Главни одбор УВПС о здравственој заштити

 

ХИПОКРАТОВА ИЛИ ПРОФИТОВА ЗАКЛЕТВА

Будући да на ВМА предност увек имају они који могу да плате медицинске услуге, војни пензионери се с разлогом  питају:  која је  заклетва важнија за њихове лекаре у војномедицинским установама - Хипокрaтова или  Профитова и шта могу очекивати  под старе дане, кад здравље и снага издају а држава им закида једно по једно право. Чланови Главног одбора и њихови гости из МО и ВЗУ покушали су да неке дилеме, барем донекле, разјасне. Сложили су се да  о томе треба барем једном месечно разговарати.

 

Најважније питање на  дневном реду 10. седнице Главног одбора УВПС, одржане 15. марта 2011. године, у Медија центру „Одбрана“ у Београду, било је: Стање и проблеми здравствене заштите пензионисаних војних осигураника и усвајање предлога мера за разрешавање проблема. На дневном реду била су и  следећа питања: Усвајање записника са 9. седнице Главног одбора и извештаја о раду између 9. и 10. седнице;  Разматрање извештаја Надзорног одбора о раду и финансијском пословању УВПС за 2011. годину и усвајање финансијског извештаја УВПС за 2011; Информација о финансијском пословању у општинској организацији УВПС Панчево, стање и предузете мере; Усвајање предлога дневног реда и материјала за редовну годишњу скупштину УВПС; Предлагање кандидата за чланове Управног и Надзорног одбора Фонда за социјално осигурање војних осигураника; и Доношење одлуке о додели признања.

Осим чланова Главног, Извршног и Надзорног одбора УВПС, представника средстава информисања и гостију,  седници су присуствовали: помоћник начелника Управе за војно здравство МО пуковник др Угљеша Јовичић, начелник Дијагностичко-поликлиничког центра ВМА пуковник мр сц. мед. Милан Ћирковић, управник ВМЦ „Славија“ пуковник др Славољуб Сталетовић, помоћник начелника тог центра за лечење потпуковник др Зоран Стошић, војни службеник из Фонда СОВО Љиљана Милићевић и начелник Правног одсека у Фонду СОВО Анђелка Радосављевић.

Према Извештају о раду између две седнице Главног одбора, тежиште у раду органа Удружења било је на решавању статусних питања корисника војне пензије, активном учешћу у раду органа и комисија Фонда за СОВО, разрешењу текућих проблема у органима Удружења, праћењу стања чланства и предузимању мера за учлањење нових чланова и решавању текућих проблема здравствене заштите и стамбеног обезбеђења.

У Извештају су детаљно описане активности УВПС између две седнице, о којима је  „Војни ветеран“ писао у претходним бројевима.

Шта војни пензионери замерају ВЗУ

У материјалу  за 2. тачку дневног реда - о  здравственој заштити, који је достављен свим члановима и гостима, о коме се опширно расправљало на седници, између осталог стоји да је „Удружење за  100.000 војних осигураника КВП здравствену заштиту увек стављало  у први план својих активности. У 2011. години, на две седнице Главног одбора,  овом питању била је посвећена посебна пажња. Представник Удружења учествовао је  на скупу  о стању и проблемима у војном здравству, који је организовала  Управа за војно здравство,   изневши у тој расправи  ставове УВПС о здравственој заштити. Будући да  у  функционисању здравствене заштите, према мишљењу УВПС,  није било  битног помака на боље, одлучено је да се о овом важном питању  поново расправља на овој  седници Главног одбора. Један од разлога је и тај  што је дошло до значајних персоналних промена у војном здравству. Постављен је нови начелник ВМА, начелник и заменик начелника Управе за војно здравство и управник Војне болнице Ниш, а било је и других персоналних промена на ВМА.

Кад је реч о примарној здравственој заштити, у материјалу се истиче да „одељења примарне заштите у многим гарнизонима збрињавају и војне осигуранике – КВП на опште задовољство, а посебно се истичу добар рад одељења у Врању, Крушевцу, Горњем Милановцу и Бачкој Тополи. Одељење у Новом Саду, иако је недовољно попуњено, успешно збрињава више хиљада војних осигураника.

