Виши суд у Нишу донео је више решења којима је поступио по Одлуци Уставног суда, односно поновио поступак по жалбама тужилаца – оштећених војних пензионера, уважио те жалбе, укинуо првостепене пресуде којима су тужбе биле одбијене и вратио првостепеном суду на поновно одлучивање.
У образложењу тих решења доставио је цитирано правно становиште Уставног суда да и војним пензионерима припада право на ванрено повећање пензија за 11,09. одсто.
Једно од тих решења доносимо у целини.
РЕПУБЛИКА СРБИЈА ВИШИ СУД У НИШУ
бГж. 788/13 Дана: 15.04.2013. године Н И Ш
ВИШИ СУД У НИШУ, у већу састављеном од судије xxxxxxxxxx, председника већа и судија xxxxxxxxx и xxxxxxxxxx, чланова већа, у правној ствари тужиоца xxxxxxxxxx, из Ниша, Трг Краља Алскеандра бр. Xxxxx, кога заступа пуномоћнк адвокат xxxxxxxxx из Ниша, против туженог Републичког Фонда за пензијско и инвалидско осигурање, ради накнаде штете, вредност предмета спора 41.117,71 динара, у поступку извршења Одлуке Уставног суда Републике Србије бр. Уж-4756/2012 од 11.02.2013. године, одлучујући у поновљеном поступку о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Основног суда у Нишу 13 П.бр. 8300/11 ол 01.03.2012. године, у седници већа одржаној дана 15.04.2013. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НОНАВЉА СЕ поступак по жалби тужиоца xxxxxxxxxxxxx из Ниша, УКИДА се пресуда Вишег суда 6 Гж.бр. 898/12 од 14.05.2012. године и одлучује:
УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Нишу 13 П.бр. 8300/11 од 01.03.2012. године и предмет враћа првостепеном суду иа поновио суђсње.
О б р а з л о ж с њ е
Пресудом Основног суда у Нишу 13 П.бр. 8300/13 од 01.03.2012, годинс одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени да му на име мање исплаћене пеизије, исплати и то: за период јануар 2010. године-новембар 2011. године износ од пo 1.797,73 динара месечно, са законском затезном каматом почев од 20-or у месецу за претходни месец до исплате, као неоснован.
Против ове пресуде, тужилац јс преко пуномоћника благовремено изјавно жалбу због битнс повреде одредаба-парничког поступка, погрешно и непотпуно утврђеног ЧИњениЧКОГ стања и погрешне примене материјалног права са предлогом да Виши суд преиначи првостепену пресуду и усвоји тужбени захтев тужиоца или исту укине и предмет врати на поновно одлучивање.
Тужени није поднео одговор иа жалбу.
Виши суд у Нишу је о поднетој жалби одлучавао пресудом 6 Гж.бр. 898/12 од 14.05.2012. године, којом је одбио као неосновану жалбу тужиоца и потврдио првостепену пресуду.
Одлуком Уставног суда бр. Уж.бр. 4756/2012 од 11.02.2013. године у ставу првом усвојена је уставна жалба овде тужиоца xxxxxxxxxxxxx и утврђено да јс наведеном пресудом Вишег суда у Нишу Гж.бр. 898/12 од 14.05.2012. године подносиоцу уставне жалбе повређено право на практично суђење зајамчено чл. 32 cr. 1 Устава Републике Србије, док је у преосталом делу уставна жалба одбачена. Другим ставом одлуке наложено је Вишем суду у Нишу да у остављеном року понови поступак пo жалби подносиоца изјављеној против пресуде Основног суда у Нишу П.8300/11 од 01.03.2012. године.
Одредбом чл. 166 Устава Републике Србије прописано је да су Одлуке Уставног суда коначне, извршне и општеобавезујуће. Одредбом чл. 171 Устава Републике Србијс прописано је да јс свако дужан да поштујс и извршава одлуку Уставног суда. Уставни суд својом одлуком урсђује начин њеног извршсња, када је то потребио. Извршење одлука Уставног суда уређује се законом.
