Удружење војних пензионера Србије, у дужем периоду, има веома успешну и разгранату сарадњу са адвокатском канцеларијом Милорада Вукосава. Добром вољом адвоката Вукосава примили смо примерак поднеска који ће помоћи свима онима који воде поступак зас остваривање права на ванредно повећање пензија за 11,06 одсто.
У прилогу објављујемо интегрални текст који се упућује основном и вишем суду, а односи се на образложење везано за повећање пензија за 11,06 одсто. Они који су основним судовима поднели тужбе, овај текст могу да користе као образложење на одговор туженог.
АДВОКАТСКА КАНЦЕЛАРИЈА
Милорад Вукосав, адвокат
Досрава: Београд- Мирка Бањевића 8
49 П број 28388/12
ПРВОМ ОСНОВНОМ СУДУ У БЕОГРАДУ
за
ВИШИ СУД У БЕОГРАДУ
Тужилац: XXXXXXXXXXXX, из Новог Београда - ул. XXXXXXXXXXXX, по пуномоћју у спису заступа адвокат Милорад Вукосав - Београд - ул. Мирка Бањевића број 8
Тужени: РЕПУБЛИЧКИ ФОНД ЗА ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ, из Београда - ул. Др. Александра Костића број 9 - достава Иемањина број 30,кога заступа директор
ОДГОВОР ТУЖИОЦА
на
ЖАЛБУ ТУЖЕНОГ
у два примерка,
Тужилац преко свог пуномоћника изјављује да је у свему неоснована жалба туженог изјављена против међупресуде првостепеног суда од 27.03.2013. године, a у вези ових навода, износи следеће разлоге:
1. Навод у жалби „да првостепени суд није ценио да је у управном поступку одбијен као неоснован захтев овде тужиоца за усклађивање пензије за 11,06% од 01.01.2008. године", нема никаквог правног значаја. Када ово наводимо, имамо у виду следеће околности:
-Пензије војних осигураника се од 01.01.2008. године усклађују по динамици и на начин утврђен законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање, како је то прописано одредбом члана 193. став 1. Закона о Војсци Србије.
-На основу члана 73. Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању тужени је на начин и у висини прописаној у члану 75. став 1. истог Закона донео решење којим је извршено ванредно усклађивање пензија у 2008. години.
-На овај начин се долази до несумњивог закључка да су Закон о ПИО и Закон о Војсци Србије општи акти и да је на основу тих општих аката донето решење о ванредном усклађивању пензија које се морало непосредно применити на све пензионере.
-Решење о ванредном усклађивању пензија јесте непосредно и примењено на све пензионере. изузев на тужиоца. који је војни пензионер и због тога нема никакве сумње да је због описаног п неправилног и незаконитог рада органа туженог гужилац претрпео штету коју има право тражити преко поднете тужбе парничном еуду.
- Из изнетих теза произлази несумњив правни закључак који се састоји у томе да нису тачни наводи туженог да првостепени суд нема право да у парничном поступку мења управно решење којим је одбијен захтев тужиоца јер је у конкретном случај\ првостепени суд заправо само непосредно применио решење о ванредном усклаћивању пгнзпја којеје донео управо тужени. Другачије речено. првостепени суд је применло оно што тужени орган због свог незаконитог рада није желео да примени, а када је то тако. онда се не може ни говорити о некаквом мењању управног решења.
-Оно што је за конкретан случај битно састоји се у томе, како то налази Уставни суд да „издавање појединачног решења о усклађивању пензије није предуслов за исплату усклађене пензије, јер се усклађивање врши по службеној дужности".
2.Најблаже речено чудан је и у свему неприхватљив правни резон жалбе у којој се наводи да „одредба члана 193. Закона о Војсци Србије не представља непосредни извор права на исплату пензије". У вези овог резона сматрамо нужним да укажемо на следеће околности:
-На првој години студија правног факултета постоји предмет који се зове „Увод у право", a у коме се, поред осталог, обрађује и питање „извора права", а прво у том и потом у свим осталим предметима, јасно
стоји да је ..прво Закон извор права". Цитирани резон жалбе изгледа да ове изворе права мења. што је најблаже речено недопустиво. Оно што жалба превиђа јесте чињешша да је управо на основу поменутог Закона о Војсци Сроп;е категорија војних пензионера прешла у систем Ш10 Републике Србнје, а из тога следи да је и тужилац, као н сви остали пензионегн имао право на основу решења туженог на ванредно усклађивање пенздје. .
3. Тачни су наводи жалбе који се односе на методологију преко које се долазило до оцене да ли су испуњенп законски услови за ванредно усклађивање пензија, али оно што жалоа губи из вида јесте чињешша „да ванредно усклађивање пензија није накнада штете јер је то усклађивање имало за циљ да се пензије за убудуће подигну на виши ниво". Када је то тако. а јесте, онда је потпуно неприхватљиво да и тужилац, као н остали пензионери није имао право на увећање пензије за убудуће јер се налазио у систему ПИО. Свако другачије тумачење води ка дискриминацији тужиоца као грађанина и пензионера ове државе.
4. Неоснован је и навод у жалби да је ..просечна пензија корисника војних нзија у 2007. години износила .... 95.20% просечне зараде у истој години". У вези овог, крајње неприхватљивог резоновања потребно је имати у виду следеће околности:
имати у виду следеће околности
-Није могуће издвајати једну посебну категорију пензионера и на основу тога извлачити закључке да ли та категорија има право на ванредно усклађивање пензије. Када би то било тако, онда би се поставило питање да ли су примера ради пензионери МУП-а, као посебна категорија имали право на увсћање пензије. Ово наводимо због тога што је ова категорија приближно иста у примањима са војним пензионерима, а та кдтегорија је такође остварила право на ванредно увећање пензије. Иста ситуација је и са бројним другим категоријама пензионера, који су такође остварили оправо на ванредно усклађивање.
-Из изнетог више него јасно произлази да су наводи туженог неосновани и при томе по својој природи и контрадикторни јер претходно објашњава методологију како се долази до просечне пензије и закључка да ли су били испуњени услови за ванредно усклађивање пензија, а потом од овог одступа на начин што једну категорију пензионера - војне пензионере посматра одвојено од свих осталих пензионера, што је наравно неодрживо.
Из изнетих разлога и предлажемо да Виши суд одбије као неосновану озјављену жалбу и потврди првостепену пресуду.
У Београду 23.04.2013. Пуномоћник тужиоца
Адв. Милорад Вукосав