Држава не извршава одлуке Уставног суда Србије о исплати штете због повреда уставом зајемчених права
Пред Европским судом за људска права тренутно је 17.000 представки које су поднели грађани Србије, a у току је 11.500 поступака. Наша земља је пета у Европи по броју представки, а прва четири места заузимају Италија, Русија, Украјина и Турска.
- Током последње две године 300 пута је порастао број жалби грађана Србије упућених суду у Стразбуру, a само током 2012. године Србији је наложено да исплати око 1,6 милиона евра на име материјалне штете - рекао је јуче Славољуб Царић, представник Србије у Стразбуру.
На округлом столу, у организацији Министарства правде и државне управе, јуче је представљена збирка одлука и пресуда Европскрг суда за људска права, које су донете у односу на Републику Србију, од марта 2012. до марта 2013. године. Од укупно 14 пресуда само три су у корист државе, a 11 у корист грађана. Током претходних девет година донете су 82 пресуде.
Пред Уставним судом Србије тренутно се налази 13.000 уставних жалби, од којих се 70 одсто односи на повреду права на суђење у разумном року. Само у прошлој години овај суд је утврдио да у 2.500 случајева постоји повреда уставних права грађана. Највећи проблеми су дуготрајна суђења и неједнака судска пракса.
Др Драгиша Слијепчевић, председник Уставног суда Србије, апеловао је да се морају анализирати узроци инфлације уставних жалби, али је нагласио да се одлуке овог суда о исплати накнада за материјалну и нематеријалну штету - не извршавају. Те неисплаћене накнаде мере се стотинама хиљада евра, а Уставни суд упутио је допис Влади Србије са молбом да се накнаде штете због повређених уставом зајемчених права исплаћују из буџетских средстава.
Када Србија не извршава одлуке Уставног суда, грађанима остаје још Европски суд за људска права у Стразбуру. Према неким информацијама, овај суд је од почетка 2011. године, само због неизвршења правноснажних пресуда против државних предузећа, досудио око 1.900.000 евра материјалне и око 1.500.000 евра нематеријалне штете.
Царић је рекао да се највећи број жалби односи на предузећа која су у стечају или реструктурирању, затим на стару девизну штедњу, пензије и резервисте. У случају несталих беба, суд у Стразбуру наложио је Србији да плати 10.000 евра одштете и судске трошкове Зорици Јанковић због тога што ни после 30 година држава није умела да објасни шта се догодило са њеном бебом.
Помоћник министра правде Славољуб Царић, који већ девет година представља Србију пред судом у Стразбуру, рекао је да великом броју представки доприносе системски проблеми у правосуђу.
- Стварање јаких институција и остваривање људских права не сме да зависи од политичке воље. Моћне судове стварају моћне судије, они који су независни, стручни и слободни у одлучивању - истакао је јуче на округлом столу Драгомир Милојевић, вршилац функције председника Врховног касационогсуда.
А. Петровић
ИЗВОР: ,,Политика“