У ЦВМУ Београд има, како је наведено у поменутом материјалу,  „значајних помака на боље како у односу особља, тако и у организацији службе. Више специјалистичких служби су истурене до крајних корисника (ИА Церак и Бежанијска Коса), а Служба хитне помоћи, иако недовољно попуњена возилима, успева да уз крајње напоре задовољи потребе. Једина примедба на овом нивоу односи се  „на рад стоматолога у ИА Церак“.

У ВБ Ниш, како је речено,  „осетне су организацијске промене на боље, како у кабинетском раду тако и у хоспиталном. Одржано је више састанака управе ВБ са Градским одбором УВПС Ниш што је дало извесне резултате у отклањању слабости. Замерке се  односе на то што се на неким кабинетима пацијенти из унутрашњости не прегледају при  првом доласку, него им се тада само заказује преглед. А замера им се и то што се у једном дану не заврше лабораторијска испитивања,  што посебно погађа болеснике из околних градова“.

„Примедбе на рад ВМА“, како се истиче,  „су организацијског и субјективног карактера и односе се претежно на Дијагностичко-поликлинички центар. Основне примедбе су: дуго чекање прегледа на појединим кабинетима, непоштовање термина заказаних прегледа, дуго чекање на дијагностичке претраге и лабораторијске анализе, увођење преко реда и сл. Ово стање најбоље илуструје прилог о ВМА Радисава  Ристића објављеног у Војном ветерану број 93 /011.“

Од 1. јануара 2012. године Фонд СОВО,  са своја два одсека (Ниш и Нови Сад) и четири групе (Крагујевац, Крушевац, Ваљево и Ужице) потчињен је Управи за војно здравство са основним задатком да обезбеђује обавезно здравствено осигурање и материјално обезбеђење војних осигураника.

Фонд СОВО је носилац здравствене заштите војних осигураника у местима где нема ВЗУ, а здравствене услуге на примарном нивоу војни осигураници остварују у ЦЗУ. У том сегменту збрињавања КВП, како је наведено,  „постоје  многобројне тешкоће и проблеми који су последица недоречености или непоштовања уговора од стране ЦЗУ. Неке ЦЗУ не пружају здравствене услуге у складу са прописима Фонда СОВО, не дају се упути и путни налози за заказане специјалистичке прегледе у ВМА и ВМЦ, партиципација се не наплаћује по Одлуци Владе, уговором није регулисано стоматолошко збрињавање које спада у права обавезног здравственог осигурања, непотпуно је решен проблем снабдевања лековима, нису склопљени уговори са локалним апотекама услед чега се лекови купују без могућности партиципације или се путује о свом трошку до најближе војне апотеке (од 30 - 150 км). По овим и другим питањима УВПС се дописом обратило Управи за војно здравство и Фонду за СОВО“.

Одговорност надлежних у МО

У материјалу се истиче  да су поједине  врсте права из области здравственог осигурања предвиђене и регулисане у складу са аналогним правима и прописима за цивилне осигуранике у области здравственог осигурања. Док се у грађанству ова права скоро сваке године допуњују и иновирају на добро осигураника,  институције у Војсци, задужене за ова права, годинама ћуте и по томе не чине ништа. Због тога су  војним осигураницима,  у односу на осигуранике из грађанства, како је наведено, нека права ускраћена, као. Реч је о најмање седам права на која осигураници РЗЗО имају право а војни осигураници немају:

1.Осигураницима РЗЗО, који примају новчану накнаду за туђу негу и помоћ, ако наступи телесно оштећење 100 одсто, та новчана накнада се увећава за 100 одсто.

2.Оболелима од шећерне болести,  зависним од инсулина,  одобрава се рехабилитација у Врњачкој Бањи у трајању од 10 дана о трошку Републичког фонда.

3.Листа индикација за коришћење медицинске рехабилитације за војне осигуранике је веома рестриктивна и није иновирана од маја  2006. године, док је та листа за осигуранике у грађанству проширена априла 2008. године. Разлика  је, на пример, у томе што се војни осигураник (са кардиолошким или неуролошким  обољењем) може да упути на рехабилитацију само на основу  две дијагнозе, а у грађанству на основу 16 дијагноза.

