Масовно је незадовољство, а и реаговање, корисника војних пензија, због тога што Фонд СОВО и Републички фонд за ПИО, у складу са законом нису до сада по службеној дужности ускладили (повећали) пензије од 1. 1. 2008. године за 11.06 одсто.То усклађивање треба обавити на основу Решења Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање 01 број 181-431/08 од 25. јануара 2008. године.

Корисници војних пензија, сагласно Закону о Војсци Србије и Закону о пензијском и инвалидском осигурању, од 1.јануара 2008.године. налазе се у јединственом систему пензијског и инвалидског осигурања Републике Србије. Републички фонд ПИО (Фонд ПИО), сходно члану 79. Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању, преузео је од Фонда СОВО све послове обезбеђења и спровођења пензијског и инвалидског осигурања, као и послове финансијског пословања 1. јануара 2012. године.

С обзиром на чињеницу да су Фонд СОВО и Фонд ПИО избегавали да по службеној дужности изврше обрачун и исплате припадајуће месечне износе пензија, корисници војних пензија, као оштећена лица, обратили су се захтевима надлежним органима да им се пензије усккладе према новодонетом Решењу Фонда ПИО о ванредном усклађивању пензија. Међутим, такви захтеви су одбијани од стране наведених органа, као неосновани.

Као разлоге, наведени органи, оспоравали су поднете захтеве, истичући да се предметно решење Фонда о ванредном усклађивању, односи само на кориснике права код Републичког фонда ПИО, а не и на кориснике права код Фонда СОВО и да корисници војних пензија нису били у систему пензијског и инвалидског осигурања у Републици Србији.

Из тих разлога, корисници војних пензија, незадовољни оваквим решењима и поступцима, за заштиту својих права обратили су се тужбеним захтевима Управном суду у Београду. Предуго се чекало на доношење пресуда овог суда чак и две године од подношења тужбених захтева..Очекивао се позитиван исход од овог суда. Нажалост, то се није десило, јер је Управни суд одбијао све тужбене захтеве и у потпуности се солидарисао са наведеним управним органима..Управном суду било је, по наведеном основу, поднето више од 30.000 тужби.

Такође, велики број лица поднео је тужбе основним судовима за накнаду штете, коју су им причинили наведени органи незаконитим радњама и поступцима, са захтевом да им се исплати настала разлика између исплаћеног и припадајућег износа пензије. Поједини основни судови, виши судови и апелациони судови прихватали су тужбене захтеве и доносили позитивне одлуке које су постале правноснажне и извршне, а велики део је и исплаћен са урачунатим затезним каматама, а мали број судова оглашавао се ненадлежним. Према неким сазнањима, корисници војних пензија, самостално или уз ангожовање адвоката поднели су парничним судовима око 30.000 тужби.

Незадовољни одбијајућим пресудама, корисници војних пензија, подношењем уставне жалбе Уставном суду Републике Србије, затражили су правну заштиту. Уставном суду поднето је више од 1000 уставних жалби. Тим поводом, Уставни суд донео је на стотину одлука у управном поступку по уставним жалбама против пресуда Управног суда, као и велики број истоветних одлука против пресуда донетим у парничном поступку.

Све до сада решене уставне жалбе Уставни суд је усвојио и ожалбене пресуде и поништио пресуде парничних судова и Управног суда,. Суштина свих одлука Уставног суда састоји се у томе: да је војним пензионерима подносиоцима уставне жалбе повређено право на правично суђење и право на једнаку заштиту права, а у образложењу тих одлука заузео децидно правно становиште да и војни пензионери имају право на ванредно усклађивање – повећање пензија за 11,06 одсто од 1. 1. 2013. године и да је то морало бити учињено по службеној дужности, једнако као и за цивилне пензионере,

Наиме, Уставни суд у једној од првих својих одлука (Уж-2666/2011 од 23. маја 2012. године) утврдио је: „ да се пензије војних осигураника од 1. јануара 2008. године усклађују по динамици и на начин утврђен законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање, како је то прописано чланом 193. Став 1.Закона о Војсци Србије и да је Закон о пензијском и инвалидском осигурању једини општи акт на основу кога се тим корисницима могу вршити усклађивања пензије, па и предметно ванредно усклађивање од 11,06 одсто. Суд је нашао да акт о усклађивању пензија, који доноси надлежни орган организације у којој се остварују права из пензијског осигурања, по својој природи није ошпти, већ техничко-спроведбеног карактера и да је донет у поступку извршавања законом утврђених обавеза Фонда. Њиме се не уређују права и обавезе осигураника, већ се, сагласно начину и методу утврђеном законом, одређују конкретни проценти усклађивања пензија, на основу званичних статистичких података“.

