Допис УВПС новом мини
стру одбране Александру Вучићу
ВРАТИТИ СОЦИЈАЛНУ ПОМОЋ И ХРАНАРИНУ
Удружење војних пензионера Србије упутило је, 31. јула 2012. године, допис новим министру одбране Републике Србије Александру Вучићу у коме су предочени проблеми војних пензионера изазвани незаконитим поступцима досадашњег министра одбране Драгана Шутановца. Допис објављујемо у целини:
„Господине министре, мада свесни Ваших бројних и приоритетнијих обавеза, суочени са свакодневним захтевима војних пензионера, принуђени смо да Вам, већ на почетку повереног Вам мандата, предочимо најважније актуелне проблеме војних пензионера изазване незаконитим актима и поступцима досадашњег министра одбране. Конкретно:
I) Министар одбране је дана 26.априла 2011.године донео Одлуку о изменама и допунама одлуке о висини накнаде путних трошкова у вези са остваривањем права из здравственог осигурања (“Службени војни лист” бр.10 од 28.априла 2011.године).
Напред наведеном Одлуком укинуто је право војних осигураника на накнаду трошкова исхране у случајевима када ради остваривања права из здравственог осигурања путују ван места пребивалишта – боравишта. Таква одлука представља флагрантно кршење одредбе члана 225. став 1. тачка 2. Закона о Војсци Југославије који је и сада на снази (члан 197. Став 2. Закона о Војсци Србије). Наиме, ставом 1. члана 225. Закона о Војсци Југославије изричито је прописано:
“Војном осигуранику припада накнада путних трошкова, која обухвата:
1) Накнаду за трошкове превоза;
2) Накнаду за трошкове исхране и смештаја за време путовања и боравка у другом месту.”
Одлуком чију законитост оспоравамо прописано је право на накнаду трошкова превоза и стварних трошкова смештаја, али не и накнада трошкова исхране, што је незаконито.
На предметну незаконитост смо упозорили доносиоца Одлуке, али то није уважено. Из одговора Министарства одбране произилази да су свесни кршења закона, али да принцип легалитета подређују принципу опортунитета, што је неуставно (чл. 3. и 195. ст. 1. Устава Републике Србије). Уколико и има оправданих разлога за мењање одредбе члана 225. ст. 1. тач. 2. Закона о Војсци Југославије, а нема их, онда то треба учинити на начин прописан Уставом, а никако актом нижег ранга од закона и демонстрацијом самовоље министра. С тога смо Уставном суду поднели иницијативу за оцену законитости предметне одлуке, по којој Уставни суд још није одлучио.
Истичемо да се услови остваривања здравствене заштите војних и цивилних осигураника разликују по више параметара, од којих је најбитнији да војних здравствених установа нема у већини места боравка војних осигураника, па су принуђени путовати у друга места где оне постоје, што није случај са цивилним осигураницима. Управо због тих разлога су за војне осигуранике прописана нека права која немају цивилни осигураници, и обратно.
Предметном одлуком озбиљно су угрожени животи и здравље војних пензионера, који стари, изнемогли и болесни, са релативно малим пензијама, не могу алиментирати трошкове лечења ван места боравка.
II) Скупштина Фонда за социјално осигурање војних осигураника је дана 29. децембра 2011.године донела Правилник о стављању ван снаге Правилника о начину коришћења средстава Фонда за социјално осигурање војних осигураника (Фонд СОВО), која се издвајају за опоравак корисника војних пензија (“Службени војни лист” бр. 2 од 30.јануара 2012.године), који је на снази од 1.јануара 2012.године.
Наведени Правилник донет је кршењем процедуре прописане тада важећом Уредбом: непосредним стављањем на дневни ред Скупштине Фонда СОВО, без претходног разматрања и усвајања предлога за његово доношење од стране Управног одбора Фонда СОВО, уз прегласавање чланова Скупштине из реда војних пензионера.