4.Лица у грађанству која су на дијализи имају право на новчану накнаду за туђу негу и помоћ, док то право не важи за војне осигуранике.

5.Уколико у току године осигураник РЗЗО за партиципацију лекова потроши више од једне половине пензије има право на повраћај више уплаћене партиципације.

6.Осигураницима РЗЗО чији су приходи по члану домаћинства мањи од 18.620 динара ослобађају се партиципације.

7.Органи задужени за организацију војног здравства иду тако далеко да укидају нека стечена права војним осигураницима. Тако је без икаквог повода укинуто право на накнаду трошкова исхране у случају одласка на преглед ван места боравка. Ово право са разлогом постоји од када функционише здравствено осигурање у Војсци.

Поред наведеног није јасно регулисано превожење непокретних болесника из унутрашњости на ВВЛК у Београд, за остваривање права за туђу негу и помоћ.

Осигураници – КВП који живе у градовима где нема ВЗУ имају проблема код остваривања права на бањско-климатско лечење. Када добије предлог од војног лекара специјалисте, у ЦЗУ где је ослоњен на примарну здравствену заштиту, не знају како да му формирају документацију и коме да је доставе.

Осим тога, како је истакнуто у материјалу,  дуго се чека  на исплату свих трошкова социјалне помоћи а то су: посмртна помоћ, погребни трошкови, рефундација за лекове и лечење као и трошкови путовања на лечење у друго место. Исплата се чека три, шест,  па и више месеци, а зна се да инфлација обезвређује уложени новац. У поменутом материјалу на крају се истиче:

„По наведеним питањима УВПС се у више наврата обраћало одговорним институцијама у МО, па како до сада нема најава да ће ове неједнакости бити исправљене, може се основано поставити и питање одговорности надлежних лица у МО“.

 

Учествујући у расправи о овом питању, Милан Шица, војни пензионер из Новог Сада је, између осталог рекао: „У ВМЦ Нови Сад мислим да  више од две године није било апарата за ултразвучну дијагностику, али је пре неки дан стигао и почео да ради. Иначе, у контакту са одговорнима у ВМЦ Нови Сад често нисам наилазио на разумевање. Кажу,  па знаш како јебуди стрпљив... Ја сам  поприлично болестан, а уз  то,  имам стопостотног инвалида. Требало би да имамо право на  хитну службу, али, не знам из којих разлога, ја  сам принуђен да дете од стана до Петроварадина возим таксијем. Последњи пут сам се обратио Гарнизонској амбуланти за возило, али је то због неких проблема потрајало... па сам  „дигао руке“. Доста уживаоца породичних пензија нису упућени кад дођу у амбуланту, малтене не знају где се налазе, нисам задовољан, јер сам радио у амбуланти, нисам задовољан са некима који ту раде. Не може сестра да ти каже: Ако ти не одговара иди жали се управнику! Значи да се она  не боји управника. Обраћао сам се и Управи за здравство. Речено ми је да се обратим писмено,  па сам се обратио 14. септембра прошле године али  одговор још нисам добио.“

Наредба јача од Закона

Члан Главног одбора Марко Неговановић, генерал у пензији, учествујући у расправи,  поставио је питање:  профит или  здравствене потребе?  А затим је рекао: „Мислим да  би требало да превагну здравствене потребе. Ако треба да  чекам преглед шест месеци, а  понудим 2.000 динара онда чекам само седам дана!? Нађимо неку меру!? Следеће,  ја не знам ко има право да нама укида здравствена права. Ако су законом предвиђена, како неко може наредбом да их укида? Шта значи та наредба: Од данас нећете поправљати зубе на ВМА! А ја их поправљам 25 година на ВМА. То је исто као да нам се каже:  Овде ћете лечити хируршке болести, али нећемо употребити скалпел. Чему то води? Идемо ли то ка времену „колико пара толико здравља“, а онда то није социјално осигурање него профитабилна установа“.

