Удружење војних пензионера Србије упутило је министру одбране Републике Србије господину Небојши Родићу и Управи за војно здравство Министарства одбране примедбе и предлоге на нацрт Закона о здравственој заштити и здравственом осигурању војних осигураника. Због далекосежности предложених решења, овај акт објављујемо у целини:
,,Као репрезентативно удружење чије чланство чини преко 70% корисника војне пензије, достављамо вам примедбе и предлоге на нацрт Закона о здравственој заштити и здравственом осигурању војних осигураника,
I. Начелна – системска примедба и предлог:
Да се, уместо Закона о здравственој заштити и здравственом осигурању војних осигураника, донесе Закон о социјалном осигурању војних осигураника, којим би целовито и аутономно у односу на цивилну регулативу било уређено пензијско-инвалидско, здравствено и социјално осигурање војних осигураника, чија би основа била поглавља XV и XVI Закона о Војсци Југославије и на тим одредбама засновани подзаконски прописи, уз евентуалне корекције условљене насталим променама у држави и Војсци Србије.
Образложење
Законом о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању издвојено је пензијско и инвалидско осигурање војних осигураника из јединствено уређеног социјалног осигурања професионалних војних лица (ПВЛ) и интегрисано у јединствен систем пензијског и инвалидског осигурања Републике Србије. Такво уређивање пензијског и инвалидског осигурања ПВЛ је несврсисходно, без упоришта у релевантним факторима, са могућим негативним ефектима по сегмент одбране у будуће, а из следећих разлога:
1). Војне пензије су у Србији уведене пре 175 година (1835) и све до доношења Закона о Војсци Србије (2007. године), сем од 1945. до 1972. године, биле су уређене законима о војсци, што је било један од стубова високо цењеног статуса службе у војсци,
2. Војна професија је специфична, а популација војних пензионера се по многим релевантним чиниоцима битно разликује од цивилних пензионера:
`- војну професију карактерише: бављење оружаном делатношћу; повећани степен напрезања и ризика; униформност, субординација и дисциплина; посебни услови рада; ограничавање неких права; неопходност психофизичког здравља и стабилности војних лица; императив непрекидног усавршавања и тако даље;
- по образовној структури – високу стручну спрему има 60,12%, вишу 7,39% и средњу 32,49% војних пензионера (у Србији има високу спрему 6,52%, вишу 4,46% а средњу 42,08%);
- пун радни стаж од 40 година има 50,51% војних пензионера (од тога 13,03% преко 40 година), изнад 35 година 28,80%, а мање од 35 година само 20,29%,
- морталитет војних пензионера је велики, што је последица претрпљених тегоба специфичности војне службе.
3) Управо због напред наведених разлога, више од 85% земаља света, са свих континената, има аутономно уређен систем војног ПИО, а само око 15% јединствено решење за све осигуранике.
4) До ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о ПИО (1. 1.2012. године) све видове социјалног осигурања војних осигураника спроводио је Фонд СОВО (основан 1972. године), који је са само 75 извршилаца опслуживао око 50.000 војних пензионера и 260.000 корисника осталих права из социјалног осигурања.
То је далеко економичније од садашњег стања у коме Фонд за СОВО са безмало истом логистиком и кадровима обавља само послове задравственог и дела социјалног осигурања у ужем смислу, док се делом средства из доприноса војних осигураника партиципира у финансирању Републичког фонда ПИО.
5) Систем социјалног осигурања ПВЛ који је био на снази до 1. јануара 2008. године је уређен по начелима и на начин који су заступљени у већини држава чланица НАТО и Европске уније, као и држава ван тих асоцијација: аутономно у односу на систем социјалног осигурања у Републици Србији; пензијски основ чини нето плата у месецу који предходи пензионисању; минимални стаж за стицање права на старосну пензију износи 20 година итд.
Идентичан захтев садржан је и у Петицији поднетој 2011. године највишим органима законодавне и извршне власти, коју је потписало преко 31.000 корисника војних пензија, али је она прећутно игнорисана. Негативни ефекти разбијања јединственог аутономно уређеног социјалног осигурања војних осигураника су се већ испољили током двогодишње примене Закона о ПИО (од 1. 1.2012. године до данас), па је сада прилика да се учињена системска грешка исправи на начин који предлажемо.
II. Примедбе и предлози за измене и допуне решења садржаних у нацрту:
1) Чланом 2. Нацрта, у војне осигуранике су сврстани и војни службеници и војни
намештеници (грађанска лица на служби у Војсци), чиме се знатно повећава број пацијената војних здравствених установа. Не оспоравајући ово решење, указујемо да, ипак, треба размотрити његову спроводљивост и одрживост са аспекта капацитета постојећих здравствених установа, односно материјалних могућности повећања тог капацитета.
2) У члану 122. Нацрта, изменити и допунити став 2. тако да гласи:
„лицу из става 1. овог члана припада накнада трошкова смештаја и исхране ако због остваривања права из здравственог осигурања мора да преноћи у другом месту.“
3) У члану 125. став 1. Нацрта речи: „у једнократном износу“ заменити речима:
„у једнократном износу двоструке“.
