Насупрот одлукама Уставног суда, донетим по раније подношеним уставним жалбама, да и војни пензионери имају право на ванредно повећање пензија за 11,06% од 01.01.2008.године, Управни суд и даље одбија тужбе војних пензионера којима се тражи утврђивање овог права, али сада уз образложење да им то право не припада јер је просечна војна пензија у 2007.години била већа од 60% просечне плате осигураника запослених. Против таквих пресуда Управног суда може се изјавити уставна жалба. Рок за подношење уставне жалбе је 30 дана од дана пријема пресуде Упав-ног суда.
Орјентациони образац Уставне жалбе је у прилогу овог акта, а заинтересованим војним пензионерима треба омогућити да га користе.
Код опредељења да ли поднети уставну жалбу или не, треба имати у виду:
1) Чланом 87. Закона о Уставном суду прописано је да се одлука Уставног суда да је повређено или ускраћено уставом зајамчено људско право односи и на лица која нису поднела уставну жалбу, ако се налазе у истој правној ситуацији. То значи да ће се одлука Уставног суда да неком војном пензионеру, који је поднео уставну жалбу, припада право на предметно ванредно повећање пензије примењивати и на оне војне пензионере који нису поднели уставну жалбу.
2) У случају да уставна жалба не буде усвојена или да Управни суд одуговлачи по-ступак или не уважи правно становиште Уставног суда, што се не може искључити, право на обраћање Европском суду за људска права у Стразбуру имају само они који су уставну жалбу поднели.
П Р Е Д С Е Д Н И К
Љубомир Драгањац
......................................................................................
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
УСТАВНИ СУД
11000 Б Е О Г Р А Д
Булевар краља Александра 15
УСТАВНА ЖАЛБА
I ПОДАЦИ О ПОДНОСИОЦУ УСТАВНЕ ЖАЛБЕ:
Име и презиме:.....................................................................................................................................
ЈМБГ:....................................................................................................................................................
Пребивалиште или боравиште: .....................................................................................................
Број телефона: ..................................................................................................................................
Да ли се слажете да идентитет подносиоца уставне жалбе буде доступан јавности
Слажем се.
ПОЈЕДИНАЧНИ АКТ КОЈИ СЕ ОСПОРАВА, А ПРОТИВ КОГА СУ ИСЦРПЉЕНА СВА ПРАВНА СРЕДСТВА
Назив и доносилац појединачног акта: Пресуда Управног суда у Београду
Ознака (број) акта: ..............................................................................................................................
Датум доношења појединачног акта ...............................................................................................
Датум пријема оспореног акта: ........................................................................................................
Да ли су исцрпљена сва правна средства или нису предвиђена друга правна средства за његову заштиту (приложити доказе о томе) – Исцрпљена су сва правна средства.
Да ли је постојао или постоји неки правни лек који није искоришћен са наводом зашто то није учињено: Не постоји.
Да ли је изјављен још неки правни лек и да ли је окончан поступак по њему, а ако јесте пред којим органом се води поступак: - Не.
РАДЊА ДРЖАВНОГ ОРГАНА ИЛИ НОСИОЦА ЈАВНОГ ОВЛАШЋЕЊА:
Назив органа: УПРАВНИ СУД У БЕОГРАДУ
Дан предузимања радње.......................................................................................................................
УСТАВОМ ЗАЈЕМЧЕНО ЉУДСКО ПРАВО КОЈЕ ЈЕ ПОВРЕЂЕНО - УСКРАЋЕНО
Дана .................... поднео сам Управном суду у Београду тужбу против Републичког Фонда за пензијско и инавлидско осигурање – Дирекција /РПИО/, ради поништаја решења број ........ ........... од ................. године и доношења пресуде у спору пуне јурисдикције којом би се утврдило да имам право на усклађивање пензије у висини од 11,06% почев од 01.01.2008.године.
Поводом поднете тужбе, Управни суд у Београду донео је пресуду ....... број ................ од .................... године, којом је одбио претходно наведену тужбу. На овај начин, исцрпљена су сва редона правна средства, па је цитирана пресуда постала првноснажна, а исту сам примио ........................ године, па ову жалбу подносим у законском року.