Пуковник др Угљеша Јовичић,  помоћник начелника Управе за војно здравство, поздравивши скуп и захваливши се што је уприличена расправа о здравственој служби,  између осталог је  рекао:

„Што се тиче  примарне  здравствене заштите, а  имали смо скоро о томе озбиљан састанак, став је био да су гарнизонске амбуланте биле неки бољи облик здравствене заштите на примарном нивоу, него што су сада санитетска одељења. Како ће се то даље регулисати не могу вам рећи, али могу то да чинимо напор да та одељења формацијски ојачамо,  да их проширимо и да буду отприлике боље гарнизонске  амбуланте. Што се тиче секундарног нивоа, тај део бих препустио колегама.  У овом извештају постоје јасни показатељи да је стање промењено на боље. Трудићемо се да одржимо то стање. У Војној болници Ниш постоје проблеми и око заказивања и око лабораторијских прегледа. Генерална прича око заказивања покренута је половином године и  о томе ће рећи  др Ћирковић и др Сталетовић, а она се односи  и на друге ВЗУ секундарног нивоа, на  војне болнице  у Нишу и Новом Саду. Опремањем, с једне стране, и проширењем формације,  што је предложено ових дана,  капацитети  ће ојачати да бисмо убрзали заказивање и смањили листе чекања. Пошто су овде представници Фонда СОВО, они ће вам рећи,  само бих прокоментарисао једну значајну причу, а то су уговори са ЦЗУ.  Ако се не варам, 2009. године, направљен је  један уговор нашег Фонда  СОВО са Републичким фондом за здравствену заштиту о пружању здравствених услуга у градовима где постоје војни осигураници, а нема ВЗУ.  Пре тога смо склапали појединачне уговоре са Домовима здравља и наилазили  на разне отпоре... Оно што је заиста велики проблем и што тада није урађено склопљен је уговор са здравственим установама а није са апотекарским установама, а ми тај проблем нисмо решили ни до данас.  Нисмо га решили из једног нашег субјективног момента, јер нисмо имали довољно кадровских капацитета да тај посао у прошлој години изнесемо... Е сад, гледајте,  оно што је изнесено а то је поштовање уговора, где је очигледно да се неке здравствене установе не држе речи, можемо на вашу иницијативу,  да се обратимо директору Републичког фонда за ЗО  проф.  Вукосављевићу, који нам је досад увек излазио у сусрет...

Слажемо се с тим да је  наша уредба рестриктивна, настала је кад Фонд  и Војска нису имали новаца.  Сада је ситуација боља и ми можемо, уз сагласност Фонда,  те индикације да проширимо. Што се тиче лечења  шећераша у Врњачкој  бањи, ишли су прошле и претпрошле године и неки наши осигураници, направили смо били  допуну и проширили списак, али добили смо информацију да је тај центар за лечење изгубио ту акредитацију и зато ми нисмо више упућивали  наше људе и морамо да видимо где да их упућујемо. Што се тиче медицинске рехабилитације, ми се не држимо строго нарочито  када су деца у питању. Не може правилник све регулисати. Кажете да није јасно регулисано превожење непокретних болесника из унутрашњости на ВЛК  и то је, мислим, нешто што заиста треба дефинисати,  јер ми јесмо за то ако је пацијент непокретан  да се превезе... Видите, опет се враћам на бањско лечење, на причу о ЦЗУ,   јер њихови лекари не знају да формирају предмет, али ми смо ту да објаснимо и поједноставимо причу...

Надам се да ћемо сарађивати, ми смо на истом фону са људима само нам дозволите да уђемо у рутински рад.

 

Колико се на ВМА чекају прегледи?

Пуковник мр сц. мед. Милан Ћирковић, начелник Дијагностичко-поликлиничког центра ВМА, подстакнут примедбама о дугом чекању на прегледе, на почетку излагања изнео је конкретне податке о томе. Према његовим речима, сада, од  22 кабинета у 18 кабинета чека се  до 15 дана; у  седам кабинета нема чекања; у  седам кабинета чека се до десет дана; у четири кабинета чека се до  петнаест дана;  и најдуже се чека, како је рекао,  на васкуларном кабинету - до месец дана.