Управни суд је коначно, после годину дана (а по наведеној одлуци Уставног суда Србије Уж-2666/2011 од 23. маја 2012. године, био је дужан да у року од 60 дана од дана достављања одлуке донесе нову пресуду), почео понављање правноснажно окончаних управних поступака, с тим што је у том поступку уважио одлуке Уставног суда Србије само у погледу обавезе понављања поступка по тужби и доношења нове пресуде, али је у потпуности игнорисао правно становиште Уставног суда Србије да и војним пензионерима припада право на предметно ванредно повећање пензија. У образложењу пресуда, донетих у поновљеном поступку, као и пресуда по тужбама које нису биле решаване, Управни суд измишља нове услове, до тада потпуно непознате и који уопште нису прописани важећом регулативом. Непосредно. налаже управном органу Фонда ПИО да: „утврди да ли тужилац испуњава услове за ванредно повећање од 11,06 одсто од 1. 1. 2008. године, односно да ли су просечне војне пензије исплаћене у предходној години мање од 60 одсто од износа просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији, те након правилно утврђеног чињеничног стања, да донесу закониту одлуку“.

У складу са таквим спорним, новоизмишљеним условом и директним налогом Управног суда, фонд ПИО, као тужени орган, у новим поступцима и првостепеним и другостепеним решењима, одбија захтеве тужиоца, а Управни суд својим новим пресудама, одбија тужбене захтеве као неосноване и потврђује ставове тужених органа. Из изнетог, недвосмислено произилази да управни органи и Управни суд врше опструкцију и заобилазе одлуке Уставног суда, као да оне уопште не постоје, а у којима су изнети јасни и општеобавезујући правни ставови. Овакво резоновање Управног суда може се објашњавати и тумачити неким другим ванправним разлозима. Према децидним одредбама члана 271. Устава Републике Србије и члана 104. Закона о уставном суду, државни и други органи, којима су поверена јавна овлашћења, дужни су да поштују и извршавају одлуке Уставног суда. Овакви поступци управних органа и Управног суда довели су војне осигуранике до очаја, безнађа и тоталне несигурносту, а самим тим створили неповерење у самосталност и независност судства. Наиме, ни за једну групацију пензионера није рачуната просечна пензија, јер се до просечне пензије долазило на основу збира само пензија осигураника запослених, а не осталих пензионера као што су самосталне делатности и пољопривредници. Тешко је објаснити да се у Републици Србији за више од 1,300.000 пензионера ускладе пензије за 11,06 одсто, а да се само на војне пензионере, (око 45.000) који су у су систему цивилног ПИО од 1. 1. 2008. године, то не примени.

Није могуће издвајати једну посебну кагегорију пензионера и на основу тога извлачити закључке да ли та категорија има право на ванредно усклађивање пензије. Када би то било тако, онда би сс поставила бројна питања од којих, примера ради наводимо:да ли су пензионери МУП-а, носиоци националних пензија, професори Универзитета, пилоти цивилног ваздухопловства, бивши високи државни функционери, и други, као посебне категорије, имали право на предметно увећање пензије. Ово наводимо због тога што су те категорије пензионера имале приближно исте, а и далеко веће просечне пензије од категорије војних иензионера, а оствариле су право на ванредно увећање пензије. У прилог томе говоре и подаци фонда ПИО да је у децембру 2007. године 521.656 осигураника запослених имало пензије веће од 60 одсто од просечне зараде. Такође, 25.923 осигураника пензионисаних по посебним прописима, имали су у истом месецу просечне пензије веће од 60 одсто од просечне зараде, а реч је о носиоцима Споменице 1941 г. - 31.803,00, пензионерима МИП -а - 31.389,00, Савезног МУП-а - 27.477,00, Републичког МУП-а - 27.385,00 и академицима - 31.792,00 динара, док је просечна војна пензија била 26.425,00 динара. Упркос томе, свима њима су пензије ванредно повећане за 11,06 одсто, без доношења појединачних решења, а војним пензионерима се то право ускраћује

Изнете околности, као и многе друге, на више него јасан начин потврђују гледиште да није могуће издвојити једну групу пензионера - војне пензионере и рећи да они нису имали право на ванредно увећање пензије због висине својих просечних пензија, а да су то право имале све остале категорије пензионера. Када би се овакво гледиште прихватило, то не би ништа друго значило осим дискриминације војних пензионера. Оваквим незаконитим поступцима и радњама и намерним одуговлачењем поступака нанете су изузетно велике и ненадокнадиве штете како појединцима такође и држави у целини. Свакодневно, због затезних камата, увећава се дуг државе а тиме и материјалне и баснословне обавезе пореских обвезника грађана Србије. Основни дуг 2008. године, без камата и трошкова, износио је око 1.5 милијарду динара а на крају 2013. године око 9 милијарди динара, да би на данашњи дан, због камата и других трошкова нарастао на око 20 милијарди динара. Поставља се основно питање, да ли је све ово могуће, а очигледно је да јесте, па сагласно томе да ли постоји нечија одговорност и ко је креатор свега тога.

