На захтев значајног дела војних пензионера објављујемо шест прилога упућених првом потпредседнику владе и министру одбране Александру Вучићу, уз писмо којим се у име војнопензионмерске популације обратио председник УВПС Љубомир Драгањац.

Прилог 1:

Р а з л о з и

За аутономно уређење социјалног осигурања војних осигураника

 

Законом о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању издвојено је пензијско и инвалидско осигурање војних осигураника из јединствено уређеног социјалног осигурања професионалних војних лица (ПВЛ) и интегрисано у јединствен систем пензијског и инвалидског осигурања Републике Србије. Такво уређивање пензијског и инвалидског осигурања ПВЛ је несврсисходно, без упоришта у релевантним факторима, са могућим негативним ефектима по сегмент одбране у будуће, а из следећих разлога:

 

1). Војне пензије су у Србији уведене пре 175 година (1835) и све до доношења Закона о Војсци Србије (2007. године), сем од 1945. године до 1972. године, биле су уређене законима о војсци, што је било један од стубова високо цењеног статуса службе у војсци,

 

2.) Војна професија је специфична, а популација војних пензионера се по многим релевантним чиниоцима битно разликује од цивилних пензионера:

 

- војну професију карактерише: бављење оружаном делатношћу; повећани степен напрезања и ризика; униформност, субординација и дисциплина; посебни услови рада; ограничавање неких права; неопходност психофизичког здравља и стабилности војних лица; императив непрекидног усавршавања и тако даље;

 

- по образовној структури – високу стручну спрему има 60,12%, вишу 7,39% и средњу 32,49% војних пензионера (у Србији има високу спрему 6,52%, вишу 4,46% а средњу 42,08%);

 

- пун радни стаж од 40 година има 50,51% војних пензионера (од тога 13,03% преко 40 година), изнад 35 година 28,80%, а мање од 35 година само 20,29%,

 

- морталитет војних пензионера је велики, што је последица претрпљених тегоба специфичности војне службе.

 

3) Управо због напред наведених разлога, више од 85% земаља света, са свих континената, има аутономно уређен систем војног ПИО, а само око 15% јединствено решење за све осигуранике.

 

4) Да сада све видове социјалног осигурања ПВЛ спроводио Фонд СОВО (основан 1972. године), који са само 75 извршилаца опслуживао око 50 000 војних пензионера и око 260.000 корисника осталих права из социјалног осигурања.

 

5) Систем социјалног осигурања ПВЛ који је био на снази до 01. јануара 2008. године је уређен по начелима и на начин који су заступљени у већини држава чланица НАТО и Европске уније, као и држава ван тих асоцијација: аутономно у односу на систем социјалног осигурања у Републици Србији; пензиони основ чини нето плата у месецу који предходи пензионисању; минимални стаж за стицање права на старосну пензију износи 20 година итд.

 

 

 

Прилог 2

 

 

У периоду пд 01.08.2004. до 01.12.2007.године,корисницима војне пензије пензионисаним пре 01.08.2004.године исплаћиване су пензије у износу мањем од припадајућег. Услед тога, у наведеном периоду је за војне пензионере настала штета, а за Републику Србију дуг према војним пензионерима, у укупном износу од 4.512.720.000,00 динара.

 

Влада Републике Србије је у два наврата законом обавезана да реши питање исп-лате предметног дуга, али то до данас није учинила. Први пут је та обавеза Владе прописана одредбом члана 193. став 2. Закона о Војсци Србије,по којој је била дужна да до 31.марта 2008.године „уредити начин, поступак и динамику измирења доспелих, а неизмирених обавеза према корисницима војних пензија, које су нас-тале по прописима из пензијског и инвалидског осигурања војних осигураника до ступања на снагу овог закона“, а други пут одредбом члана 79. став 5. Закона и изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник Републике Србије“, бр.101/2010).

 

Према подацима Републичког Фонда за пензијско и инвалидско осигурање, од 47.652 оштећена војна пензионера, до 24.01.2013.године предметни дуг је по судским пресудама принудно наплатило 28.389 оштећених, а по тужбама око 6.611 оштећених је парнични поступак у току. По пресудама парничних судова исплаћено је 2.427.700.000,00 динара на име главног дуга, а на име камате и судских трошкова 4.608.700.000,00 динара, односно скоро два пута више од износа главног дуга. Преосталих око 12.069 оштећених војних пензионера није покренуло парницу, ве-рујући да ће Влада поступити по закону и дуг измирити без спора.

 

Полазећи од напред изложеног, тражимо и очекујемо да Влада бар оним оштећеним који још нису покренули парницу за наплату дуга неодложно, без спора, исплати предметни дуг са припадајућом каматом. Тиме би, макар и са закашњењем, Влада поступила по закону, оштећени би били поштеђени малтретирања, а издаци буџета били мањи за износ судских трошкова, који износе више од половине главног дуга.