Докази:
1. Пресуда Управног суда у Београду ....... број ....................... од .................. године,
2. Првостепено решење Фонда за ПИО .......................... од ................... године
3. Другостепено решење Фонда за ПИО ............................ од .................. године,
4. Тужба Управном суду од ........................ године.
Приликом доношења пресуде, Управни суд у Београду учинио је на моју штету повреде уставних одредби, како следи:
1. ПРАВО НА ПРАВИЧНО СУЂЕЊЕ из члана 32. став 1. Устава Републике Србије
Наведеном уставном одредбом је прописано „Свако има право да независан, непристра-сан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлу-чи о његовим правима и обавезама .....“
Право на правично суђење установљено цитираном одредбом Устава нарушено је на моју штету на више начина, и то:
1.1. Наведеном пресудом Управни суд игнорише Одлуку Уставног суда Уж 2666/11 од
22.06.2011.године, у којој су изнети јасни и општеобезбеђујући правни ставови, поновљени и у читавом низу каснијих одлука Усавног суда. Конкретно,Уставни суд је у тој одлуци заузео правни став да се пензије војних осигураника од 01.01.2008.године усклађују као и пензије цивилних осигураника, те да је Закон о пензијском и инвалидском осигурању једини општи акт на основу кога се тим корисницима врши усклађивање пензија, па и предметно ванредно усклађивање за 11,06%.
Управни суд је био у обавези да у конкретном управном спору донесе одлуку у складу са изнетим правним ставом Уставног суда, али то није учинио.Тиме је Управни суд не само нарушио право на правично суђење, већ је цитираном пресудом довео у питање правно функционисање целокупног система. Заобилажење одлука највишег суда ове државе, како то чини Управни суд, представља снажан атак на темеље правосудног система..
1.2. Из образложења пресуде види се да Управни суд прихвата да су војни пензионери били
од 01.01.2008.године у систему ПИО, али да и поред тога нису имали право на на ванредно усклађивање пензија јер су им просечне пензије биле изнад нивоа од 60% просечне плате. Такво становиште представља грубу повреду закона у односу на подносиоца жалбе и уопште у односу на војне пензионере.
Ни за једну групацију пензионера није посебно рачуната просечна пензија, јер се до просечне пензије долазило на основу збира свих пензија. Ово је неспорна чињеница, па се, поставља питање откуд право Управном суду да третира групацију војних пензионера мимо осталих пензионера, када каже да се и на војне пензионере примењују исти закони као и на остале пензионере.
1.3. Ни на један кључни навод тужбе Управни суд се и не осврће, изузев формулације „да је
имао у виду и остале наводе“, али при томе на те наводе не даје одговоре. Из овога следи несумњив закључак да је на овај начин подносиоцу жалбе НАРУШРНО И ПРАВО НА ОБРАЗЛОЖЕНУ СУДСКУ ОДЛУКУ. Наиме, један од битних елемената права на правично суђење јесте и право на образложену судску одлуку, како то наводи и Уставни суд у одлуци Уж 1157/2008. У наведеној одлуци Уставни суд указује да повреда права на правично суђење постоји ако у образложењу нису са довољном прецизношћу наведени разлози на којима се одлука заснива. У истој одлуци се такође наводи да је приликом оцене да ли образложење одлуке суда правног лека испуњава право на правично суђење, неопходно сагледати да ли је суд правног лека испитао одлучна питања која су пред њега изнета или се задовољио пуким потврђивањем одлуке нижег суда.
Све ово значи, да је Управни суд у Београду повредио право на правично суђење, као и право на образложену судску одлуку.
1.4. За разлику од Управног суда, бројни судови у нашој држави, држећи се општеобавезу -
јућих правних ставова Уставног суда, у истој правној ситуацији, правноснажним пресудама утвђивали су обавезу РФПИО или Фонда за СОВО да плате корисницима војних пензија износ неисплаћеног ванредног увећања од 11,06%, почев од 01.01.2008.године. Тако, илуст-рације ради, наводим:
- Пресуду Вишег суда у Новом Саду Гж1 број 54/13, која је донета у извршењу одлуке
Уставног суда Уж 686/2012 од 31.01.2013.године,
- Решење Вишег суда у Нишу Гж број 788/13, донето у извршењу одлуке Уставног суда Уж 4756/12 од 11.02.2013.године,
- Пресуду Апелационог суда у Нишу Гж 1284/13 0д 27.06.2013.године,
- Пресуду Вишег суда у Пироту Гж 57/13 од 05.08.2013.године.