Сходио цитираним одредбама Устава PC, Виши суд у Нишу је извршавајући одлуку Уставног суда поновио жалбени поступак, укинуо ранијс донету пресуду и о жалби тужиоца поново одлучио,
Виша суд је поново испитао побијану пресуду у смислу чл. 372 ЗПП, па је no оцсни жалбених навода и извршеном увиду у списе првостепеног предмета нашао да је жалба тужиоца основана, из слсдећих разлога.
Побијена пресуда није захваћена битном повредом одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 тач. 1,2,5,7 и 9 ЗПП о којима другостепени суд води рачуна no службеној дужности. Основано се међутим, жалбеним наводима тужиоца посредио указује да је пресуда захваћена битном повредом одредаба парничног поступка из чл. 361, ст. 2 тач. 12 ЗПП због чега је иста морала бити укинута.
Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је корисник права на инвалидску пензију коју остварује код туженика почсв од 01.06.1991. године. Решењсм Фонда за
социјално осигурање војних осигураника од 28.11 2007. године усклађена је пензија тужиоца на 2213,740 бодова почев од 01.08.2004. године в на 2370,990 бодова почев од
01.10.2005. године. Тужиоцу је пензија за спорни период из тужбе од јануара 2010. године до новембра 2011. године усклађивана сходно донетом решењу о усклађивању пензије. Из налаза вештака економско-финансијске струке од 12.01.2012. године
првостепсни суд је утврдио да постоји разлика између исплаћене- пензије и пензије у складу са чл. 193 ст. 1 Закона о војсци Србије и Решења Рспубличког Фонда за
пензијско и инвалидско осигурањс бр, 181-431/08 од 25.01.2008, Г0ЛИН6, КОЈИМ су пензије усклађене са 11,06% и то у укупном износу од 41.117,71 дииара. Тужилац нијс тужиљи увећао пензију за утвђени проценат од 11,06% почев од 1.1.2008. године, па је тужиља тужбеним захтевом тражила да јој је туженик причинила због неправилног рада његових органа. У својој тужби, тужиља се позива на одредбе чл. 193 ст. 1 Закона о Војсци Србије, којом се прописује да се усклађивање износа пензија војних осигураника остварених по ступању овог закона на снагу врши по динамици ми на начин утврђен законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање.
Одлучујући о тужбеном захтеву тужиоца, првостепени суд је закључио да само коначно и правоснажно решење надлежног органа о признавању права на пензију и њеној висипи представља основ за исплату, а да одредба чл. 193 Закона о Војсци Србије можс представљати непосредни извор права на исплату пензије. па с тим у вези ни решење Републичког фонда ПИО од 25.01.2008. године. Према оцени првостепеног суда, законитост одлуке надлежног органа, па ни правилност обрачуна не може се оцењивати у парничном поступку на ни пo тужби за исплату евентуалне разлике у пензији.
По налажењу Вишег суда у Нншу, не могу се прихватити изнети разлози у првостепеној одлуци и основано се жалбеним наводима указује да је донета пресуда нејасна и противречна због чега се не може испитати, а ово из следећих разлога.Одредбом чл. 261 Закона о Војсци Србије („Службени лист СЦГ", бр. 43/94, 44/99, 3/02 и 37/02 и „Службени лист СЦГ, Бр. 7/05 и 44/05) било је одређсно да се пензије усклађују у односу иа плате професионалних војника и да прописе о усклађивању пензија на основу овог члана доноси савезни министар за одбрану. Наведене законске одредбс престале су да важс на основу одредбе чл. 197 ст. 2 Закона о Војсци Србије, који је ступио на снагу 01.01.2008. године.Одрсдбом чл. 193 сг. 1 Закона о Војсци Србије („Службени гласник PC, бр. 116/07, 88/09 и 101/10) прописано јс да се усклађивање износа пензија војних осигураника остварених до дана ступања на снагу овог закона, као и пензија остварених по ступању овог закона на снагу, врши но динамици и иа начин утврђен законом којим се уређујс пензијско и иивалидско осигурање.
Одрeдбом чл. 5 Урсдбс о иачину остваривања и престанку права из пензијског и иивалидског осигурања („Службени лист СРЈ", бр. 36/94 и 42/02) било јс прописано да се пензије и друга примања војних осигураника усклађују по службеној дужности, као и да ће се појединачна решења о усклађивању пснзија и других примања војних осигураника издавати на захтев војних осигураника.