Сматрамо да разлози и околности због којих је установљено право на посмртну помоћ у једнократном износу двоструке пензије у последњем месецу пре смрти корисника војне пензије нису отклоњени нити побољшани, већ, напротив, погоршани, па би редуцирање овога права довело у тежак положај чланове породице умрлог.
4) Члан 134. изменити, тако да гласи:
„Материјално обезбеђење обухвата накнаде трошкова по основу стамбеног збрињавања и друге врсте помоћи за побољшање материјалног положаја корисника права прописане законом и општим актима Фонда (опоравак, једнократна новчана помоћ због тешког материјалног стања, трошкови здравственог збрињавања и друго.)“
Материјално обезбеђење је право из социјалне заштите, чије је остваривање стављено у делокруг Фонда СОВО. Намењено је стамбено и на други начин социјално угроженим КВП и за његову релизацију се сваке године Буџетом планирају одређена новчана средства. Његово редуцирање само на стамбену проблематику је недопустиво и представља флагрантно кршење стечених и дугогодишње коришћених права КВП.
Поред тога, одредба овог члана Нацрта је у колизији са одредбом чл. 196. став 1. тачка 5., којом се прописују да се средства Фонда користе за стамбено збрињавање, накнаду дела трошкова становања и друго.
5) Чланове 187 и 189. Нацрта изменити, тако да гласе:
Члан 187.
„Управни одбор има седам чланова, укључујући председника и заменика председника, од којих четри представника осигураника професионалних војних лица и три представника осигураника корисника војне пензије.
Чланове Управног одбора именује и разрешава Влада, на предлог министра одбране – за представнике из реда осигураника професионалних војних лица и удружења војних пензионера у које је учлањено више од 50% војних пензионера носиоца остварења из реда осигураника корисника војних пензија,
Влада именује и разрешава председника Управног одбора из реда чланова Управног одбора осигураника професионалних војних лица, а заменика председника Управног одбора из реда чланова Управног одбора осигураника корисника војних пензија.
Председник, заменик председника и чланови Управног одбора именују се на четири године.
Начин рада, овлашћења и одговорности чланова Управног одбора, као и друга питаања од значаја за његов рад уређују се Статутом Фонда и Пословником о раду Управног одбора.
Члан 189.
Надзорни одбор има три члана, укључујући председника и заменика председника, од којих два представника осигураника професионалних војних лица и један представник осигураника корисника војне пензије.
Чланове Надзорног одбора именује и разрешава Влада, на предлог министра одбране – за представнике из реда осигураника професионалних војних лица и удружења војних пензионера у које је учлањено више од 50% војних пензионера носиоца остварења из реда осигураника корисника војних пензија,
Влада именује и разрешава председника Надзорног одбора из реда чланова Надзорног одбора осигураника професионалних војних лица, а заменика председника Надзорног одбора из реда чланова Надзорног одбора осигураника корисника војних пензија.
Председник, заменик председника и чланови Надзорног одбора именују се на четири године.
Начин рада, овлашћења и одговорности чланова Надзорног одбора, као и друга питаања од значаја за његов рад уређују се Статутом Фонда и Пословником о раду Надзорног одбора“.
Одредбама чл. 187. и 189. Нацрта уређена су питања броја чланова Управног односно Надзорног одбора Фонда, ко их именује и на чији предлог. Међутим, одредбама наведених чланова, нити било којом одредбом Нацрта, није прописано ко може бити именован за члана наведених органа, па, теоретски и практично, то би могла бити и лица која немају никаквог дотицаја са социјалним осигурањем војних осигураника, ако их предложи министар одбране, а Влада именује.
Напред наведена решења Нацрта не пружају ни минимум заштите права и интереса војних осигураника. Чланови Управног и Надзорног одбора ни у чему не зависе од базе војних осигураника чија права и интересе треба да штите, али су максимално зависни од министра одбране, што се већ показало крајње негативним у пракси. Садашњи Управни одбор, екипиран искључиво по нахођењу тадашњег министра одбране, већ је донео или прећутно толерише више одлука којима се драстично крше права војних пензионера на здравствену и социјалну заштиту, па чак угрожава и живот.
Истичемо да су предметна питања уређена у Закону о здравственом осигурању (чланови 222. До 226. Закона), и Уредби о надлежности, делокругу, организацији и начину пословања Фонда СОВО које је било на снази до доношења садашње уредбе идентично начину који предлажемо.
6) У члану 190. став 1. Нацрта брисати речи: „на предлог министра одбране“, јер је
подносилац предлога за разрешење одређен у одредбама става 2. чланова 187. и 189. Нацрта.
Напомињемо да смо предметни нацрт размотрили сaмо у деловима који се односе на кориснике војне пензије и на основу текста до кога смо неофицијално дошли.
Очекујемо да ће напред наведене примедбе и предлози бити уважени, а овом Удружењу, као репрезентативном представнику КВП, омогућено учешће у даљем раду на доношењу предметне регулативе“.
