Органи Републичког фонда ПИО и даље одбијају захтеве војних пензионера за ванредно усклађивање пензија за 11,06 одсто од 1.1.2008. године, али сада уз навођење новог разлога према којем су просечне војне пензије у 2007. години биле веће од 60 одсто просечне плате у Републици Србији, па нису испуњени услови за ванредно повећање војних пензија проиписаним чланом 75. Став 1. Закона о изменама и допунама Закона о ПИО.

 

С тим у вези објављујемо оријентациони текст – образац:

1. Жалбе против првостепених решења филијала Фонда ПИО,

2. Тужбе за покретање управног спора против другостепеног решења Дирекције Фонда ПИО, која се подноси Управном суду,

Овим се војним пензионерима који су добили првостепена или другостепена решења омогућава да користе приложене обрасце у поступку у остваривања права на ванредно повећање пензија.

 

____________________________

(име и презиме)

_________________________________

(адреса)

Републички фонд за ПИО –

Филијала ________________

За

Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање

- Дирекција у Београду

 

ЖАЛБА

на Решење Републичког фонда ПИО – Филијала _______________________ број: _________ од ____________ године

Напред наведеним Решењем одбијен је мој захтев за ванредно повећање (усклађивање) пензије за 11.06% од 01.01.2008. године, уз образложење да су просечне војне пензије у 2007. години биле веће од 60% просечне зараде у Републици Србији, па није испуњен услов за ванредно повећање пензије прописан чланом 75. став 1. Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању.

Напред наведеним решењем је на моју штету повређено материјално право, а из следећих разлога:

Пензије војних осигураника се од 1. јануара 2008. године усклађују по динамици и на начин утврђен законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање, како је то прописано чланом 193. став 1. Закона о Војсци Србије. Одредбама члана 73. Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању из 2005. године, изузетно од члана 21. тог закона, предвиђено је ванредно усклађивање пензија за 2006., 2007. и 2008. годину, од 1. јануара текуће године, под условима, на начин и у висини прописаној чланом 75. став 1. истог закона. Стога је Фонд за пензијско и инвалидско осигурање донео решење којим је извршио ванредно усклађивање пензија у 2008. години. Пензије и друга примања војних осигураника су морала бити усклађена по истој динамици, и то по службеној дужности, а појединачна решења о усклађивању пензија и других примања морају бити донета само уколико војни осигураник то захтева.

Напред изнето становиште је садржано, односно верификовано у више стотина одлука Уставног суда, донетих по уставним жалбама оштећених војних пензионера на пресуде парничних судова и Управног суда којима је негирано право војних пензионера на ванредно повећање пензија за 11,06% од 01.01.2008. године. У том погледу, примера ради, упућујем на Одлуке Уставног суда Уж бр. 5287/11 од 05.12.2012. године и Уж бр. 2666/2011 од 23.05.2012. године, које су објављене у „Службеном гласнику РС“, па их, с тога, не прилажем уз ову жалбу.

Првостепени орган је до сада одбијао захтеве за предметно ванредно усклађивање пензија војним пензионерима уз образложење да они у 2007. години нису били у систему ПИО Србије. Пошто је Уставни суд напред наведеним одлукама одбацио такву аргументацију као незакониту, првостепени орган, је доследан свом настојању да војним пензионерима ускрати предметно право, измислио нови, такође незаконит, разлог да мој захтев за ванредно усклађивање пензије одбије – јер су просечне пензије корисника војних пензија у 2007. години биле веће од 60% просечне зараде у Републици Србији, па није испуњен услов за ванредно усклађивање прописан одредбом чл. 75. став 1. Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању.

Нема никаквог правног значаја да ли је просечна пензија исплаћена у Фонду СОВО износила више од 60% од просечне зараде у 2007. години. За ово, поред предходно изнетих, истичем и следеће разлоге.

Ванредно усклађивање пензија није накнада штете, већ је његова сврха да се пензије за убудуће подигну на виши ниво. Стога је неприхватљиво да немам право на увећање пензије за убудуће као и остали пензионери, јер сам се тада већ налазио у систему ПИО у погледу усклађивања пензија. Свако другачије тумачење значи моју дискриминацију као грађанина и пензионера ове државе.

 

Није законито издвојити једну посебну категорију пензионера и на основу тога извлачити закључке да ли та категорија има право на ванредно усклађивање пензије. Када би то било тако, онда пензионери МУП, носиоци националних пензија, професори универзитета, пилоти цивилног ваздухопловства и бивши високи функционери не би добили ванредно повећање пензија, јер је просек њихових пензија у 2007. одини био исти или виши од војних пензија.:

Изнете околности, потврђују становиште да није законито издвајати једну групу пензионера – војне пензионере и рећи да они нису имали право на ванредно увећање пензије због висине својих просечних пензија, а да то право имају све остале категорије пензионера. Када би се становиште у ожалбеном решењу прихватило, то би значило дискриминацију војних пензионера и због такве повреде Устава тражили би заштиту од Уставног суда, а ако затреба и Европског суда за заштиту људских права у Стразбуру. Искрено се надам да другостепени орган фонда неће прихватити овакво дискриминаторско гледиште првостепеног.

