На Скупштини Удружења војних пензионера Србије, одржаној 9. априла, председник Удружења Љубомир Драгањац поднео је извештај о раду и деловању органа између две редовне годишње Скупштине УВПС. С обзиром да су извештајем обухваћена актуелна дешавања од ширег знача за војнопензионерску популацију, да је део чланова изразио интересовање да се обавести о наведеним чињеницама и руководећи се начелом о јавности рада, тај документ објављујемо у целини:
,,Статутарни циљеви и тежишни задаци усвојени на прошлогодишњој скупштини, остваривани су у значајно новим околностима, што се посебно односи на примену Закона о изменама и допунама Закона о ПИО и промену власти у највишим законодавним и извршним органима Републике Србије.
Закон о изменама и допунама Закона о ПИО, који се у односу на војне пензионере примењује од 01.01.2012. године, у суштини није решио постојеће проблеме, већ је у многоме допринео укидању права која су војни пензионери годинама имали. Овим законом разбијен је јединствени систем социјалног осигурања војних осигураника који је постојао више од четрдесет година. Пензијско и инвалидско осигурање војних осигураника пребачено је у надлежност Фонда ПИО, укинут је досадашњи и формиран нови Фонд СОВО са значајно измењеним надлежностима, уз потпуно елиминисање могућности утицаја Удружења на рад органа Фонда. Исто тако, укинуто је право на опоравак и једнокрану новчану помоћ и битно смањене могућности за стамбено обезбеђење путем бесповратних кредита од 20.000 ЕВРА. Последице свега наведеног су изузетно тешке, нарочито за војне пензионере са малим примањима, тешко болесне и оне који су без стана. За ове и друге проблеме тражили смо од државних органа решења, али су она изостала.
Од нове власти смо очекивали и очекујемо да се престане са дискриминацијом и укидањем права војних пензионера.
У том погледу има позитивних помака и испуњених очекивања. Тако, веома смо задовољни што се однос припадника Војске Србије према војним пензионерима значајно побољшао. Команданти и команде поштују и уважавају војне пензионере и на томе смо им веома захвални.
Међутим, и даље има озбиљних недостатака у погледу остваривању права војних пензионера, посебно оних из пензијског осигурања. Удружење војних пензионера Србије и већина КВП више од пет година настоје да остваре право на ванредно повећање пензија за 11,06% од 1.1.2008. године. Ради тога, покренуто је више хиљада управних поступака, управних спорова и парница и поднето више стотина уставних жалби. Истовремено, према државним институцијама достављени су бројни захтеви да се ово питање реши, али је њихова реакција потпуно незадовољавајућа, да не кажем ингорантска.
Највећи број војних пензионера определило се да ово право остварује вођењем управног поступка. Све захтеве фондови су одбијали, па су поднете бројне тужбе Управном суду, који је до половине прошле године те тужбе одбијао из формалних разлога. Велики број КВП против пресуда Управног суда поднео је Уставном суду уставне жалбе. Уставни суд је по достављеним жалбама прву Одлуку донео 22.06.2012. године, којом је усвојио Уставну жалбу јер је подносиоцу жалбе повређено право на правично суђење и наложио Управном суду да у року од 60 дана понови поступак по тужби против решења фонда. Прошло је више од осам месеци од прве Одлуке Уставног суда по којој Управни суд није поступио. Поднете су четири притужбе против Управног суда, обраћали смо се Министарству правде, Високом савету судства и Уставном суду и на крају поднели Кривичну пријаву против вршиоца функције председника Управног суда. Нажалост и поред свега овог Управни суд и даље не уважава Одлуке Уставног суда.
Непосредно пред одржавање ове скупштине Управни суд је започео са понављањем управних спорова у случајевима који су били предмет уважених зставних жалби. Међутим, Управни суд чини то на начин који није у складу са правним ставовима Уставног суда. Не решава предмет спора, већ укида другостепено решење Фонда и тиме иницира понављање поступка из почетка. То значи даље одуговлачење реализације права војних пензионера, односно повреду права на суђење у разумном року. При томе, захтева од управних органа Фонда да утврде да ли су просечне војне пензије у 2007. години биле мање од 60% просечне зараде у Републици Србији, што је незаконито и представља дискриминацију у односу на остале пензионере. Уколико Фонд опет донесе негативна решења по захтевима војних пензионера, што се може очекивати, следи нова тужба Управном суду, па се поставља питање где је томе крај. По свој прилици, правду можемо остварити пред Међународним судом правде у Стразбуру.
