Војног ветерана“. Сагледаћемо такође утицај решења из тог закона на пореске обавезе на регистровано оружје и поново покренути захтеве за укидање или бар за смањење тих обавеза.

Веома је значајно што смо 2012. године донели одлуку да формирамо Фонд солидарности за пружање помоћи члановима Удружења. Усвојили смо Правилник за доделу помоћи и одлучили да се 40 одсто од чланарине издваја у Фонд за помоћ. Основ за стицање права на социјалну и хуманитарну помоћ је материјална ситуација, здравствено стање и ванредне околности. Од септембра 2012. године, па до фебруара 2015. године помоћ је додељена за 815 корисника војне пензије у износу од 28.753.000 динара или просечно 35.280 по једном лицу. За тридесет месеци за помоћ је издвојено око 14 месечних нето чланарина. У фебруару 2015. године помоћ је добило 37 чланова Удружења у износу од 1.120.000 динара.

Прошлогодишње катастрофалне поплаве у Србији погодиле су КВП у којима је смртно страдао један пензионер из Свилајнца. Покренули смо и спровели успешну акцију за пружање помоћи свим грађанима Србије, а посебно нашим члановима. Организовали смо да се за поплављене грађане Србије преко Фонда за ПИО уплати једнодневни износ месечне пензије и та акција трајала је два месеца.

Ванредну помоћ добили су сви чланови Удружења који су имали штете од поплава. Помоћ је добило 65 КВМ у износу од 3.515.000 динара, или просечно по једном лицу 54.000 динара.

Поред средстава Фонда солидарности за ову помоћ укључена је и једномесечна бруто накнада свих лица по уговору о привременим и повременим пословима у износу од 714.416 динара, као и прилози Оп-Гр организација од 463.825 динара.

Опште стање по питању стамбеног обезбеђења КВП није битно промењено. И даље сваки пети пензионер нема решено стамбено питање, од којих сваки десети нема никакав стан. Са оваквом динамиком обезбеђења станова стамбено питање КВП неће се решити у блиској будућности. Уколико би се  годишње обезбеђивало по 300 станова (колико је додељено 2013. године) потребно је још 13 година да би сви КВП без стана били стамбено обезбеђени.

Проблем се још више усложава код КВП који немају потпуно решено стамбено питање јер до сада нико од њих то питање није решио.

Доношењем новог Правилника о стамбеном обезбеђењу неће се значајније променити стамбена ситуација. Новим правилником нека питања се повољније решавају, али и нека  нова решења су веома компликована и тешко спроводљива, нарочито када су у питању КВП који немају потпуно решено стамбено питање.

Брже решавање стамбених проблема једино је могуће већом и ефикаснијом разменом имовине коју Војска Србије више не користи за готове станове.

У 2015.години планирано је да приходи од доприноса за здравствено осигурање запослених војних осигураника износи 1.776.422 динара, а од КВП 2.200.000 динара, што укупно износи 3.976.472 динара. За набавку лекова и санитетског материјала за потребе војноздравствених установа (ВЗУ) планирано је 953.460 динара или 24 одсто у односу на средства из доприноса. За накнаде зарада у току привремене неспособности за рад проузроковане болешћу запослених планирано је 879.920 динара или 22 одсто у односу на укупна средства из доприниса, а то је 50 одсто у односу на средства доприноса запослених. Овакво ангажовање средстава негативно се одражава на благовремено и квалитетно лечење војних осигураника као и обезбеђење ВЗУ лековима и санитетским материјалом.

Средства која се рефундирају Министраству одбране на име накнаде за боловање исплаћују се у целом износу, што је у супротности са Законом о здравственом осигурању цивилних осигураника. Наведеним Законом накнаде за боловање до тридесет дана плаћа послодавац, а преко 30 дана Републички фонд за здравствено осигурање. Ова одредба примењује се и на цивилне осигуранике запослене у Министарству одбране и Војсци Србије, па је заиста несхватљиво да се тако не поступа и према војним осигураницима запосленим у Министраству одбране и Војсци Србије.

Очекујемо да се овај проблем што пре реши и то тако да за војне осигуранике накнаде за боловање до 30 дана плаћа Министраство одбране из својих средстава.

Недестатак лекова и санитетског материјала у ВЗУ добрим делом узрокован је Законом о јавним набавкама, па је потребно што пре покренути измену тог Закона у односу на ову врсту набавке.

За услуге цивилним болницима, поликликама и амбулантама предвиђено је да се ангажује 600 милиона динара, што није спорно. Међутим, недопустиво је да од прихода које Министарство одбране остварује од лечења цивилних осигураника у ВЗУ, Фонд за СОВО не добија никаква средства па чак ни за надокнаду лекова и материјала које с троше за лечење цивила.

Решење ових и других проблема је покренуто и очекујемо резумевање и адекватно реаговање надлежних органа.

Однос Министарства одбране и Војске Србије према Удружењу је позитиван и у непрекидном побољшању. Захваљујемо на помоћи коју нам пружају јединице и установе Војске Србије као и Министарству одбране а посебно: Дому Војске Србије, Фонду за СОВО, Уметничком ансамблу МО ,,Станислав Бинички“, редакцији листа „Одбрана“, ВУ „Дедиње“ и другим организацијским целинама из система одбране.

Наставља се успешна међународна сарадња са сродним организацијама из Црне Горе, Републике Српске, Македоније, Бугарске и Румуније. Ова сарадња успоставља се и на локалном нивоу Нови Сад – Темишвар, Зајечар – Северин и Видин.

Остваривање законских права и решавање постојећих проблема, Удружење ће активно и упорно првенствено чинити преко институција система а уколико буду угрожени наши витални интереси, њих ћемо бранити организовањем јавних протеста“.

Пре почетка Скупштине, неколико појединаца из неформалне и фејсбук групе војних пензионера покушало је на крајње непримерен и груб начин да уђу у салу и да присуствују седници, али су у томе били спречени. Претпоставља се да им је намера била да ,,минирају“ најважнији годишњи скуп наше организације.

О овим и другим детаљима везаним за Скупштину биће објављен опширнији извештај у идућем броју ,,Војног ветерана“.