Поводом кривичне пријаве овог Удружења против В.Ф. председника Управног суда у Београду Слађане Бојовић, Управни суд се огласио саопштењем од 18.3.2013. године, у коме наводи да није поступљено по одлукама Уставног суда ,,због тога што судије Управног суда нису имале јединствен став по питању понављања поступка код постојања правоснажних пресуда овога суда, којима је одлучено у предметима усклађивања војних пензија”, те да “Закон о управним споровима … не предвиђа могућност понављања  поступка у одлучивању по тужбама о којима је Управни суд већ одлучио правоснажним пресудама.”

С тим у вези, тражимо и очекујемо да Управни суд своје саопштење допуни одговорима на следећа питања:

1. Да ли су Одлуке Уставног суда обавезујуће за Управни суд, пошто је у том погледу изнео опречне ставове: у одговору на посланичко питање (акт суда СУ Vl 191/12 пд 06.11.2о12) стоји да је Управни суд ,,у обавези да испоштује одлуке Уставног суда”, а у одговору на ургенцију овог Удружења (акт Суда  СУ Vl 14/13-1 од 26.02.2013.године) стоји да ,,рокови од 60 дана нису обавезујући за суд, већ да су то инструктивни рокови.”.

1. Од када се рачуна рок од 60 дана, одређен Одлуком Уставног суда за понављање поступка и доношење нове пресуде, пошто у акту Суда СУ Vl 191/12 од 06.11.2012.године стоји да се тај рок рачуна ,,од датума достављања Одлуке Уставног суда”, а у акту суда СУ Vl 173/12 од 11.10.2012.године стоји да се тај рок рачуна од дана поновног завођења тог предмета и његовог достављања поступајућем већу Суда.

1. Када ће бити донета и странкама достављена пресуда донета у поно-вљеном поступку, пошто су и по том питању дати различити одговори на наше ургенције: у акту Суда СУ Vlll 34/13 од 21.01.2013.године стоји да је донета одлука у предмету суда У 8225/12 и исти ће бити експедовани у законском року”, а у акту суда СУ Vl 14/13 од 26.02.2013.године стоји да је ,,удско веће одлучивало у предмету … У 8225 дана 13.02.2013.године и предмет је достављен судској пракси, али одлука није експедована јер је у току усаглашавање ствова Управног суда по питању усклађивања војних пензија.”

1. Да ли је стављено ван снаге одредба члана 56. ЗУС, којом је уређено по-нављање поступка, пошто се у саопштењу Суда наводи да ЗУС не предвиђа ту могућност.

1. Где је прописано да се правни ставови у управним споровима заузимају консенсусом свих судија, те како ће и када Управни суд одлучивати по тужбама војних пензионера, ако такав јединствен став не буде заузет?

1. Ако Управни суд сматра да Одлука Уставног суда није валидан основ за понављање поступка, зашто од добијања прве одлуке Уставног суда до данас није одлучено ни по једној тужби војних пензионера, а у складу са ставовима садржаним у Одлукама Уставног суда, Да ли то значи да Управни суд сматра да су правна становишта Уставног суда за њега ирелевантна, па чека да консенсусом својих судија заузме некаква друга правна становишта.

На крају, истичемо да нема основа за оцену потпарола Управног суда да су наво-ди у кривичној пријави коју је ово Удружење поднело ,,злонамерни притисак на Управни суд и тендециозно су усмерени на рушење угледа овог суда”. Криви-чна пријава се заснива на Удружењу доступним подацима, њене наводе ће прове-рити и оценити надлежни органи и у складу са тим одлучити. Мотивисана је иск-ључиво потребом да Управни суд коначно поступи по Одлуци Уставног суда, јер то није учинио ни по протеку 8 месеци од пријема Одлуке Уставнод суда, без упуштања у то како ће одлучути, па се то никако не може квалификовати као ,,злонамерно” или никакав ,,притисак” на суд.

Удружење војних пензионера Србије