Поред управног поступка, велики број КВП поднео је парничне тужбе за наплату закинутог дела пензије. До доношења Одлуке Уставног суда сви парнични судови (изузев основног и вишег суда у Новом Саду) нису тужбе усвајали, па су КВП подносили уставне жалбе, које је Уставни суд усвојио и наложио понављање поступка у року од 60 дана. Ни по овим одлукама Уставног суда виши судови у Нишу и Београду нису поступили, иако је рок од 60 дана прошао. Једино, поједина већа основног суда у Београду након одлуке Уставног суда доносе међупресуде којим утврђују да постоји основ потраживања накнаде штете. На те међупресуде Фонд има право жалбе. Уколико Виши суд у Београду жалбу одбије и међупресуду потврди, парница ће бити настављена и тужба уважена.
Такав исход би се могао очекивати, пошто се у образложењу Одлуке Уставног суда јасно наводи:
„Да се не може прихватити становиште Вишег суда у Нишу о непостојању правног основа за ванредно повећање пензија од 01.01.2008. године, јер се пензије војних осигураника од 1. јануара 2008. године, усклађују по динамици и на начин утврђен законом којим се уређује ПИО, како је то прописаано чланом 193. Закона о Војсци Србије. Фонд за ПИО донео је решење којим је извршено ванредно усклађивање пензија у 2008. години. Пензије и друга примања војних осигураника су морали бити усклађени по истој динамици, и то по службеној дужности, а појединачна решења о усклађивању пензија морају бити донета само уколико војни осигураник то захтева. С тим у вези, издавање појединачног решења о усклађивању пензије није предуслов за исплату усклађене пензије, јер се усклађивање врши по службеној дужности“.
Код оваквог образложења, са правом постављамо питање Фонду ПИО и надлежним државним органима зашто по овоме не поступају него се понашају као да одлуке Уставног суда не постоје.
Дуг настао закидањем дела припадајуће пензије у периоду од 01.08.2004. до 30.11.2007. године до сада је, путем суда, наплатило преко 28.000 војних пензионера, а парнични поступак је у току у преко 6.600 случајева. Међутим, преко 12.000 оштећених дуг није наплатило, нити су поднели тужбе за наплату дуга. Због тога, Удружење је упутило захтев Влади, да сагласно њеној обавези прописаној, одредбом члана 79. став 5. Закона о изменама и допунама Закона о ПИО, дуг исплати, без парница, бар онима који нису поднели тужбе за наплату дуга верујући да ће Влада поступити по закону.
Уколико Влада не обештетити војне пензионере без спора, тих преко 12.000 лаковерних могу своје право остварити једино преко суда. Позитиван исход тих парница није, нажалост, известан, јер дужник истиче, а судови прихватају, приговор застарелости потраживања. Ми сматрамо да застарелост није наступила, јер је Република Србија, у два наврата, законом признала постојање дуга: први пут чланом 193. став 2. Закона о Војсци Србије, други пут чланом 79. став 5. Закона о изменама и допунама Закона о ПИО, чиме је ток застаревања прекинут. С тога, сматрамо да ће и они који до сада нису поднели парничне тужбе, дуг наплатити, ако не по одлуци парничног суда, онда по одлуци Уставног суда, а ако треба и Међународног суда правде у Стразбуру. Због грубог кршења закона и наношења велике штете војним пензионерима и Држави Србији поднећемо кривичне пријаве против бивших и садашњих министара поготову што неки припремају сличан сценари и за дуг од 11,06%.