„То су, опростите“,  напоменуо је др Ћирковић, „светски стандарди. Ја не кажем да нема појединачних проблема у комуникацији, али настојимо да урадимо више, да урадимо боље, а за то нам,  свакако,  треба и ваша помоћ. У технолошком процесу обнове ВМА ми смо почели да добијамо неке апарате који ће значајно да скрате чекање... Али, овако ствари стоје: ултразвук штитасте жлезде - чека се 1. јун (пресек рађен за 7. март), значи добили смо нови ултразвучни апарат за штитасту жлезду који ће радити доток крвних судова врата тако да ћемо ово чекање до 1. јуна скратити. Што се тиче биопсије штитасте жлезде, надам се да ћемо и ту значајно скратити чекање тамо где је преко потребна... Гастроскопија се чека  до 19. марта  а колоноскопија без анестезије до  24. априла, а  са анестезијом до 10. маја, Ретроскопија до 20.  марта, а  ултразвук абдомена на гастронтомији до 28. марта... Ултразвук бешике - 7. мај, биопсија простате - 12. мај, на неурологији чекања нема а за термографију - 7. мај. То су нека кашњења. Од 289.000 прегледа у прошлој години контролних је било 152.000, па кад вам се заказују прегледи заказују се и контролни. А он се, зависно од тога да ли је болест тешка или није, може провести на месец дана, два или шест, у таквом распону се  заказује. Ако неко чека шест месеци,  то је одлука лекара да не треба брже. Што се тиче технолошке обнове,  ових дана смо коначно почели да радимо на увођењу нових технологија тако да ће болнички информациони систем, према обећању инжењера бити у функцији  негде почетком или средином маја. Шта ће нам тај БИС  донети то ћемо видети у месецима који долазе,  али за почетак ће значити јер наш КОЛ центар има мале могућности да прати који је  пацијент на ком прегледу. У нашој пракси смо приметили да је један пацијент имао код истог лекара, кардиолога на пример, три прегледа за врло кратко време, не због здравственог стања, него није дошао код свог лекара, па је отишао код другог, да би се опет вратио своме лекару... То у много богатијим друштвима је скоро неизводљиво, али кад сви будемо у бази моћи ћемо да контролишемо све податке - шта се радило и користило, да се не би беспотребно трошило и зрачило. Тај  БИС ће омогућити повезивање ВМА са секундарним и са примарним нивоом здравствене заштите, са безброј људи који имају компјутере и интернет. Намеравамо да ВМА има и једну линију за заказивање прегледа и електронским путем. Лекар опште праксе у примарној здравственој заштити моћи ће да закаже свом пацијенту преглед,  па се надам да ће листе чекања бити још краће. Поподневни рад у БПЦ је поподневни рад целокупне ВМА. Он је на добровољној основи да бисмо на неки начин побољшали финансије, нико нас не присиљава као ни пацијенте. Војни осигураници, на пример,  хоће да плате, ја то не могу да толеришем него увек нађем начина да војног осигураника примим пре подне,  и кад радимо у амбуланти и кад не радимо. Војни осигураник не би требало да долази поподне за било шта.

Што се тиче неких наших слабости, ВМА има око 3000 запослених, па свако има родитеље, децу, ближу родбину, па нека замоли колега, ми смо у свом еснафу, људи добре намере, и не можемо да то тумачимо на други начин, али мислим да увек има места за боље и више и желим да будемо упорни и дисциплиновани. Ја сам у канцеларији сваког дана сем кад радим на кабинету, моја су врата свим војним осигураницима отворена,  молим да дођете и укажете на проблеме како бисмо их решавали у току дана, да не чекамо годину дана и скупштину да бисмо на скупштини решавали тај ниво заштите“.

