Питања без одговора
ЗАВЕРА ЋУТАЊА
Игнорисање молби, жалби, препорука, иницијатива и других облика путем којих УВПС годинама покушава да успостави контакт и дијалог са бројним државним и правосудним институцијама у земљи Србији, није никаква новост. Годинама траје завера ћутања којом се на непримерен и нецивилизован начин одвија непостојећа кореспонденција између војнопензионерске организације и установа које би по службеној дужности и законским обавезама требало да успостављају контакте са грађанима и правним субјектима.
На готово истоветан начин понашају се и поједини челници наведених установа, јер и они избегавају било какве одговоре, чак и у случајевима када се питања упућују на њихове личности. Деси се, понекад додуше, да уследи одговор али, по правилу, негативан у односу на остварење законских права војних пензионера.
Многи центри моћи у овој земљи, зашто то отворено не рећи, загорчавали су пензионерске дане бившим војним старешинама и њиховим породицама. Отворено, мимо законских решења, кршена су права овој пензионерској групацији, тако да су благовремена реаговања и упозорења УВПС остајала без резултата. То је, поред осталог, био разлог да војнопензионерска организација помоћ затражи од појединих домаћих и страних моћника, како би се, колико толико, поправио статусни и материјални положај војнопензионерске популације. И не само УВПС, моћницима су се, безуспешно, путем писама, телефона, телефакса, а у новије време интернета, обраћали и поједини чланови Удружења.
Испоставило се, нажалост, да су и на те адресе војни пензионери наилазили на затворена врата и да се одговори моћника ни за длаку не разликују од институција које годинама игноришу њихове оправдане захтеве. Јер, иако се ти моћници пред јавношћу декларишу као заштитници права грађана, у пракси ствари стоје сасвим друкчије. Најсвежији пример таквог односа су председница Скупштине Србије госпођа Славица Ђукић Дејановић и господин Венсан Дежер – шеф Делегације ЕУ у Србији. Ни госпођа Славица, ни господин Дежер, наиме, једноставно нису нашли за сходно да одговоре на питања која се односе на предлог Владе Србије за изгласавање Предлога закона о претварању доспелих а неизмирених обавеза према корисницима војних пензија у јавни дуг. Предлог је, као што је познато, требало да се по хитном поступку стави на дневни ред првог ванредног скупштинског заседања 8. фебруара 2012. године.
У намери да делове овог текста поткрепи и конкретизује подацима из уста скупштинских званичника, аутор ових редова је преко скупштинског мејла, у коме је обухваћен и сегмент „Питајте председника“, председницу Славицу Ђукић Дејановић замолио за одговор на следећа питања у вези са предлогом Владе Србије: 1. Због чега је изостављена расправа о предлогу мада је инсистирано да се обави по „хитном поступку“; 2. Планира ли се, и када, ново заседање Скупштине Србије са тачком дневног реда „Предлог закона о претварању доспелих а неизмирених обавеза према корисницима војних пензија у јавни дуг Републике Србије“?; 3. Колико су на одустајање расправе 8. фебруара утицале петиције и примедбе Удружења војних пензионера Србије, упућених појединим министрима, посланичким групама, заштитнику грађана и Делегацији ЕУ у Србији“?
Нажалост, и поред чекања од готово месец и по дана, све до почетка штампања овог броја „Војног ветерана“, од одговора ни трага ни гласа. Разлог, вероватно, треба тражити у презаузетости председнице, или, што је вероватније, да и она није „одозго“ добила валидне одговоре на наведена питања. После свега, остаје још једно питање: чему служи сегмент скупштинског мејла „Питајте председника – Ви питате председник одговара“, ако председник није у стању, или не жели, да одговара на неугодна питања? А основни цивилизацијски ред је да се пружи одговор ма како он био пријатан или непријатан по оног ко тражи одговор.
Одговор у вези са предлогом Владе Србије упућен је преко сајта Делегације ЕУ у Србији господину Венсану Дежеру, с обзиром да се и њему за помоћ обратио УВПС. Војне пензионере посебно занима став господина Дежера и, посебно, да ли је на било који начин реаговао у вези са писмом које му је упутила војнопензионерска организација. А ево како је формулисан текст упућен путем сајта амбасадору Делегације ЕУ у Србији: „Поштовани господине Дежер, током фебруара месеца Удружење војних пензионера Србије (УВПС), упутило Вам је молбу за интервенцију, односно ургенцију код надлежних органа Републике Србије у вези са захтевом Владе Србије да се по хитном поступку изгласа Предлог закона о претварању доспелих а неизмирених обавеза према корисницима војних пензија у јавни дуг. Као члан Месног одбора најбројније месне организације војних пензионера у Србији и стални сарадник „Војног ветерана“ – гласила УВПС, најлепше Вас молим за одговор: да ли сте, и на који начин, реаговали код наведених органа и какав је Ваш лични став у вези навода УВПС да је предлог Владе Србије противуставан и да се тиме, истовремено, грубо крши правна регулатива Европске уније?“
Унапред захвалан на одговору, Р. Ристић, пуковник у пензији.
Као у претходном случају и овог пута је изостао одговор за који су војни пензионери веома заинтересовани. Завера ћутања на оправдана питања и захтеве вишеструко оштећене, потцењене и брутално изопштене војнопензионерске популације, изостала је чак и од људи за које се, бар до сада, сматрало да нису само декларативни, већ и у пракси рада на одговорним функцијама, истински заштитници људских права. Испоставило се, нажалост, да таквих људи нема ни међу моћницима актуелне власти, а ево ни међу високим представницима Европске уније у коју су многи војни пензионери полагали велике наде.
Радисав РИСТИЋ