У свим наведеним и бројним другим пресудама, судови су изнели јасне правне ставове да се ванредно ускађивање пензија од 11.06% односи и на кориснике војних пензија.
Када се наведене и бројне друге пресуде у чињенично и правно истим предметима доведу у везу са пресудом против које изјављујем ову жалбу долази се до несумњивог закључка да је предметном пресудом на моју штету повређено не само право на правично суђење, већ и право на једнаку заштиту права, из члана 36. став 1. Устава. Другачије речено, како то наводи Европски суд за људска права у параграфу 56 у предмету Винчић и други против Србије од 01.12.2009.године – недоследно пресуђивање о захтевима лица у индентичним ситуацијама доводи до сталне несигурности и смањења поверења у правосуђе, при чему је то поверење једна од основних компоненти државе засноване на
владавини права. Налазећи да је предметна правна несигурност сама по себи лишила тужиоце права на правично суђење, Европски суд је установио повреду права на правично суђење из члана 5-1 Европске конвенције за људска права.
Цитирану праксу у свему је усвојио и Уставни суд, што је свакако још један посебно важних разлога због којег наведена пресуда Управног суда не може опстати у правном поретку.
Описано поступање Управног суда значи директно кршење одредби члана 22. Увези члана 36. Устава Републике Србије. Дали се може рећи да се у конкретном случају, имајући у виду пресуду Управног суда, ради о делотворном правном леку. Одговор на постављено питање је несумњиво негативан, јер овде нема ни говора о делотворном правном леку, као што нема ни говора о праву на једнаку заштиту права. Осим изнетог, Управни суд је на овај начин на штету подносиоца ове жалбе прекршио и одредбу члана 13. У вези члана 6. тачка 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
2. ЗАБРАНА ДИСКРИМИНАЦИЈЕ ИЗ ЧЛАНА 21. УСТАВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Према одредби члана 21.Устава Републике Србије, пред Уставом и законом сви су једнаки. свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације …… Забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу ….
У конкретном случају, тужени органи и Управни суд су у односу на подносиоца жалбе и остале војне пензионере повредили ову уставну одредбу, а изследећих разлога:
2.1. Одмах по ступању на снагу Закона о Војсци Србије, министар одбране је донео одлуку
да се професиноналним припадницима Војске Србије – што значи без војних пензионера – повећају плате у просекуза 11%. У исто време донето је конкретно решење о ванредном ускалађивању пензијаза за 11,06%, по гледишту Управног суда, и управних органа, опет без војних пензионера.
На описани начин једна категорија пензионера – војни пензионери стављена је ван Закона или боље рећи ван система и тако доведена у правно неједнак положај у односу на све остале пензионере, као и у односу на професионалне припаднике Војске Србије. Код изнетог стања ствари, није могуће објаснити да у Републици Србији око 1.200.000 пензионера добије усклађење пензије за 11,06%, а да само војни пензионери, који су у истом систему цивилног ПИО-а од 2008.године не добију ово усклађење, па је због тога, у односу на жалиоца и нарушена наведена уставна одредба.
2.2. Тужени органи и Управни суд су нарушили наведену уставну одредбу јер су мимо зако-
на издвојили групацију војних пензионера и ту групацију посматрали одвојено од осталих пензионера. Када би ово издвајање било основано, а тврдим да је противзаконито, онда предметно повећање не би добили пензионери МУП-а, носиоци националних пензија, професори универзитета, пилоти цивилног ваздухопловства и бивши високи државни функционери, чије су просечне пензије исте или веће од војних рачунато посебно за сваку од тих категорија, а њима је предметно повећање пензија признато. У прилог напред наведеном, истичем да је у децембру 2007. године 521.656 осигураника запослених имало пензије веће од 60% просечне зараде. Такође, 25.923 осигураника пензионисана по посебним прописима имали су у истом месецу просечне пензије веће од 60% просечне зараде и просечне војне пензије: носиоци споменице - 31.803,00, Савезно МИП - 31.389,00 Савезно МУП - 27.477,00, Републички МУП - 27.385,00 и академци - 31.792,00 динара, док је просечна војна пензија била 26.425,00 динара. Упркос томе, свима њима су пензије ванредно повећане за 11,06%, а војним пензионерима се то право ускраћује, што је драстично кршење уставног начела забране, дискриминације.