 

Свако треба да има изабраног лекара

 

Учествујући у расправи, пуковник др Славољуб Сталетовић, управник ВМЦ „Славија“ је, између осталог, рекао:

„Центар ВМУ Београд  има 500 запослених, славимо 20 година рада,  а многи не знају шта чини центар. У саставу Центра ВМУ Београд је ВМЦ Нови Београд који има амбуланту у Бежанији, ВМЦ Карабурма, ВМЦ Хитне помоћи, који у свом саставу има и кућно лечење, ВМЦ Славија са амбулантама на Бањици, Цераку, Војној академији и Војној гимназији. Збрињавамо негде око 80.000 војних осигураника и све оне који имају право на војноздравствено осигурање. На годишњем нивоу наши лекари обаве негде од 320.000 до  350.000 прегледа, сваки лекар у просеку дневно има 37 пацијента, а норматив у свету је 30 до 35. Што се тиче специјалистичке здравствене заштите, наши лекари обаве негде око 250.000 прегледа. Ми имамо око 20 различитих специјалиста на нивоу ЦВМУ. Ово говорим да бисте схватили ширину посла. Имамо изванредну сарадњу са свима, али о томе нећу овом приликом. Покушаћу да као партнери разговарамо, отворених карата и без скривања било каквих аргумената. Ви кажете да се бринете о здрављу као највећем приоритету и да су два одбора доказ томе, а требало је да,  као представници, барем једном месечно  долазите у здравствене установе и да заједно решавамо проблеме који свакако постоје. Постоје проблеми које можемо да решимо али и они које нећемо моћи решити, који су системске природе...  Кад смо у мају 2011.  године имали састанак,  доста људи је било на састанку. У говору мог цењеног колеге Часлава,  морам нажалост да изнесем,  биле су неке примедбе које су се односиле и на ЦВУ; ми не очекујемо похвале од вас, ми очекујемо да заједно радимо, али онда оно што је било изнесено били су појединачни случајеви који су тотално реметили нормалне односе међу нама. Само ћу рећи неке податке. Пре девет година ЦВМУ имао је 900 запослених са истим бројем осигураника које сам споменуо. Данас ми имао 540 запослених. У међувремену, мада смо ми Срби народ плитког памћења, пре две године, хитна служба требало је да се укине. Сви они  који су из Београда, који су се  возили возилом Хитне помоћи, знају да су морали да држе врата да не би испали из возила... Данас ЦВМУ, захваљујући и Управи за здравство и државном секретару, и огромним напорима који су учинили,  нема таквих возила... Сва возила које сад поседује ЦВМУ су у исправном  стању...Ту привилегију свакако треба да истакнете, јер само 23 ваше општинске организације имају привилегију да се њихови чланови лече у ВЗУ. Сви ви који долазите из места где су  гарнизони укинути и те како знате предности коришћења војног здравства. Хитна помоћ је пре годину дана набавила два потпуно савремена возила од којих једно има и платформу за тешке болеснике. Ми овде у Београду имамо 34 људи који иду на дијализу, 30 њих иде три пута недељно, а само један једанпут недељно... И поред свега тога, оно што ви износите као примедбе на војно здравство у овом тренутку и иначе, то су ствари које ви треба да решавате са нама који примамо плату за то, са нашим начелницима, то су појединачни случајеви. Ви морате да се борите за глобално осигурање права из здравственог осигурања, има ту милион ствари које треба заједно да урадимо. Један од тих који се вози на дијализу тужи возача јер неће да га носи до возила...  Неки ваши чланови на Цераку,  који цео дан снимају кад доктори излазе, кад сестре излазе, пишу министру, жале се... То нису анонимни људи,  имају име и презиме. Ја вас позивам, ваша књига притужби је врло мала, јер да ми не радимо квалитетно не би се ваш  животни век повећао на оволико колико јесте. Знате добро да у појединим вашим организацијама 50 посто ваших пензионера има преко 85 година. Та популација је здравствено најугроженија. Ви сте анкетирали 3000 осигураника и видели сте у каквим условима они живе, свако од њих има у просеку седам болести, ту категорију свакако треба имати у виду. На том састанку у мају прошле године имали смо изузетно добре закључке,  а у складу са тим доста тога је отклоњено.  Рецимо,  нови упут вам сада важи наредних шест месеци и не морате сваки пут да тражите нови. Ви морате заједно са нама да радите по многим питањима. Још 94. године у Службеном гласнику, када Србија још није размишљала о изабраном лекару,  неко од вас се сетио да угради у правилник изабраног лекара у систем војног здравства. Ми дан-данас немамо изабраног лекара;  код мене долазе ваши другари.  Кажу,  што да ја бирам лекара, ко си ти да ми то намећеш, нећу да дођем кад ми је заказано него кад  ја хоћу... А само пар година раније били су редови на ВМЦ „Славија“  из улице Светозара Марковића, а на Новом Београду војни пензионери су умирали чекајући у реду. На „Славији“ се сад не чека дуже од 15 минута, тако и на Новом Београду, нема чекања,  не радимо са цивилима, радимо искључиво са војним осигураницима и онима који имају право. Свако од војних осигураника треба да има свог одабраног лекара зато што је то у његовом интересу, тај лекар је самим тим задужен и одговоран за његово здравствено стање, он најбоље зна код  кога ће да га пошаље, он је тај који треба да га води кроз читав систем здравства, тај који му заказује преглед, прописује му рецепте...“

