Постизборна очекивања и поруке
ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ИСПРАВЉАЊЕ НЕПРАВДИ
Војнопензионерској популацији, поред сада већ одлазећe Владе Србије, нису биле наклоњене ни бивше парламентарне странке – како владајуће, тако и опозиционе. Протекла владавина шеснаест коалиционих странака, партија и покрета, протицала је, поред осталог, у изгласавању бројних закона који су, попут рак ране, нагризали уставна и владајућа законска права војних пензионера. Многа дотле постојећа законска решења која су ишла у прилог корисницима војних пензија, 126 републичких посланика је једноставно бацало под ноге, без обзира што је УВПС упозоравало и благовремено реаговало на све примере владавине безакоња. Иако су током владавине протекле коалиционе Владе Србије и парламентарне већине у Народној скупштини, доношена многа ступидна решења која су се безобзирно обијала о главе војних пензионера, не може се изгубити из вида да су их доносили људи којима се никако не може приписивати ступидност. Јер, накарадно доношени закони, уредбе и прописи, нису на светло дана избијали због незнања, или глупости њихових аутора, већ пре свега због остварења незајажљивих интереса појединих владајућих групација.
Када се све наведено има у виду, оправдано се у овом временском и политичком тренутку поставља питање како ће се нова Влада и Парламент, ма како били састављени, односити према нагомиланим проблемима сваљених на грбаче војних пензионера? У одговору на то питање у опцији су претпоставке од оних које уливају оптимизам, али и оне које преферирају песимистичким очекивањима. Јер, још је неизвесно која ће идеолошко-политичка опција састављати нову Владу, односно који ће људи бити на њеном челу. Неизвесност је тим већа што се, такође, још не знају имена људи који ће предводити министарства у којима се припремају и доносе одлуке од животне важности за војне пензионере. Коначан одговор који се односи на ове непознанице, у великој ће мери одредити будућност војнопензионерске популације, односно дугоочекивано исправљање неправди годинама наношених тој пензионерској групацији.
У новонасталим (постизборним) околностима, то јест после потврде мандата члановима Парламента и формирања нове Владе Србије, војни пензионери очекују одлучније потезе своје организације. Имајући у виду да и поред напора и конкретних акција УВПС није, не својом кривицом наравно, успело да спречи доношење незаконито донетих одлука и решења, корисници војних пензија, и поред свега, очекују одлучније и делотворније потезе своје организације. Ту се, пре свега, мисли на агресивније наступе у смислу успостављања и реализовања директних контаката са водећим представницима власти и водећим штампаним и електронским медијима. Јер, пуко дописивање и вербално ламентирање над очигледним урушавањем права војних пензионера, ни теоретски не може да доведе до жељених резултата. Под агресивним наступом се, у ствари, подразумевају акције УВПС, градских, општинских и месних организација, путем којих се остварују што чешћи контакти са институцијама и људима на нивоу републике, градова, општина и месних заједница. Реч је о редовним и блиским контактима са институцијама и људима који битно утичу на доношење и озакоњење законских аката од интереса за војнопензионерску популацију.
Најзначајнију улогу у оквиру наведене сарадње требало би да оствари УВПС с обзиром да је, гледано кроз хијерархијску лествицу војнопензионерске организације, најпозваније и најауторитативније да остварује контакте са институцијама у којима се припремају и изгласавају законска решења која се односе на статус и остварење законских права корисника војних пензија. Неопходно је, с тим у вези, да се, знатно више него до сада, остварују непосредни разговори са представницима законодавне, извршне и судске власти. То, наравно, не искључује и организовање радикалних потеза, уколико владајуће институције не испоље спремност за равноправан дијалог и договор са представницима војнопензионерске организације.
Информисању јавности која готово ништа не зна о проблемима с којима се годинама суочавају војни пензионери, такође у новонасталим политичким условима ваља посветити одговарајућу пажњу. А то је једино могуће ако се успоставе непосредни контакти и везе са новинским агенцијама (Танјуг, Бета, Фонет) и редакцијама штампаних и електронских медија – од локалног до републичког нивоа. Посебно је то значајно када се има у виду да је шира јавност необавештена о бројним опскурним и окултним прописима, уредбама и другим актима доношеним на штету војних пензионера. Пред челницима будуће Владе Србије, посланичким аудиторијумом и лицем јавности, у зачетку треба раскринкавати примере који сведоче о вишегодишњем бесрамном кршењу законских и стечених права војних пензионера. Због тога се, у ствари, инсистира на успостављању свестране сарадње са јавним гласилима, као и оним невладиним организацијама које се, без икаквог политизирања и везивања са политичким странкама, залажу за остварење људских права.
Иако је УВПС ванстраначка организација, то никако не значи и избегавање блиске сарадње са парламентарним и ванпарламентарним странкама и партијама. Не сме се сметнути с ума да те политичке организације, у већој или мањој мери, могу да утичу на исправљање незаконитих прописа које је припремала и преко Парламента изгласавала сада већ одлазећа Влада Србије. Истовремено, успостављање контакта с тим странкама и партијама требало би да у будућности за сва времена искорени самовољу какву су, без икакве одговорности испољавали неки министри који ће за који дан отићи у политичку пензију. Војни пензионери никада неће заборавити њихов утицај на доношење бројних незаконитих, а није претерано рећи, и више него аморфних решења на штету војних пензионера. То их посебно обавезује да у оквиру своје организације (УВПС), свакодневно улажу напоре како би се изборили за враћање насилно одузетих им права.
Повољну околност, када су изгледи да се исправе незаконитости и остваре легитимни интереси војних пензионера, представља чињеница да дужност врховног команданта Војске Србије преузима новоизабрани председник Србије - човек који ће се, верују многи војни пензионери, са далеко више слуха, озбиљности и одговорности односити према иницијативама, молбама, жалбама и предлозима војнопензионерске организације. То ће истовремено, верује се такође, бити снажан сигнал и подстрек људима у Генералштабу Војске Србије да одлучно, озбиљно и одговорно, без става „мирно“ пред ресорним министром, реагују на све недаће и очигледне неправде наношене корисницима војних пензија.
Реални су изгледи, додајмо и то на крају, да предстоје повољне околности када су оправдани интереси војних пензионера у питању. Јер, очекује се, поред осталог, да ће новоименовани министри, независно од уско страначких интереса, доносити одлуке које почивају на Уставу и законима Републике Србије. Са нескривеним се уверењем сматра да ће нова министарска гарнитура, за разлику од претходне, далеко већу пажњу посветити исправљању неправди годинама сваљиваних на леђа војнопензионерске популације.
Радисав РИСТИЋ