Због наведених уставних повреда, војни осигураници затражили су поново заштиту од Уставног суда Србије, подношењем уставних жалби против новодонетих пресуда Управног суда.Тим поводом, Уставни суд Р. Србије, на седници Већа одржаној 4. Децембра 2013. године, донео је одлуку Број: Уж-8405/2013, од 11. 12. 2013. године, којом је усвојена уставна жалба корисника војне пензије и утврђено је да су новодонетом Пресудом Управног суда У. 10614/13 од25, септембра 2013. године повређена права подносиоца уставне жалбе на правично суђвње из члана 32. Етав 1. Устава Републике Србије и на једнаку заштиту права из члана 36. Став 1. Устава, и поништио је пресуду овог суда и одредио је да надлежни суд донесе нову одлуку о тужби подносиоца уставне жалбе.

Уставни суд у овом предмету, поновио је сва правна становишта која је износио у раније донетим одлукама, с тим што посебно наглашава:

- да се испуњеност законских услова за признавање права на ванредно усклађивање пензија није могла одвојено ценити у односу на војне осигуранике, јер су пензије остварене до 1. Јануара 2008. године, као и оне остварене после тог датума, морале бити усклађене на исти начин, под истим условима и у истој висини као и пензије корисника у осигурању запослених;

- да јеФонд ПИО био обавезан да по службеној дужности, изврши ванредно ускпађивање пензија војним осигураницима у истом проценту као и корисницима пензија у осигурању запослених јер су корисници војних пензија у погледу права на усклађивање пензија почев од 1. Јануара 2008. године били укључени у општи систем пензијског и инвалидског осигурања;

-да се повреда права на правично суђење из члана 32. Став 1. Устава заснива на тврдњи да је Управни суд у оспореној пресуди заобишао изричиту законску одредбу и општеобавезујуће правне ставове Уставног суда изражене у раније донетим одлукама, конкретно позивајући се и на Одлуку Уж-2666/2011 од 23. маја 2012. године. Изостављено позивање на раније ставове Уставног суда о спорним правним питањима која се тичу наведеног ванредног усклађивања пензија, Уставни суд наглашава, да то може упућивати на закључак да је то учињено са циљем да би изостала оцена,тог битног навода тужбе;

- да је донет велики број правноснажних пресуда парничних судова који су у истој правној ситуацији утврђивали обавезу надлежног Фонда да исплати корисницима војних пензија износ неисплаћеног ванредног увећања од 11,06% почев од 1. јануара 2008. године;

- Уставни суд констатује да се судска заштита војних пензионера може остварити било у парничном поступку пред судовима опште надлежности по тужбеним захтевима за накнаду материјалне штете због мање исплаћених месечних износа или у управном спору по тужби протав коначног решења надлежне органзације у којој се остварују права из пензијског и инвалидског осигурања;

- Уставни суд је, сагласно одредби члана 49. Став 2. Закона о Уставном суду, одлучио да се ова одлука објави у „Службеном гласнику Републике Србије" имајући у виду значај који има за заштиту Уставом гарантованих људских права.

У складу с тим, недвосмислено се може закључити да су наведени проблеми изазвали изузетно тешке последице, насталих због незаконитог рада и поступака Републичког органа ПИО и бившег Фонда СОВО, а посебно непоступањем Управног суда у складу са законом и по одлукама Уставног суда Републике Србије, које су сагласно Закону о Уставном суду општеобавезуће, правноснажне и извршне за све органе, организације и судове у Републици Србији.Такође треба истаћи да наведена одлука Уставног суда Републике Србије као и све раније донете одлуке, говоре о томе да је Уставни суд независан и самосталан у свом раду и да обезбеђује велику правну сигурност грађанима Србије.

Из тих разлога, нужно је да се у надлежности Владе Републике Србије што хитније предузму одговарајуће мере и од надлежних органа, институција и ресорних министарстава Владе Републике Србије, захтева да се наведени проблеми што хитније реше у складу са законом и Уставом Републике Србије и тиме спречи даље повећање настале материјалне штете и увећање укупног дуга.. Потребно је да Влада Републике Србије обезбеди новчана средства за измирење насталих дугова, да Републички фонд за ПИО неодложно ванредно усклади - повећа пензије корисницима војних пензија за 11,06 одсто од 1. 1.2008. године, на тако усклађене износе пензија аплицира сва досадашња усклађивања и тако утврђени износ пензије усклађује и исплаћује у будуће и и сплати износ закинутог дела пензије од 1. 1.2008. године до почетка исплате припадајуће пензије по закону.

Против одговорних лица покренути кривични и друге поступке. Само на тај начин може се вратити поверење у надлежне органе и судове и успоставити фунционисање јединственог и укупног правосудног система .

Генерал-потпуковник у пензији

Стаменко Николић