Председник УВПС Љубомир Драгањац обратио се писмом начелнику Управе за војно здравство МО бригадном генералу Зорану Поповићу у вези са прописивањем лекова и санитетских потрошних средстава на основу конзилијарног мишљења лекара. Акт доносимо у целини:
,,Велики број војних пензионера обратио нам се за помоћ у решавању проблема који је настао доношењем Ваше наредбе инт. бр. 20-3 од 12.3.2013. године, којом се војним осигураницима по завршеном стационарном лечењу обуставља доношење конзилијарног мишљења за прописивање лекова и СнПс изван позитивне листе. Након сазнања за ту наредбу, интервенисали смо преко Фонда СОВО, одакле смо путем телефона обавештени да је та наредба стављена ван снаге, што нас је истински обрадовало.
Међутим, та инфромација није била тачна, јер је поменута наредба била на снази све до 14.5.2013. године, што је код војних пензионера изазвало огромно незадовољство, па је захтевано да се одмах створе услови за прописивање и издавање лекова и СнПс на основву конзилијарног мишљења ВЗУ.
Допуном наређења инт. Бр. 20-6 од 14.5.2013. године, створени су услови и могућности за прописиивање и издавање лекова и СнПс који нису на важећој листи лекова РФЗО на основу мишљења конзилијума надлежне ВЗУ. Верујемо да ће наведено успешно функционисати и да ће војни пензионери то право несметано остваривати. Сматрамо да проблеми који су евентуално постојали по овом питању не могу и не смеју да се решавају на штету војних осигураника. Уколико су по овом питању прављене злоупотребе и прекорачења овлашћења, онда према њиховим почиониоцима треба предузимати дисциплинске и друге мере, а војним осигураницима не укидати право на лечење. Ови и слични поступци изазивају незадовољство код војних пензионера и штете угледу Војске Србије и Министарства одбране.
Остваривање права из области здравствене заштите је суштинско и животно питање војних пензионера и чланова њихових породица. Због тога захтевамо да се законска права поштују и у потпуности остварују, што није увек случај. Тако, наши вишегодишњи захтеви да се права војних осигураника изједначе са правима осигураника РФЗО по питањима накнаде за туђу негу и помоћ, рехабилитације оболелих од шећерне болести, иновирања листе индикација за коришћење медицинске рехабилитације, накнаде за туђу негу и помоћ за лица која су на дијализи, ослобађања париципације лица чија су примања по члану домаћинства мања од 18.620,00 динара и повраћаја трошкова за плаћену партиципацију уколико су они већи од ½ месечне пензије, нису уважени нити је то предложено Законом о здравственој заштити и здравственом осигурању војних осигураника.
Удружење војних пензионера Србије сматра да је здравствена заштита војних пензионера изузетно значајна и да је у њеном остваривању потребна боља сарадња на свим нивоима. Од исхитрених мера и поступака нико не може имати користи, а војни пензионери само штету.
Здравствена заштита се највећим делом финансира из доприноса, у којем је учешће војних пензионера већинско и то се мора уважити нарочито када се одлучује о важним питањима. Међутим, УВПС, иако је репрезентативни представник пензионисаних војних осигураника и чланова њихових породица, нема својих представника у одговарајућим органима Фонда СОВО, а тиме ни могућност да својим мишљењима и предлозима утиче на адекватно остваривање здравствене заштите војнопензионерске популације, како у погледу доношења регулативе тако и праксе. То није случај са пензионисаним цивилним осигураницима, који имају своје представнике у органима Фонда за здравствено осигурање. Сигурно је да би наши предлози и мишљења, односно учешће у раду органа Фонда за СОВО допринели остваривању потребног квалитета здравствене заштите војних осигураника.
Стога, предлажемо:
1) да иницирате измену прописа о организацији Фонда за СОВО, тако да и представници овог Удружења буду именовани у одговарајуће органе Фонда (управни и надзорни одбор и комисије), и
2) да будемо благовремено обавештени о намераваним променама регулативе, односно обима, садржине и начина остваривања здравствене заштите, како бисмо могли дати своја мишљења и предлоге“.