Одредбом чл. 21 ст. 1 Закона о изменама и допуна Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службсни гласннк. PC, број 85/05) измењен је члан 80. Закона о пензијском и инвалидском осигурању, којим је уређен начин усклађивања пензија, па је одређено да се пензија од 1. априла и 1. октобра текуће године усклађује, на основу статистичких података, са кретањем трошкова живота на територији Републике у претходних шест месеци. Одредбама члаиа 73. наведеног Закона о изменама и допунама Закона о иензијском и инвалидском осигурању прсдвиђено јс да се за 2006,2007 и 2008. годину пензије, изузстно од члана 21. тог закона, усклађују сапроцентом раста тpoшкова живота и процентом раста, односно пада зараде. Сагласно одредби чл, 75, став 1. истог закона, уколико просечан износ пензијс корисника у осигурању запослених исплаћене за претходну годину износи мањс од 60% просечне зараде без пореза и доприноса исплаћсних у претходној години. Прсма ставу 2. истог члана Закона, ово ванредно усклађивање може се примењивати најдуже три године од дана почетка примене овог закона.
Решењем Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање 01 број 181-431/08 од 25. јануара 2008. године извршено је ванредно усклађивање пснзија, врсдности општсг бода и новчаних накнада од јануара 2008. године и одређено, поред осталог, да се пензије усклађују за 11.06%, а да ће се исплата усклађене пензије и новчаних накнада no овом решењу вршити од 1, јануара 2008. године.
Првостепени суд је у првостепеној пресуди стао на становиште да се решење директора Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање од 25.01.2008. године, којим је извршено ванредно усклађивање пензија за 11,06% од 01.01.2008, године не може аутоматски применити и бити правни основ за ванредно усклађивање војне пензије тужиоца, без измене појединачног акта којим му је утврђено право на пензију.
Ценећи ове разлоге изнете у првостепеној пресуди, Виши суд је пошао од тога се начин на који је питање усклађивања војних пензија било уређено до 01.01.2008. године разлику од начина на који јс то питање уређено након тог датума, када је отупио на снагу Закон о Војсци Србије. Ступањем на снагу овог Закона о Војсци Југославије, којима је било одређено да се пензије усклађују у односу на плате професионалних војника и да прописе о усклађивању пензија на основу овог члана доноси министар за одбрану (чл. 261.). Законом о Војсци Србији је питање усклађивања пензија војних осигураника прописано на другачији начин, тс је нормирано да се усклађивање износа пензија војних осигураника остварених до дана ступања иа снагу овог закона, као и пензија остварених no ступању овог закона на снагу, врши по динамици и на начин утврђен законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање.
Полазећи од наведеног, Виши суд налази да се не може прихватити становиште
првостепеног суда да не постоји правни основ пo коме тужилац можс тражити
ванредно усклађивањс пензије од 01.01.2008. године. Ово стога што се пензије војних
осигураника од 1.1.2008. године усклађују по динамици и на начин утврђен законом којим
се уређује пензијско и инвалидско осигурање, сходно чл. 193 ст.1 Закона о Војсци Србије. Фонд за пензијско и инвалидско осигурање је донео решење којим је извршено ванредно усклађивање пензија у 2008. Години, па су пензије и друга примања војних осигураника морала бити усклађена по истој динамици, и то по службеној дужности, а појединачна решења о усклађивању пензија и других примања морају бити донета само уколико војни осигураник то захтева. Дакле, издавање појединачног решења о усклађивању пензија није предуслов за исплату усклађене пензије, јер се усклађивање врши по службеној дужности.
Имајући ове наведено у виду, првостепени суд ће у наставку поступка поново одлучити о тужбеном захтеву тужиоца којим јс тражио накнаду штете коју му је ироузроковао орган туженика у вршењу својих функцији, одлуком за коју ће дати јасне, прецизне и непротивречне разлоге.
Из свих наведених разлога, применом чл. 376 ЗПП одлучено је као у изреци решења.
ВИШИ СУД У НИШУ, дана 15.4.2013. године 6 Гж бр. 788/13
Председник већа судија
XXXXXXXXXXXXXXX