Дневни лист ,,Наше новине“ у издању од 20-21. априла објавио је запажен текст о правима корисника војних пензија да им се месечне принадлежности ванредно увећају за 11,06 одсто, како је то учињено за кориснике осталих групација пензионерске популације. С обзиром на чињеницу да је председник УВПС Љубомир Драгањац са новинарком тог листа разговарао пре више од месец дана, прилог није обухватио све актуелности које су се у међувремену догодиле.

Текст из ,,Наших новина“ преносимо у целини.

Oко 40.000 војних пензионера тврди да пет година добија мање пензије

ДРЖАВА НАМ ОТЕЛА 120 МИЛИОНА ЕВРА!

У току су судски поступци у којима пензионисана војна лица доказују да им је 2008. неоправдано закинуто повећање од 11,06 одсто. које су добили цивилни осигураници

,,ПОДНЕЛИ СМО КРИВИЧНУ ПТИЈАВУ ПРОТИВ СЛАЂАНЕ БОЈОВИЋ ЈЕР НИЈЕ ИСПОШТОВАЛА ОДЛУКУ УСТАВНОГ СУДА“

Љубомир Драгањац

Држава Србија војним пен­зионерима дугује 120 милиона евра, односно око 13

милијарди динара, тврде у Удружењу војних пензионера.

Како кажу, 40.000 пензионисаних војних лица од 2008. Године до данас оштећено је у просеку за по 300.000 динара, а на основу одлуке о усклађивању цивилних и војних пензија. Реч је је о повећања од 11,06 одсто. за које су ускраћени од 1. јануара 2008. године до данас. Због тога су правду потражили у Управном суду, али им је овај суд упорно одбијао тужбе. Епилог је подношење кривичне пријаве против Слађане Бојовић, вршиоца функције прадседника Управног су­да у Београду.

Игранка на суду

Како објашњава председник Удружења војних пензионера Срб бије Љубомир Драгањац, Зако­ном о Војсци Србије прописано је да се пензије војних осигураника усклађују на начин утврђен зако­ном којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање.

- Републички фонд ПИО је 25. јануара 2008. донео решење о ван редном повећању пензија за 11.06 одсто, од 1. јануара 2008. Године. Фоод за социјално осигурање војних осигураника је био у обавези да по службеној дужности ванредно повећа и пензије војних осигураника за тај износ, али то није учинио. Исто је поступио и Републички Фонд ПИО након што је преузео надлежност и за војне осигуранике

Резултат свега тога је да се војним пензионерима од 1. јанура 2008. године исплаћују пензије у износу мањем од припадајућег - каже Драгањац, иначе генерал-потпуковник у пензији

Он тврди да је у Србији оштећено око 40.000 пензионираних војника и њих 2.000 у РС. Због тога су заштиту потражили пред Управним судом, али беа успеха.

- Овај суд је одбијао тужбе_, па су пензионери поднели жалбе Уставном суду. Из образложења одлука ове институције произилази да Уставни суд сматра да војни пензионери имају право на повећање пензија. Уставни суд наложио је Управном да у року од 60 дана понови поступак. Међутим, Сла­ђана Бојовић. као вршилац функције

предсеаника Управног суда у Београду, искористила је положај и прекорачила овлашћења. Она је судијама против чијих пресуда Уставни суд уважио уставне жалбе,

дала писане налоге да се не држе рока од 60 дана. Потом је спречнла

да нове песуде, које су поједи­на судска већа ипак донела, буду експедоване из суда и достављене странкама – износи Драгањац тешке оптужбе.

У међувремену више од 20.000 корисника војних пензија у страху да дуговање не застари поднело је парничне тужбе основним судовима. Уколико њихови захтеви буди усвојени, држава ће морати да им надокнади и судске трошкове и прописане камате.

Ово иначе није први пут да војни пемизонери од држа­ве петражују надокнаду. Наиме, због мањ­ка новца у буџету држва је од 2004. До 2007. Исплаћивала мање пензије за чак 50.000 војних пензионера. У међувремену је 35.000 њих потражило правду пред судом и већина спорова је решена у њихову корист. Ове дугове држава је преузела од Фонда ПИО и исплаћивала их у ратама све до 2015.

Управни суд: Оптужбе нису основане

У Управном суду кажу да вејни пензионери_, уколико сматрају да су оштећени, могу да се служе свим правним средствима.

- Тврдње да је вршилац функцијо председника Управног суда да­ла писани налог судијама да не журе са новим суђењима нису основане. Проблем који је довео до тога да се у року од 60 дана не понови поступак је настао због тога што судије Управног суда нису имале једлнствон став по питању понављања поступка код постојања правноснажних пресуда овог суда којима је одлу­чено у тим предметима - саопитилл су из Управног суда.

Марија Мајсторовић