Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4
Инцидент који се 14. новембра догодио испред Владе РС, на основу свега што се у последњих петнаестак година збива са војним пензионерима, представља само један случај у мору проблема који тиште ту популацију у Србији. У часу када су корисници војне пензије очекивали да ће, после више од шест година упорног доказивања и маратонског судског процеса, у којем је утврђено да су захтеви оправдани, Републички фонд ПИО ускладити месечна примања за 11,06 одсто, како је то од 1.1. 2008. године учињено за све друге пензионере у Србији, ту популацију стигла је нова казна: део пензије ће на основу неправедног закона Народне Скупштине Републике Србије бити умањен за нових 22 до 25 одсто.
Обесправљени војни пензионери које државни чиновници упорно понижавају и дискриминишу, јер не поступају према одлукама Уставног суда Србије и пресудама Управног суда, Врховног касационог суда и парничних судова, доспели су у својеврсни правни вакуум. Тежак материјални положај, безнађе и упорно игнорисање права војних пензионера је свакако утицало да се речени официр определи да сам у своје руке преузме правду. И пре него што надлежни државни и судски органи предузму евентуалне кораке санкционисања таквог испада, требало би најпре да санкционишу све државне органе који су својим чињењем или нечињењем допринели да пензионисани потпуковник реагује на тај начин. Неизвршавање уставних одлука, а оне су према највишем државном правном акту, општеобавезујуће, коначне и извршне, повлачи законима дефинисану кривичну, али и материјалну одговорност. Дуг према војним пензионерима је сваким новим даном све већи и већи. Нагомилавају се камате, судски и адвокатски трошкови. Државни органи тај проблем не могу нити смеју да гурају под тепих.
Уколико би се кола сломила на потпуковнику, то би значило да је дошло до замена теза, то јест да се пажња поклања последицама, а не узроку проблема. Удружење у том смислу очекује свестрану акцију надлежних државних органа. Социјални положај војних пензионера и њихових породица би свакако требало да се размотри, јер припадници те популације живе у веома тешким условима. Многи од њих и даље станују у касарнама, а више од 3.500 војних пензионера није додељен стан, као што је то случај и са пензионисаним потпуковником Небојшом Радаковићем.
Треба посебно имати на уму на осетљивост војних пензионера који су током вишедеценијске каријере били изложени великим напорима и стресовима. Многи су, штитећи државу и становништво, били тешко рањени а подносили су и велике жртве. Држава за коју су се борили не би требало да заборави своје ветеране.
Несхватљиве су речи министра одбране изречене пред телевизијским камерама ,,да је неко 2006. године обећао војним пензионерима повишицу од 10 одсто“. Ако министар није добро обавештен о тој ситуацији, јер када су настали проблеми није обављао ту значајну дужност, његови сарадници знају сваку чињеницу, јер је Удружење војних пензионера о свему важном у вези са закинутим правима редовно обавештавало Министарство одбране. Реално је очекивати, а то им је и обавеза, да господина Гашића обавесте о важним чињеницима. С тим у вези наводимо да Удружење војних пензионера, као легитимни и репрезентативни представник више од 30.000 корисника војне пензије, захтеве не заснива ни на каквим обећањима, већ на одлукама и пресудама надлежних судова.
Удружење се у више наврата обраћало Влади Републике Србије, Министарству за рад и запошљавање и Министарству финансија, наводећи да, после непоступања надлежних државних органа у складу са судским одлукама и пресудама, војне пензионере издаје стрпљење и да лако може да се догоди да се масовно незадовољство прелије у масовне протесте.
Када смо се обратили председнику Владе, из Кабинета нам је одговорио чиновник да је наш акт прослеђен Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарству финансија. Да ли је тај неко (чиновник) о мотивима ображања војних пензионера обавестио председника Владе РС, то се не зна. Уобичајена је пракса државних органа да председник Владе, односно Кабинет председника Владе, у поступању према захтевима грађана и институција, тражи став надлежних министарстава, али да одговор пружа Кабинет у име председника Владе или председник Владе лично.
Држава је у обавези да поштује Устав и законе. У противном се не може назвати правном државом. Игнорантски однос према делу својих грађана и ћутање администрације не воде ка решавању нагомиланих проблема. Зато Удружење војних пензионера очекује да ће надлежни државни органи хитно реаговати и решити проблеме корисника војне пензије. Није ли ово, можда, и тренутак да се запитамо да ли би се проблеми брже решавали када би у влади РС постојало посебно министарство за ветеране?
Више је начина на који би овај горући проблем, то јест усклађивање војних пензија у складу са законом, могао да се праведно оконча, поготову када је реч о надокнади до сада причињене штете.
На потезу је држава.
/* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-priority:99; mso-style-qformat:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt; mso-para-margin:0in; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:11.0pt; font-family:"Calibri","sans-serif"; mso-ascii-font-family:Calibri; mso-ascii-theme-font:minor-latin; mso-fareast-font-family:"Times New Roman"; mso-fareast-theme-font:minor-fareast; mso-hansi-font-family:Calibri; mso-hansi-theme-font:minor-latin; mso-bidi-font-family:"Times New Roman"; mso-bidi-theme-font:minor-bidi;}