Управни суд је коначно почео понављање правноснажно окончаних управних поступака по одлукама Уставног суда Србије, којима су уважене уставне жалбе на одбијајуће пресуде по тужбама војних пензионера због ускраћивања права на ванредно повећање пензија за 11,06% од 01.01.2008. године. Међутим, Управни суд је уважио одлуке Уставног суда Србије само у погледу обавезе понављања поступка по тужби и доношења нове пресуде, али је у потпуности игнорисао правно становиште Уставног суда Србије да и војним пензионерима припада право на предметно ванредно повећање пензија. У образложењу пресуда, донетих у поновљеном поступку, као и пресуда по тужбама које нису биле решаване, Управни суд налаже управном органу Фонда ПИО да „утврди да ли тужилац испуњава услове за ванредно повећање од 11,06% од 01. 01. 2008. године, у складу са чланом 75. став 1. Закона (Закон о ПИО), односно да ли су просечне војне пензије исплаћене у предходној години мање од 60% износа од просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији... те након правилно утврђеног чињеничног стања, донеће закониту одлуку...“.
Цитирано правно становиште практично значи да се само за војне пензионере утврђујуе просечан износ пензије, што није учињено у односу на поједине категорије пензионера запослених, самосталних делатности и пољопривредника, којима је без изузетка примењено предметно ванредно повећање пензија. Такво правно становиште је противно одредби члана 75. став 1. Закона о ПИО и Решењу РФ ПИО бр. 01 ПР 181-431/08 од 25. јануара 2008. године. Наиме, цитираним решењем РФ ПИО, ванредно су повећане пензије свим категоријама пензионера, независно од износа просечне пензије по категоријама и појединачног износа пензија.
Будући да је предметно решење о ванредном повећању пензија донето и примењено од 1.1.2008. године, када се усклађивање војних пензија, сагласно чалану 193. став 1. Закона о Војсци Србије врши једнако као и цивилних пензионера свих категорија, то је оно морало бити, по службеној дужности, примењено и на војне пензионере, независно од тога колике су им биле просечне и појединачне пензије у 2007. години. Супротно поступање, односно везивање права на ванредно повећање пензија за износ просечне пензије само за војне пензионере, представља фларгрантно кршење права војних пензионера на једнако правну заштиту и једнакост пред законом.
Напред цитирано правно становиште Управног суда органи Фонда ПИО већ истичу у парничним поступцима који су у току, а свакако ће то чинити и у управном поступку и управним споровима. Парнични судови се по том питању још нису мериторно изјаснили, али прихватају предлоге Фонда ПИО да се вештачењем утврђује да ли војне пензије исплаћене у 2007. години самостано испуњавају услов из члана 75. став 1. Закона о ПИО, а неки судови то чак траже и у односу на појединачно исплаћене пензије сваког тужиоца.
Стога, напред наведену аргументацију којом се побија законитост правног становишта Управног суда треба неизоставно користити и истицати у парничном и управном поступку, а ако то суд не уважи, треба користити и у уставним жалбама на пресуде којима се оспорава право на ванредно повећање пензија, односно право на накнаду штете. Након што, евентуално буду донете одлуке којима се војним пензионерима ускраћује право на ванредно повећање од 11,06% (Решења Фонда ПИО, пресуде управног и парничног суда) Удружење ће неодлжно дати конкретна упутства и обрасце за конкретно поступање.
ПРЕДСЕДНИК
Љубомир Драгањац