ЧЛАНОВИ НАЦРТА ЗАКОНА НА КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ ПРИМЕДБЕ И ПРЕДЛОЗИ
Члан 2.
Изрази који се користе у овом закону имају следеће значење:
1) војни осигураници, у смислу овог закона, јесу лица која имају својство професионалног војног лица и лица која су по том основу остварила право на пензију у складу са прописима којима је уређено пензијско и инвалидско осигурање (у даљем тексту: корисник војне пензије), војни службеници, војни намештеници на служби у Војсци Србије, као и војни службеници и војни намештеници који по основу службе у Војсци Србије стекну право на пензију;
2) осигурана лица су чланови породица војних осигураника, уколико осигурање не остварују по другом основу;
3) други осигураници су лица осигурана за одређене случајеве и то: војници на служењу војног рока, лица у резервном саставу док се налазе на војној дужности у Војсци Србије, ученици, кадети и студенти војних школа и лица на другом стручном оспособљавању за официре и подофицире;
4) корисници права на здравствено осигурање су војни осигураници, осигурана лица и други осигураници (у даљем тексту: корисници права);
5) Фонд је организација са статусом организације за обавезно социјално осигурање у којем се остварују права из обавезног здравственог осигурања војних осигураника и осигураних лица и обезбеђују средства за здравствено осигурање и материјално обезбеђење корисника права у складу са законом;
6) војно здравственa службa је здравствена служба у Министарству одбране и Војсци Србије која обавља здравствену делатност као логистичку подршку Војске Србије у миру и у рату и пружа здравствену заштиту корисницима права и другим лицима у складу са законом;
7) цивилне здравствене установе су здравствене установе које обављају здравствену делатност на територији Републике Србије у складу са законом;
8) здравствена заштита јесте организована и свеобухватна делатност са основним циљем да се оствари највиши ниво очувања здравља корисника права обухваћених овим законом и других лица под условима одређеним законом у миру и у рату.
Члан 122.
Накнада трошкова превоза припада војном осигуранику и осигураном лицу ако је:
1) од изабраног лекара, војнолекарске комисије, војне здравствене установе или друге здравствене установе позван или упућен у друго место у вези са остваривањем права из здравственог осигурања одређених овим законом;
2) из места у којем је на служби односно из места боравка у којем нема лекара морао да путује до најближег лекара или здравствене установе у другом месту ради лекарског прегледа или лечења;
Накнада трошкова смештаја припада лицу из става 1. овог члана ако због остваривања права из здравственог осигурања мора да преноћи у другом месту.
Накнаде из ст. 1. и 2. овог члана исплаћује Фонд према пропису о накнади путних и других трошкова који доноси Управни одбор Фонда.
Члан 125.
У случају смрти корисника војне пензије, члановима његове породице и супружнику, а осталим члановима ако их је војни осигураник до своје смрти издржавао, припада посмртна помоћ у једнократном износу пензије која му је припадала за последњи месец пре његове смрти.
Ако има више чланова породице који имају право на посмртну помоћ, износ из става 1. овог члана дели се на једнаке делове између тих чланова породице.
Посмртну помоћ исплаћује Фонд.
Члан 134.
Материјално обезбеђење у смислу овог закона обухвата средства намењена за побољшање материјалног положаја корисника војне пензије без стана и односи се на лица којима је у складу са важећим прописима признато право на накнаду дела трошкова за становање.
3) утврђује начин остваривања права чланова породице војног осигураника на посмртну помоћ;
4) одлучује о употреби, условима и начину коришћења средстава за побољшање материјалног положаја корисника права;
5) доноси план и програм рада Фонда, финансијски план, план набавки и завршни рачун Фонда, уз претходну сагласност Министарства одбране;
6) одлучује о отписивању потраживања Фонда насталих услед штете причињене средствима Фонда;
7)одлучује о пословању и другим питањима од значаја за рад Фонда;
8) подноси извештај о пословању Фонда Министарству одбране и Влад, најкасније до 31. марта текуће године за претходну годину;
9) обавља и друге послове у складу са статутом Фонда.
Статутом Фонда ближе се уређују унутрашња организација и начин рада Фонда, јавност рада органа Фонда, финансирање, заступање и представљање Фонда и друга питања од значаја за рад органа и пословање Фонда.
Влада, на предлог министра одбране, даје сагласност на статут Фонда.
Члан 187.
Управни одбор има седам чланова, укључујући председника и заменика пред-седника.
Председника, заменика председника и чланове Управног одбора именује Влада на четири године, на предлог министра одбране.
Начин рада, овлашћења и одговорности чланова Управног одбора, као и друга питања од значаја за његов рад уређују се статутом Фонда и пословником о раду Управног одбора.
Члан 189.
Надзорни одбор има три члана, укључујући председника и заменика председника.
Председника, заменика председника и члана Надзорног одбора именује Влада на четири године, на предлог министра одбране.
Начин рада, овлашћења и одговорности чланова Надзорног одбора, као и друга питања од значаја за његов рад уређују се статутом Фонда и пословником о раду Надзорног одбора.