Велико Веће Уставног суда Србије, поступајући по уставној жалби војног пензионера, под бројем Уж-8405/2013 од 11.12. 2013. године донело је одлуку у којој се каже:

,,1.Усваја се Уставна жалба коринсика војне пензије и утврђује да су пресудом Управног суда У.10614/13 од 25. септембра 2013. године повређена права подносиоца уставне жалбе на правично суђење из члана 32. Став 1. Устава Републике Србије и на једнаку заштиту права из члана 36. Став 1. Устава.

2.Поништава се пресуда Управног суда У. 10614/13 од 25. септембра 2013. године и одређује се да надлежни суд донесе нову одлуку о тужби подносиоца уставне жалбе поднетој против решења Републичког фонда за ПИО – Дирекција фонда за пензијско и инвалидско осигурање - Дирекција Фонда, Београд, број 01-02/181.6.3. 2114/13 од 28. маја 2013. године”. У скраћеном облику ове инфромације изнећемо најважније правне ставове и закључке из одлуке Уставног суда, а целокупан текст жемо накнадно објавити.

У предметној одлуци се, између осталог, наводи: 1. Да Управни суд у оспореној пресуди није се придржавао, односно поступио према раније изнетим правним становиштима Уставног суда у одлукама по уставним жалбама (Уж-2666/2011 и Уж-5287/2011)… ,,Да се пензије војних осигураника од 1. јануара 2008. године усклађују по динамици и на начин утврђен законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање, те да је Закон о пензијском и инвалидском осигурању једини општи акт на основу кога се тим корисницима могу вршити усклађивања пензије, па и предметно ванредно усклађивање од 11,06 одсто. Поред тога је оцењено да о усклађивању пензија, који доноси надлежни орган организације у којој се остварују права из пензијског осигурања, по својој природи није општи акт, већ акт технички-спроведбеног карактера донет у поступку извршавања законом утврђених обавеза Фонда. Њиме се не уређују права и обавезе осигураника, већ се, сагласно начину и методу утврђеном законом, одређују конкретни проценти усклађивања пензија, на основу званичних статистичких података.

У одлуци се наводи и следеће: ,,Пензије војних осигураника од 1. јануара 2008. године усклађују се по динамици и на наћин утврђен законом којим се уређује пензијско и инвалидсо осигурање, како је то прописано чланом 193. Став 1. Закона о Војсци Србије. Одредбама члана 73. Закона о озменама и допуна Закона о пензијском и инвалидском осигурању из 2005. Године, изузетно од члана 21. Тог закона, предвиђено је ванредно усклађивање пензија за 2006, 2007. и 2008. годину, од 1. јануара текуће године, под условима, на начин и у висини прописаној чланом 75. Став 1. истог закона. Стога је Фонд за пензијско и инвалидско осигурање донео решење којим је извршено ванредно усклађивање пензија у 2008. години. Пензије и друга примања војних осигураника су морала бити усклађена по истој динамици, и то по службеној дужности, а појединачна решења о усклађивању пензија и других примања морају бити донета само уколико војни осигураник то захтева. Дакле, издавање појединачног решења о усклађивању пензије није предуслов за исплату усклађене пензије, јер се усклађивање врши по службеној дужности”.

2. Уставни суд посебно истиче да је у делу образложења оспорене пресуде у коме се интерпретирају наводи тужбе, изостављено позивање подносиоца уставне жалбе на ставове Уставног суда о спорним правним питањима која се тичу наведеног ванредног усклађивања пензија, што може упућивати на закључак да је то учињено са циљем да би изостала оцена тог битног навода тужбе. С тим у вези, Уставни суд констатује да се Управни суд у оспореној пресуди није позвао на наведене одлуке Уставног суда, нити на правна схватања изражена у тој одлуци, већ се ограничио на изношење разлога паушалне природе да овакви наводи тужбе нису од утицаја на другачију одлуку у овој управној ствари.

3. Уставни суд у овом предмету посебно наглашава да се испуњеност законских услова за признавање права на ванредно усклађивање пензија није могла одвојено ценити у односу на војне осигуранике, јер су пензије остварене до 1. јануара 2008. године, као и оне остварене после тог датума, морале бити усклађене на исти начин, под истим условима и у истој висини као и пензије корисника у осигурању запослених

4. Уставни суд је утврдио да су Управни суд и парнични судови у идентичној чињеничној и правној ситуацији донели различите одлуке о основаности тужбе, односно тужбених захтева и да је на тај начин Управни суд подносиоца уставне жалбе, одбијајући његову тужбу, довео у битно различит положај од онога у коме су били тужиоци чији су тужбени захтеви усвојени у парничним поступцима окончаним пресудама Вишег суда у новом Саду Гж1. 54/13 од 22. маја 2013. године, Апелационог суда у Нишу Гж 1284/13 од 27. Јуна 2013. године и Вишег суда у Пироту Гж 5713 од 5. августа 2013. године. Из изнетих разлога, Уставни суд је оценио да је оспореном пресудом Управног суда У. 10614/13 од 25. септембра 2013. године повређено право подносиоца уставне жалбе на једнаку заштиту права, те је уставну жалбу и у овом деле усвојио, сагласно одредби члана 89. Став 1. Закона о Уставном суду, одлучујући као у првом делу тачке 1. Изреке.

Све у свему, Уставни суд је побио образложење Управног суда да војним пензионерима не припада право на ванредно усклађивање пензија за 11,06 одсто од 1.1.2008. године. Такође је побио и негативна решења неких основних судова по истом предмету, везаном за надокнаду закинутог дела пензије.

На овом сајту, у разумном року, биће објављена одлука Уставног суда у целини, која има укупно13 страница куцаног текста.