Решавање текућих проблема и подизање здравствене заштите и здравственог осигурања војних пензионера на виши ниво био је тежишни задатак руководства Удружења. У сарадњи са Управом за здравство МО, ВМА, ЦВМУ Београд и Фондом за СОВО извршена је анализа здравствене заштите КВП након чега су уследиле конкретне мере за решавање најважнијих проблема и успешније функционисање здравствене заштите. Задовољни смо како реагују војно здравствене институције МО и Војске Србије на наше захтеве и предлоге по питању здравствене заштите КВП.
Укључили смо се у процедуру израде Закона о здравственој заштити и здравственом осигурању војних осигураника. Предлог Закона је прихватљив али су потребна побољшања по питању изједначавања права војних осигураника у односу на цивилне осигуранике, право на социјалну заштиту и материјалну помоћ, као и учешћа представника Удружења у органиам Фонда за СОВО.
Незаконито укинуто право за опоравак као и необезбеђење финансијских средстава за побољшање материјалног положаја КВП по уредби Владе Републике Србије и поред обраћања министру одбране у два наврата нисмо успели да то повратимо. То је довело до угрожавања егзистенције војних пензионера са најнижим примањима и до великог незадовољства војних пензионера у целини. Због свега овог и веома тешке материјалне ситуације код једног броја војних пензионера одлучили смо се да повећамо чланарину за 0,08% и да је у целости додељујемо као једнократну социјалну и хуманитарну помоћ. Веома смо поносни што код нашег чланства постоји таква солидарност и што смо једино Удружење грађана у Србији које сваког месеца од својих личних средстава додељује помоћ члановима у износу од око 10.000 ЕВРА.
После много година започело је интензивније решавање стамбеног питања војних пензионера који на доделу стана чекају више од 20 година. Без икаквог стана је око 2700 војних пензионера а са неодговарајућим станом је око 3700 КВП. Велики број војних пензионера определило се да стамбено питање решава путем бесповратног кредита од 20.000 ЕВРА.
До сада је тако решено око 1.400 лица а на чекању за доделу кредита 239 КВП. Изградњом станова на локацији касарне „Војводе Степе Степановића“ Вождовац, 223 стана ће добити војни пензионери. Потпуно стамбено обезбеђење КВП могуће је решити само на овај начин нарочито у великим градовима где постоје проглашене неперспективне војне локације и доделом стамбених кредита.
Очекујемо да ће наше примедбе на Правилник о решавању стамбеног питања у већини бити усвојене и да се применом тог правилника у што краћем времену стамбено обезбеди већина КВП.
Руководство Удружења интензивно ради на успостављању сарадње са сродним удружењима на регионалном нивоу и шире. Данас би требало да усвојимо одлуку о учлањењу нашег Удружења у Међународни консултативни комитет организације резервних (пензионисаних) официра.
Покренули смо иницијативу за одржавање међународне конференције организације војних пензионера и војних ветерана. Основни циљеви одржавања конференције били би унапређење сарадње, развијање пријатељства и мировних активности, очување достојанства војног позива, размена искустава у области социјалног осигурања и других права војних пензионера и ветерана. Прва конференција била би одржана у Београду. Планира се да се позову удружења из 12 држава и на тој конференцији био би усвојен Међународни споразум о разумевању и сардњи организација војних пензионера и ветерана.
Веома смо задовољни са сарадњом и односом удружења који су наши придружени чланови. Такву срадњу желимо да успоставимо и са другим удружењима али то првенствено зависи од њиховог односа према нама, који је до сада био потпуно неприхватљив. Не може се сарађивати са онима који против нашег Удружења подносе пријаве износећи неистине, лажи и увреде.
Верујем да ће и томе доћи крај и да ће се мостови сарадње, разумевања и заједничког деловања ипак успоставити.
Чињеница да бројни проблеми КВП нису решени а посебно право на ванредно повећање пензија за 11,06% од 01.01.2008. године као и дуг настао закидањем дела припадајуће пензије у периоду од 01.08.2004 до 30.11. 2007. године за око 12.000 КВП Обавезује нас да и њиховом решавању користимо сва правна и друга легитимна средства укључујући мирне протесте и подношење тужби Међународном суду за људска права у Стразбуру“.