Коначно, решењем о ванредном усклађивању пензија није изузета ни једна категорија пензионера, већ се оно једнако односи на све пензионере – запослене, самосталне делатности и пољопривреднике, па се мора применити и на војне пензионере, који су од 01.01.2008. године у погледу усклађивања пензија у систему ПИО.

Да војним пензионерима, па и мени, припада право на ванредно усклађивање пензије од 01.01.2008. године утврдио је и Заштитник грађана поступајући по притужби Удружења војних пензионера Србије због ускраћивања наведеног права војним пензионерима. Конкретно, својом одлуком бр. 23033/11 од 11.11.2011. године, Заштитник грађана је утврдио да су надлежни органи поступили на различите начине у погледу ванредног усклађивања пензија војним пензионерима, тако што су то право релизовали само онима који су исходили правноснажне судске пресуде, а осталим то одбијали, што има за последицу повреду права на једнакост грађана пред законом, те дао препоруку да надлежни органи преиспитају своје одлуке донете по захтевима војних пензионера ради усклађивања са решењем о ванредном усклађивању пензија од 01.01.2008. године, тако да се обезбеди равноправан третман свим војним пензионерима који су у истој правној и фактичној ситуацији. У образложењу напред наведене препоруке стоји: „Имајући у виду законске и подзаконске одредбе којима је регулисано право на усклађивање пензија корисницима војне пензије као и утврђене чињенице да је решење фонда ПИО општег карактера и да се односи на све кориснике пензија, Заштитник грађана упућује препоруку Фонду за социјално осигурање војних осигураника да у складу са законским могућностима преиспита сопствене одлуке и исте усклади са Решењем о ванредном усклађивању пензија, вредности општег бода и новчаних накнада од јануара 2008. године“

Цитирану препоруку Заштитника грађана, једнако као и одлуке Уставног суда, првостепени орган безобзирно ниподаштава и игнорише иако је по Уставу и закону дужан да по њима поступа, услед чега настају тешке последице, како по војне пензионере тако и средства туженог и Републике Србије, јер се дуг протеком времена све више увећава.

Са напред изнетих разлога предлажем да ову жалбу уважите и ожалбено решење преиначите тако да ми припада право на ванредно повећање пензије за 11,06% од 01.01.2008. године или га поништите и вратите првостепеном органу на поновно одлучивање.

Прилог:

- Фотокопија ожалбеног решења.

 

ПОДНОСИЛАЦ ЖАЛБЕ _______________________

...............................................................................................................................................................

 

УПРАВНИ СУД

11000 Београд

Ул. Немањина бр. 9

ТУЖИЛАЦ: __________________________________________________

 

ТУЖЕНИ: Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање - Дирекција

Фонда, ул. Александра Костића бр. 9, Београд

 

 

Т У Ж Б А

 

Ради поништења Решења број: _________ од ____________ године

 

Решењем туженог број: ............ од ................. године одбијена је моја жалба на решење Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање Београд, ул. Александра Костића 9, којим је одбијен мој захтев за ванредно повећање (усклађивање) пензије за 11.06% од 01.01.2008. године.

 

Напред наведеним решењем је на моју штету повређено материјално право, а из следећих разлога:

Пензије војних осигураника се од 1. јануара 2008. године усклађују по динамици и на начин утврђен законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање, како је то прописано чланом 193. став 1. Закона о Војсци Србије. Одредбама члана 73. Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању из 2005. године, изузетно од члана 21. тог закона, предвиђено је ванредно усклађивање пензија за 2006., 2007. и 2008. годину, од 1. јануара текуће године, под условима, на начин и у висини прописаној чланом 75. став 1. истог закона. Стога је Фонд за пензијско и инвалидско осигурање донео решење којим је извршио ванредно усклађивање пензија у 2008. години. Пензије и друга примања војних осигураника су морала бити усклађена по истој динамици, и то по службеној дужности, а појединачна решења о усклађивању пензија и других примања морају бити донета само уколико војни осигураник то захтева.

Напред изнето становиште је садржано, односно верификовано у више стотина одлука Уставног суда, донетих по уставним жалбама оштећених војних пензионера на пресуде парничних судова и Управног суда којима је негирано право војних пензионера на ванредно повећање пензија за 11,06% од 01.01.2008. године. У том погледу, примера ради, упућујем на Одлуке Уставног суда Уж бр. 5287/11 од 05.12.2012. године и Уж бр. 2666/2011 од 23.05.2012. године, које су објављене у „Службеном гласнику РС“, па их, с тога, не прилажем уз ову тужбу.