 

 

 

 

Прилог бр. 3.

 

Пензије војних осигураника се од 1. јануара 2008. године усклађују по динамици и на начин утврђен законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање, како је то прописано чланом 193. став 1. Закона о Војсци Србије. Одредбама члана 73. Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању из 2005. године, изузетно од члана 21. тог закона, предвиђено је ванредно усклађивање пензија за 2006., 2007. и 2008. годину, од 1. јануара текуће године, под условима, на начин и у висини прописаној чланом 75. став 1. истог закона. Стога је Фонд за пензијско и инвалидско осигурање донео решење којим је извршио ванредно усклађивање пензија у 2008. години. Пензије и друга примања војних осигураника су морала бити усклађена по истој динамици, и то по службеној дужности, а појединачна решења о усклађивању пензија и других примања морају бити донета само уколико војни осигураник то захтева.

 

Напред изнето становиште је садржано, односно верификовано у више стотина одлука Уставног суда, донетих по уставним жалбама оштећених војних пензионера на пресуде парничних судова и Управног суда којима је негирано право војних пензионера на ванредно повећање пензија за 11,06% од 01.01.2008. године. У том погледу, примера ради, упућујем на Одлуке Уставног суда Уж бр. 5287/11 од 05.12.2012. године и Уж бр. 2666/2011 од 23.05.2012. године, које су објављене у „Службеном гласнику РС“, па их, с тога, не прилажем уз ову тужбу.

 

Републички фонд ПИО је до сада одбијао захтеве за предметно ванредно усклађивање пензија војним пензионерима уз образложење да они у 2007. години нису били у систему ПИО Србије. Пошто је Уставни суд напред наведеним одлукама одбацио такву аргументацију као незакониту, Фонд ПИО, је доследан свом настојању да војним пензионерима ускрати предметно право, измислио нови, такође незаконит, разлог да захтев за ванредно усклађивање пензије одбије – јер су просечне пензије корисника војних пензија у 2007. години биле веће од 60% просечне зараде у Републици Србији, па није испуњен услов за ванредно усклађивање прописан одредбом чл. 75. став 1. Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању.

 

Нема никаквог правног значаја да ли је просечна пензија исплаћена у Фонду СОВО износила више од 60% од просечне зараде у 2007. години. Ванредно усклађивање пензија није накнада штете, већ је његова сврха да се пензије за убудуће подигну на виши ниво. Стога је неприхватљиво да војни пензионери немају право на увећање пензије за убудуће као и остали пензионери, јер се тада већ налазилиу систему ПИО у погледу усклађивања пензија. Свако другачије тумачење значи дискриминацију војних пензионера као грађана и пензионера ове државе и због такве повреде Устава тражили би заштиту од Уставног суда, а ако затреба и Европског суда за заштиту људских права у Стразбуру..

 

Није законито издвојити једну посебну категорију пензионера и на основу тога извлачити закључке да ли та категорија има право на ванредно усклађивање пензије. Када би то било тако, онда пензионери МУП, носиоци националних пензија, професори универзитета, пилоти цивилног ваздухопловства и бивши високи функционери не би добили ванредно повећање пензија, јер је просек њихових пензија у 2007. одини био исти или виши од војних пензија, а њима су пензије повећане.

 

Коначно, решењем о ванредном усклађивању пензија није изузета ни једна категорија пензионера, већ се оно једнако односи на све пензионере – запослене, самосталне делатности и пољопривреднике, па се мора применити и на војне пензионере, који су од 01.01.2008. године у погледу усклађивања пензија у систему ПИО.

 

Да и војним пензионерима припада право на ванредно усклађивање пензије од 01.01.2008. године утврдио је и Заштитник грађана поступајући по притужби Удружења војних пензионера Србије због ускраћивања наведеног права војним пензионерима. Конкретно, својом одлуком бр. 23033/11 од 11.11.2011. године, Заштитник грађана је утврдио да су надлежни органи поступили на различите начине у погледу ванредног усклађивања пензија војним пензионерима, тако што су то право релизовали само онима који су исходили правноснажне судске пресуде, а осталим то одбијали, што има за последицу повреду права на једнакост грађана пред законом, те дао препоруку да надлежни органи преиспитају своје одлуке донете по захтевима војних пензионера ради усклађивања са решењем о ванредном усклађивању пензија од 01.01.2008. године, тако да се обезбеди равноправан третман свим војним пензионерима који су у истој правној и фактичној ситуацији. У образложењу напред наведене препоруке стоји: „Имајући у виду законске и подзаконске одредбе којима је регулисано право на усклађивање пензија корисницима војне пензије као и утврђене чињенице да је решење фонда ПИО општег карактера и да се односи на све кориснике пензија, Заштитник грађана упућује препоруку Фонду за социјално осигурање војних осигураника да у складу са законским могућностима преиспита сопствене одлуке и исте усклади са Решењем о ванредном усклађивању пензија, вредности општег бода и новчаних накнада од јануара 2008. године“