Доношењем наведеног Правилника прекршене су одредбе члана 82. Закона о изменама и допунама Закона о ПИО и члана 276. Закона о Војсци Југославије. Наиме, одредбом става 1. члана 82. Закона о ПИО прописано је да од 1.јануара 2012.године престају да важе одредбе члана 276. Закона о Војсци Југославије само у делу који се односи на пензијско и инвалидско осигурање, док су оне и даље на снази у погледу осталих права војних осигураника (здравствено осигурање и остала права из социјалног осигурања војних осигураника – опоравак, обезбеђење станова и др.).
Полазећи од напред изнетог, као и чињеница да је и сада важећом Уредбом, једнако као и оном која је престала да важи 8. 1. 2012.године, прописано право војних осигураника на материјално обезбеђење (чл. 3. 6. ст. 1. и 10. ст. 1. тач. 4. Уредбе), као и да су у Буџету МО за 2012.годину предвиђена средства из којих се може и мора алиментирати побољшање материјалног положаја војних осигураника (по економској класификацији: дотације организацијама обавезног социјалног осигурања 500.000.000 динара и Накнаде за социјалну заштиту из буџета – 260.090.000 динара), Управни одбор Фонда СОВО је утврдио предлог новог Правилника и доставио га министру одбране на сагласност за доношење. Министар одбране се о том предлогу није изјаснио ни до данас, и поред две ургенције овог Удружења.
Укидање права на материјалну помоћ довело је до угрожавања егзистенције пензионисаних војних осигураника најнижих чинова и великог незадовољства војних пензионера у целини. То незадовољство и негативне политичке тензије су нарочито потенцирани чињеницом да су званичници Владе јавно обећали да интегрисање Фонда СОВО у Фонд ПИО неће довести до укидања осталих права из социјалног осигурања војних пензионера, а то обећање је прекршено већ првог дана интегрисања фондова.
III) До 31.децембра 2011.године, до када је био на снази Правилник о начину коришћења средстава Фонда за социјално осигурање војних осигураника, која се издвајају за опоравак корисника војне пензије, донето је 626 правноснажних и извршних решења о додели те помоћи, по којима исплата није извршена.
Уколико Фонд СОВО не изврши исплату по тим решењима, њихово извршење би се могло реализовати у парници, путем суда, што свакако треба избећи исплатом из напред наведених средстава предвиђених у буџету МО.
IV) Дана 8.јануара 2012.године ступила је на снагу Уредба о надлежности, делокругу, организацији и начину пословања Фонда за социјално осигурање војних осигураника (“Службени гласник РС”, бр. 102/11). Одредбама чл. 11. и 13. Уредбе уређена су питања броја чланова Управног и Надзорног одбора Фонда, ко их именује и на чији предлог, а одредбама чл. 10. односно 12. надлежност тих органа. Међутим, одредбама наведених чланова, нити било којом одредбом наведене Уредбе, није прописано ко може бити именован за члана наведених органа, па, теоријски и практично, то би могла бити и лица која немају никаквог дотицаја са социјалним осигурањем војних осигураника, ако их предложи министар одбране, а Влада именује.
На ово смо указали министру одбране, уз предлог да се при именовању чланова Управног, односно Надзорног одбора Фонда СОВО поступи аналогно одредбама Закона о здравственом осигурању и Статута Републичког фонда за здравствено осигурање Србије, по којима чланови ових органа могу бити, у одговарајућој сразмери, представници осигураника (АВЛ) и представници корисника права (војни пензионери), с тим да представнике војних пензионера предложи УВПС, као репрезентативно удружење у које је учлањено преко 75% војних пензионера. Међутим, министар одбране није прихватио овај предлог, па су у те органе именована лица по нахођењу и избору министра одбране.
Господине министре, напред наведена проблематика је изложена у најнеопходнијој мери, па молимо да примите представнике овог Удружења, ради детаљнијег образложења.
У сваком случају, надамо се да ће напред наведене незаконитости на штету војних пензионера бити отклоњене у што краћем року“, истиче се на крају дописа који је потписао председник УВПС Љубомир Драгањац.