Удружење војних пензионера Србије прибавило је стенограм са седнице Народне Скупштине Републике Србије одржане 22. децембра, када је разматрано питање буџета за 2015. годину. Из тог документа доносимо изводе из обраћања потпредседника Народне Скупштине Репблике Србије Констатнтина Арсеновића и одговор председника Владе Александра Вучића. Реч је о нелекторисаном тексту:

,,КОНСТАНТИН АРСЕНОВИЋ:

Када сам говорио о правном систему, то је једно моје питање, морам га нажалост и поменути, морам га покренути, јесам о том проблему уназад четири године увек покретао, оно је резултат непоштовања закона и прописа, а то је питање исклађивања војних пензија војним пензионерима прво из 2004, па из 2008. gодине.

Морам да вам кажем да је он резултат једноставно жeље појединца да не испоштује само због постојеће уредбе и постојече законе. Сад смо ми довели у ситуацију да ова држава, односно порезници, су већ платили непотребно око осам милијарди, говорим о дугу из 2004. године, а Бога ми, ако, а по овоме како сада ситуација стоји, они имају право на то, тај дуг ће уместо девет милијарди нарaсти преко 20 милијарди, ако се отегне, онда питање колико.

Морам да вас подсетим, ту је и премијер и министар рада и министар финансија, Уставни суд, уважавам дасе неко не слаже, али ако је Уставни суд у поновљеном поступку донео одлуку и потврдио то право пензионера, наводећи да је дошло до дискриминације и непоштовања људских права, итд, да не образлажем одлуку, да је Управни суд донео пресуду, да Фонд ПИО усклади пензије. Од тога је већ прошло, сада већ годину дана, једноставно се ћути. Моја је била жеља, неколико пута сам овде постављао, да зауставимо тај процес од кога имају штете и држава и пензионери. Само неко други има користи, нити држава има користи нити пензионери. Пре четири године предлагао сам да се то претвори у јавни дуг, јер ја сам свестан човек, могу овде да кажем шта хоћу, не желим да изражавам неке своје нереалне жеље, покушавам да будем колико је год то могуће реалан и објективан, да се то претвори у један јавни дуг. Било је могућности, морам да вам кажем, да је само била жеља да се води један конструктиван дијалог, верујте ми, да пензионери можда не би ни тражили да им се исплати дуг. Међутим, шта је дошло? Дошло је да су људи ушли у судске процесе и ви једноставно сте захуктали један процес да више немате назад. Претпостављам да је ово тешко питање, не знам, када до сада нисам добио, иако сам то већ четири пута постављао питање, не знам из којих разлога нисам добио одговор на то, вероватно да има проблема, али мислим да ћутање не води решењу. Истина, била она оваква или онаква, повољна или неповољна, она можда боли, али је најбољи одговор пресецање Гордијевог чвора је увек решење нечега онога што је можда тешко решиво.

Зато молим пре свега министра финансија и министра рада, рачунам да је то му њиховој надлежности, ако су у могућности да ми одговоре на ово питање, на који начин и како они виде да се овај проблем разреши и да се једноставно заустави бар даљи раст тога дуга, раст трошкова, раст камата, раст судских трошкова итд. И то заустави на овом нивоу и да не идемо даље?

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ:

Пиоштовани господине Арсеновићу, пре свега да Вам се захвалим за став који сте изнели и да се осврнем на велики проблем на који сте указали.

Наиме, да би људи знали о чему се ради, реч је о нечему зашта нисмо такође ни криви ни дужни, то потиче из 2007. године, донет је закон о усклађивању пензија, тада је уследило повећање за цивилне пензије за 11,06 а тих 11,06 је тек од 1. јануара 2008. године важило и за војне пензионере. Неки су доносили погрешне политичке одлуке које нас данас ужасно много и скупо коштају. Подсетићу вас да се у то време требало да се подигне на 60 посто од просечне плате, а у то време су војни пензионери имали 95,2 одсто просечне плате без тог повећања. На нашу  жалост, Касациони суд и Уставни суд су доносили различите одлуке и сада су судови почели да доносе пресуде против нас. Ми смо сад у необраном грожђу, имамо две могућности. Обе су за нашу државу веома лоше, било та о којој сте ви говорили да преузмемо као јавни дуг, било исплата, како год окренемо, ми смо у тешкој ситуацији, а зашто, зато што је неко водио рачуна о изборима, а није водио рачуна о будућности, управо о ономе о чему смо говорили цело вече.

Гледћаемо како да решимо, постојале су идеје Александрове да преузмемо то у јавни дуг, али бежимо под тога, верујте ми. Тражио је Вујовић да се и раније додатно задужимо. Нисам дозволио зато што чекам да кренемо и у добијање одређених приватизационих пригхода и уверен сам да ћемо и на нижем од 78 на 77 посто умети да зауставимо раст јавног дуга у односу на БДП, тако да избегнемо све где бисмо могли да узимамо зајмове и где се траже гаранције државе.

Дакле, ми не улазимо у веће инфраструктурне пројекте, тражимо нове моделе, пи пи пи моделе, концесионе моделе и све друго, само да небисмо улазило у додатно давање гаранције које су некада даване, како год стигнете, зашта год стигнете, пошто је било потпуно свеједно колики ће да нам буде јавни дуг и фискални дефицит.

То је проблем велики који ћемо морати до краја године да решимо и зато ћемо такође да тражимо сагласност свих у овој сали. Надам се да ће они који су тај проблем направили имати довољно разумевања да покушамо да га решимо. Што се тиче положаја пензионера,  ја сам данас о томе говорио и овде сам у експозеу рекао да ћу све да пружим и да све дам да се не догоди какво угрожавање пензионера…

КОНСТАНТИН АРСЕНОВИЋ:

Господине председниче, сви знамо да овај дуг није ова влада скривала, али, желим да Вам се захвалим на одговору и да изрекнем једну констатацију. Ви сте први човек који је дао било какав одговор везано за ово. И у том смислу хоћу да Вам се захвалим. Да је било таквог приступа пре три, четири, пет година, верујтеда би убедили поједине пензионере да нико не тужи. И не би сада било овога што је било. Ћутање, зато сам и рекао, не води ничему, већ решењу, било оно позитивно или негативно, увек је боље него ћутање.

Зато Вам се ја захваљујем и верујем у ово што сте рекли, да ћете покушати да нађете решење да се ово разреши.  Још једном Вама хвала“.