 

Цитирану препоруку Заштитника грађана, једнако као и одлуке Уставног суда, Фонд ПИО безобзирно ниподаштава и игнорише иако је по Уставу и закону дужан да по њима поступа, услед чега настају тешке последице, како по војне пензионере тако и средства туженог и Републике Србије, јер се дуг протеком времена све више увећава.

 

 

 

 

Прилог 4

 

Министар одбране је дана 26.априла 2011.године донео Одлуку о изменама и допунама одлуке о висини накнаде путних трошкова у вези са остваривањем права из здравственог осигурања (“Службени војни лист” бр.10 од 28. априла 2011.године).

 

Напред наведеном Одлуком укунуто је право војних осигураника на накнаду трошкова исхране у случајевима када ради остваривања права из здравственог осигурања путују ван места пребивалишта – боравишта. Таква одлука представља флагрантно кршење одредбе члана 225. став 1. тачка 2. Закона о Војсци Југославије који је и сада на снази (члан 197. Став 2. Закона о Војсци Србије). Наиме, ставом 1. члана 225. Закона о Војсци Југославије изричито је прописано:

 

“Војном осигуранику припада накнада путних трошкова, која обухвата:

 

1) Накнаду за трошкове превоза;

2) Накнаду за трошкове исхране и смештаја за време путовања и боравка у другом месту.”

 

Одлуком чију законитост оспоравамо прописано је право на накнаду трошкова превоза и стварних трошкова смештаја, али не и накнада трошкова исхране, што је незаконито.

 

На предметну незаконитост смо упозорили доносиоца Одлуке, али то није уважено. Из одговора Министарства одбране произилази да су свесни кршења закона, али да принцип легалитета подређују принципу опортунитета, што је неуставно (чл. 3. и 195. ст. 1. Устава Републике Србије). Уколико и има оправданих разлога за мењање одре-дбе члана 225. ст. 1. тач. 2. Закона о Војсци Југосавије, а нема их, онда то треба учинити на начин прописан Уставом, а никако актом нижег ранга од закона и демонстрацијом самовоље минстра. С тога смо Уставном суду поднели инцијативу за оцену законито-сти предментне одлуке, по којој Уставни суд још није одлучио.

 

Истичемо да се услови остваривања здравствене заштите војних и цивилних осигура-ника разликују по више параметара, од којих је најбитнији да војних здравствених ус-танова нема у већини места боравка војних осигураника па су принуђени путовати у друга места где оне постоје, што није случај са цивилним осигураницима. Управо због тих разлога су за војне осигуранике прописана нека права која немају цивилни осигураници, и обратно.

 

Предметном одлуком озбиљно су угрожени животи и здравље војних пензионера, који стари, изнемогли и болесни, са релативно малим пензијама,не могу алиментирати трошкове лечења ван места боравка.

 

 

 

Прилог бр. 5

 

Скупштина Фонда за социјално осигурање војних осигураника је дана 29.децембра 2011.године донела Правилник о стављању ван снаге Правилника о начину коришће-ња средстава Фонда за социјално осигурање војних осигураника (Фонд СОВО), која се издвајају за опоравак корисника војних пензија (“Службени војни лист” бр. 2 од 30.јану-ара 2012.године), који је на снази од 01.јануара 2012.године.

 

Наведени Правилник донет је кршењем процедуре прописане тада важећом Уредбом: непосредним стављањем на дневни ред Скупштине Фонда СОВО, без претходног ра-зматрања и усвајања предлога за његово доношење од стране Управног одбора Фон-да СОВО, уз прегласавање чланова Скупштине из реда војних пензионера.

 

Доношењем наведеног Правилника прекршене су одредбе члана 82. Закона о измена-ма и допунама Закона о ПИО и члана 276. Закона о Војсци Југославије. Наиме, одред-бом става 1. члана 82. Закона о ПИО прописано је да од 01.јануара 2012.године прес-тају да важе одредбе члана 276. Закона о Војсци Југославије само у делу који се одно-си на пензијско и инвалидско осигурање, док су оне и даље на снази у погледу оста-лих права војих осигураника (здравствено осигурање и остала права из социјалног осигурања војних осигураника – опоравак, обезбеђење станова и др.).