 

Укинути нову стоматолошку праксу

У расправи је учествовао и члан Главног одбора Божидар Бабић, генерал у пензији,  који је сматрао да се стање приказује „лепшим“ него што јесте. Он је, између осталог, рекао:

„Поштујем госте који су из војних установа, али нама нису потребне  фразе, него нама су потребне  конкретне ствари са којима ћемо упознати чланство и да му кажемо која су његова права у том погледу. Значи, не требају нама приче, ми смо више пута овде расправљали о овом питању и никаквог побољшања нема, или скоро никаквог, бројни су примери и лични и не знам какви други, не морамо сад о томе причати. Хтео бих да предложим да ово што је сад неко измислио да направи три некаква нивоа здравствене заштите,  то можда има неког оправдања на неком факултативном нивоу,  али у пракси нема и зато предлажем да се одмах,  што се тиче Београда, укине  нова  стоматолошка пракса,  мора да се настави онако како је то досад било и како је то Марко Неговановић рекао. Незамисливо је заиста да толико људи и толико кабинета постоји на ВМА ради некаквог лечења,  а оно што је превентива зуба,  што је свакодневна потреба,  то се свали на војномедицинске центре. Ја предлажем да се то одмах укине и да се врати на стару праксу, јер се та пракса показала као изузетно добра. Максимално се морају скратити листе чекања. Шта се дешава кад  се закаже преглед... Закаже се преглед рецимо у осам сати ујутро, а дођеш на преглед у 12 или у један сат. Па зашто се онда заказује тај преглед? Па зато што лекар иде да обавља друге послове, па тек дође у 12 или после да би све то на брзину обавио а ми кобајаги били прегледани.

Лично сам дошао у ситуацију, кад је требало да одем на  међукабинетски преглед, да ме поново шаљу  код лекара опште праксе да узимам упут и да поново заказујем тамо.  Мени то није јасно зашто се тако малтретирају људи и такву праксу апсолутно треба укинути...

Чини ми се да су многе ствари регулисане против војних пензионера. Тако је у Уредби регулисано да министар мора да даје сагласност за све акте који се доносе у Управном одбору. Онда се поставља питање зашто ће управни одбори, кад је све на министру и без њега се не може ништа  учинити. Ми можемо да донесемо било какав пропис, али ако министар каже не моженишта не можемо урадити! Ето видите каква је пракса, па вас ја молим да не идемо на уопштене ствари, него да знамо како је  у нашим месним одборима  и шта је то код побољшања здравствене заштите ново  и корисно за војне осигуранике учињено.“