Тужени је до сада одбијао захтеве за предметно ванредно усклађивање пензија војним пензионерима уз образложење да они у 2007. години нису били у систему ПИО Србије. Пошто је Уставни суд напред наведеним одлукама одбацио такву аргументацију као незакониту, тужени, је доследан свом настојању да војним пензионерима ускрати предметно право, измислио нови, такође незаконит, разлог да мој захтев за ванредно усклађивање пензије одбије – јер су просечне пензије корисника војних пензија у 2007. години биле веће од 60% просечне зараде у Републици Србији, па није испуњен услов за ванредно усклађивање прописан одредбом чл. 75. став 1. Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању.

Нема никаквог правног значаја да ли је просечна пензија исплаћена у Фонду СОВО износила више од 60% од просечне зараде у 2007. години. За ово, поред предходно изнетих, истичем и следеће разлоге.

Ванредно усклађивање пензија није накнада штете, већ је његова сврха да се пензије за убудуће подигну на виши ниво. Стога је неприхватљиво да немам право на увећање пензије за убудуће као и остали пензионери, јер сам се тада већ налазио у систему ПИО у погледу усклађивања пензија. Свако другачије тумачење значи моју дискриминацију као грађанина и пензионера ове државе.

Није законито издвојити једну посебну категорију пензионера и на основу тога извлачити закључке да ли та категорија има право на ванредно усклађивање пензије. Када би то било тако, онда пензионери МУП, носиоци националних пензија, професори универзитета, пилоти цивилног ваздухопловства и бивши високи функционери не би добили ванредно повећање пензија, јер је просек њихових пензија у 2007. одини био исти или виши од војних пензија.:

 

Изнете околности, потврђују становиште да није законито издвајати једну групу пензионера – војне пензионере и рећи да они нису имали право на ванредно увећање пензије због висине својих просечних пензија, а да то право имају све остале категорије пензионера. Када би се становиште туженог прихватило, то би значило дискриминацију војних пензионера и због такве повреде Устава тражили би заштиту од Уставног суда, а ако затреба и Европског суда за заштиту људских права у Стразбуру. Искрено се надам да насловни суд неће прихватити овакво дискриминаторско гледиште туженог.

Коначно, решењем о ванредном усклађивању пензија није изузета ни једна категорија пензионера, већ се оно једнако односи на све пензионере – запослене, самосталне делатности и пољопривреднике, па се мора применити и на војне пензионере, који су од 01.01.2008. године у погледу усклађивања пензија у систему ПИО.

Да војним пензионерима, па и мени, припада право на ванредно усклађивање пензије од 01.01.2008. године утврдио је и Заштитник грађана поступајући по притужби Удружења војних пензионера Србије због ускраћивања наведеног права војним пензионерима. Конкретно, својом одлуком бр. 23033/11 од 11.11.2011. године, Заштитник грађана је утврдио да су надлежни органи поступили на различите начине у погледу ванредног усклађивања пензија војним пензионерима, тако што су то право релизовали само онима који су исходили правноснажне судске пресуде, а осталим то одбијали, што има за последицу повреду права на једнакост грађана пред законом, те дао препоруку да надлежни органи преиспитају своје одлуке донете по захтевима војних пензионера ради усклађивања са решењем о ванредном усклађивању пензија од 01.01.2008. године, тако да се обезбеди равноправан третман свим војним пензионерима који су у истој правној и фактичној ситуацији. У образложењу напред наведене препоруке стоји: „Имајући у виду законске и подзаконске одредбе којима је регулисано право на усклађивање пензија корисницима војне пензије као и утврђене чињенице да је решење фонда ПИО општег карактера и да се односи на све кориснике пензија, Заштитник грађана упућује препоруку Фонду за социјално осигурање војних осигураника да у складу са законским могућностима преиспита сопствене одлуке и исте усклади са Решењем о ванредном усклађивању пензија, вредности општег бода и новчаних накнада од јануара 2008. године“

Цитирану препоруку Заштитника грађана, једнако као и одлуке Уставног суда, тужени безобзирно ниподаштава и игнорише иако је по Уставу и закону дужан да по њима поступа, услед чега настају тешке последице, како по војне пензионере тако и средства туженог и Републике Србије, јер се дуг протеком времена све више увећава.

Са напред изнетих разлога предлажем да тај суд уважи ову тужбу, поништи утужена решења и ову управну ствар реши у спору пуне јурисдикције – утврди да ми припада право на ванредно повећање пензије за 11,06% од 01.01.2008. године.

Прилог:

- Фотокопија решења републичког фонда ПИО – Филијала _____________________ бр. _______ од __________

- Фотокопија решења републичког фонда ПИО – Дирекција Београд ____________ бр. _______ од __________

 

ТУЖИЛАЦ

____________________