 

Полазећи од напред изнетог, као и чињеница да је и сада важећом Уредбом, једнако као и оном која је престала да важи 08.01.2012.године, прописано право војних осигу-раника на материјално обезбеђење (чл. 3. 6. ст. 1. и 10. ст. 1. тач. 4. Уредбе), као и да су у Буџету МО предвиђена средства из којих се може и мора алимен-тирати побољшање материјалног положаја војних осигураника (по економској класи-фикацији: дотације организацијама обавезног социјалног осигурања и Накнаде за социјалну заштиту из буџета, Управни одбор Фонда СОВО је утврдио предлог новог Правилника и доставио га министру одбране на сагласност за доношење. Министар одбране се о том предлогу није изјаснио ни до данас, и поред две ургенције овог Удружења.

 

Укидање права на материјалну помоћ довело је до угрожавања егзистенције пензионисаних војних осигураника најнижих чинова и великог незадовољства војних пензионера у целини. То незадовољство и негативне политичке тензије су нарочито потенцирани чињеницом да су званичници Владе јавно обећали да интегрисање Фонда СОВО у Фонд ПИО неће довести до укидања осталих права из социјалног осигурања војних пензионера, а то обећање је прекршено већ првог дана интегрисања фондова.

 

До 31.децембра 2011.године, до када је био на снази Правилник о начину коришћења средстава Фонда за социјално осигурање војних осигураника, која се издвајау за опоравак корисника војне пензије, донето је 626 правноснажних и извршних решења о додели те помоћи, по којима исплата није извршена.

 

Уколико Фонд СОВО не изврши исплату по тим решењима, њихово извршење би се могло реализовати у парници, путем суда, што свакако треба избећи исплатом из напред наведених средстава предвиђених у буџету МО.

 

Ради ублажавања огромног незадовољства војних пензионера, Главни одбор УВПС

је на седници одржаној 26. јуна 2012. године, донео је Одлуку о формирању Фонда солидарности за пружање помоћи члановима УВПС. Средства Фонда се обезбеђују издвајањем у износу 0,08% од месечне нето пензије корисника војне пензије, који су чланови УВПС, па је чланарина са постојећих 0,12% повећана на 0,20% почев од пензије за месец јули 2012. године.

 

Основни критеријум који се односи за остваривање овог права је укупни приход по члану породичног домаћинства, које је војни пензионер по закону дужан да издржава, а не прелази 13.900,00 динара, у месецу у којем подноси захтев.

 

Средства фонда у износу 0,08% од нето пензије су на месечном нивоу износе око један милион динара. На основу критеријума, прописаних Правилником, могућа је додела у просеку око 25 једнократних помоћи. У времену од 1. августа до 31. марта 2013. године, достављено је 514 захтева а решен је 261 и подељено 10.150.000,00 динара. Остала су нерешена 140 захтева, која би се по садашњој динамици решавања могла решити у пет наредних месеци, (потребно око пет милиона динара), под условом да се у овом периоду не достави ни један захтев а што је немогуће.

 

На основу наведеног, Удружење се обратило МО ради доделе доделите једнократне донације у износу од око четири милиона динара, како би решили преостале 124 нерешене захтеве и овим војним пензионерима доделили једнократну помоћ и тако ублажили њихову тешку материјалну ситуацију, али је Управа за стандард, ветеране и традицију то одбила, а на поновну молбу упућену лични министру одбране није одговорено.

 

 

 

 

Прилог број 6

 

Дана 08.јануара 2012.године ступила је на снагу Уредба о надлежности, делокругу, организацији и начину пословања Фонда за социјално осигурање војних осигураника (“Службени гласник РС”, бр. 102/11). Одредбама чл. 11. и 13. Уредбе уређена су питања броја чланова Управног и Надзорног одбора Фонда, ко их именује и на чији пред-лог, а одредбама чл. 10. односно 12. надлежност тих органа. Међутим, одредбама наведених чланова, нити било којом одредбом неведене Уредбе, није прописано ко може бити именован за члана наведених органа, па, теоријски и практично, то би могла бити и лица која немају никаквог дотицаја са социјалним осигурањем војних осигураника, ако их предложи министар одбране, а Влада именује.

 

На ово смо указали министру одбране, уз предлог да се при именовању чланова Управног, односно Надзорног одбора Фонда СОВО поступи аналогно одредбама Закона о здравственом осигурању и Статута Републичкиг фонда за здравствено осигурање Србије, по којима чланови ових органа могу бити, у одговарајућој сразмери, представници осигураника (АВЛ) и представници корисника права (војни пензинери), с тим да представнике војних пензионера предложи УВПС, као репрезентативно удружење у које је учлањено преко 75% војних пензионера. Међутим, министар одбране није прихватио овај предлог, па су у те органе именована лица по нахођењу и избору министра одбране.