Доказ:
- Копија акта Републичког фонда ПИО бр. 181-6273/13 од 30.9.2013. године."
2.3. Одредбом члана 193. став 1. Закона о Војсци Србије прописано је, пореде осталог, да се усклађивање износа пензија војних осигураника остварених ДО ДАНА СТУПАЊА НА СНАГУ Закона о Војсци Србије врши по динамици и на начин утврђен законом којим се регулише пензијско и инвалидско осигурање. Изнета законска формулација значи да је законодавац одредио да се положај војних пензионера у погледу усклађивања пензија не може разликовати од положаја осталих пензионера, што се наравно односи и на ванредно усклађивање пензија. Када је то тако, поставља се питање – откуд право Управном суду и управним органима да заобилазе овако изричиту правну норму и да ме стављају ван правног система ове државе.
2.4. У тачки 1. Решења о ванредном усклађивању пензија се наводи: „Овим решењем уска-луђују се пензије ... од 1. јануара 2008.године, за 11,06%“ ..., а у тачки 7.„Исплата уск-лађене пензије и новчаних накнада по овом решењу вршиће се од 1. јануара 2008. године“. То значи да правни и стварни смисао поменутог решења о ванредном ускађивању пензија није накнада штете већ се оно доноси за убудуће са циљем да се износ просечне пензије подигне на виши ниво. У време доношења решења о ванредном усклађивању пензија налазио сам се у систему Републичког фонда за ПИО, па сам ја имао право, као и сви други пензионери, на прописано ванредно усклађивање пензија од 11,06% почев од 1. јануара 2008.године.
Сматрам да су оваквим својим понашањем, надлежни управни органии и Управни суд прекршили забрану дискриминације прописану чланом 21. Устава Републике Србије, чланом 14. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и чланом 1. Протокола уз Европску конвенцију.
Из изнетог разлога, ПРЕДЛАЖЕМ,да Уставни суд Србије УСВОЈИ ОВУ ЖАЛБУи да:
1) УДВРДИ да је ПРЕСУДОМ Управног суда у Београду .......... од ...................... године подносиоцу уставне жалбе ПОВРЕЂЕНО ПРАВО НА ПРАВИЧНО СУЂЕЊЕзаштићено чланом 32. став 1. Устава Републике Србије (Сл. Гласник РС бр. 98/2006) и чл. 6. тачка 1. и 17. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, НАЧЕЛО ЗАБРАНЕ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ, установљено чланом 21. Устава Републике Србије и чл. 14. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и чл. 1. Протокола 12 уз Европску конвенцију, као и ПРАВО НА ДЕЛОТВОРНИ ПРАВНИ ЛЕК из члана 13. у вези са чланом 6. тачка 1, Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, и ПРАВО НА ЈЕДНАКУ ЗАШТИТУ ПРАВА И НА ПРАВНО СРЕДСТВО прописано чланом 36. Устава Републике Србије;
2) УКИНЕ – ПОНИШТИ пресуду ......... од .................... године, Управног суда у Београду;
3) НАЛОЖИ Управном суду у Београду, да у поновљеном суђењу, отклони утврђене пов-реде Устава Републике Србије и донесе пресуду у пуној јурисдикцији;
4) УТВРДИ право подносиоаца уставне жалбе на накнаду нематеријалне штете, сходно члану 90. Закона о Уставном суду.
...........................................................................
(Датум и место поднопшења уставне жалбе)
Подносилац уставне жалбе
...............................................
(Име и презиме)
..............................................
(Потпис)
Прилога : 5
РЕПУБЛИЧКИ ФОНД ЗА ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ
БРОЈ КОРИСНИКА ПЕНЗИЈА И ПРОСЕЧАН ИЗНОС ЗА ДЕЦЕМБАР 2007. ГОДИНЕ категорија ЗАПОСЛЕНИХ
Табела - БРОЈ КОРИСНИКА ПЕНЗИЈА И ПРОСЕЧАН ИЗНОС ЗА ДЕЦЕМБАР 2007. ГОДИНЕ КАТЕГОРИЈА ЗАПОСЛЕНИХ