На ову Бабићеву дискусију надовезао се др Ћирковић,    рекавши: „Извињавам се  што поново узимам учешће у раду, али уз  сво уважавање господина генерала хоћу да кажем следеће: ово што сам вам поменуо, ове датуме за прегледе, то стоји и иза тога стојим, све друго су инсинуације или претпоставке, или рекла казала. Ја ћу већ од сутра послати Главном  одбору војних пензионера листу чекања на кабинетима, па да ви у неком писменом делу изнесете вашем чланству,  вашем одбору... Што се тиче учешћа у данашњем раду,  хтео бих да изузмем своје мишљење по питању ових закључака које сте ви изнели. Наиме, истиче се да у ВМА има субјективних слабости које утичу на квалитет здравствене заштите а које се дешавају у ДПЦ, значи  у установи на чијем сам ја челу. Наводе се дуго чекање на специјалистичке прегледе, корупција, протекционаштво, непоштовање заказаних термина итд. Ако је то нешто због чега смо ми дошли овде, да чујемо критике које су се односиле на неко прошло време и то се слажем, али ако је суштина да поправимо - да буде боље,  хајде о том да причамо. Па би ја лично вама предложио да имамо бар Главни одбор или некога из тог одбора, па и једном месечно да разговарамо, да поправимо, да унапредимо тамо где каскамо по вашем мишљењу... Ево ја сам на другом спрату, у Управи, дођите до мене, ако имате проблема ја ћу вам помоћи,  повести, завршићемо посао. Ми хоћемо да помогнемо и нашу добру намеру искористите, али не критикама него делом – питањима која треба да решимо. Увек сам спреман да помогнем.“

Војни службеник из Фонда СОВО Љиљана Милићевић, учествујући у расправи, између осталог, је рекла: „Корисници права на војну пензију и чланови њихових породица, остварују здравствену заштиту у војним здравственим установама, без икаквих сметњи, на основу важеће здравствене књижице, а  уколико у месту пребивалишта нема војних здравствених установа, војни осигураници остварују право на здравствену заштиту у цивилним здравственим установама, на основу Уговора о пословно-техничкој сарадњи, који је Фонд за социјално осигурање војних осигураника, потписао са Републичким заводом за здравствено осигурање 13. јуна 2009. године.

Војни осигураници на основу уговора остварују права из обавезног здравственог осигурања у обиму и садржини који су дефинисани Законом о ВЈ, Уредбом о начину остваривања права из здравственог осигурања, Правилником о здравственој заштити војних осигураника, Одлуком о учешћу војних осигураника у трошковима здравствене заштите, Одлуком о обрасцу здравствене књижице, осим за право на лечење болести уста и зуба који су дефинисани чланом 41. Закона о здравственом осигурању Републике Србије, на основу кога се стоматолошке услуге плаћају 100 одсто, осим за децу, у хитном случају и сл.   Наведени проблем се  у пракси решава, јер је свим војним осигураницима омогућено право на рефундацију новчаних средстава на име плаћених услуга за болести уста и зуба. Да би остварили право на рефундацију, потребно је да се захтевом обрате надлежном организационом делу Фонда СОВО, или Команди гарнизона где оверавају здравствене књижице. Уз захтев је потребно да доставе рачун и извештај   доктора - стоматолога о извршеној услузи.

Упутнице и налози за специјалистичке прегледе

У већини здравствених установа наплаћује се  партиципација за извршене услуге, супротно Одлуци о учешћу војних осигураника у трошковима здравствене заштите. Више пута смо тражили објашњење за то, али углавном се своди на то да је проблем техничке природе, јер је здравствени информациони систем прилагођен само цивилним прописима. Међутим сваком војном осигуранику коме је наплаћена партиципација супротно Одлуци, омогућено је право на повраћај средстава код надлежног органа.“

Што се тиче   издавања упутница и путних налога за специјалистичке прегледе на ВМА и ВМЦ, изабрани лекар код кога војни осигураник има картон у ЦЗУ, на основу медицинских индикација одлучује да ли постоји потреба за упућивање на ВМА. У случају да се специјалистички прегледи и дијагностика могу обавити у месту становања, није ни економски оправдано упућивати војног осигураника у ВМА.

За заказане специјалистичке прегледе на ВМА, изабрани лекар је дужан да изда упутницу и путни налог. Одлуком о изменама Одлуке о висини накнаде путних трошкова у вези са остваривањем права из здравственог осигурања, прописано је да се осигураном лицу које путује у друго место, ради лекарског прегледа, исплаћују трошкови превоза у висини стварних трошкова превоза, а накнада за трошкове исхране је укинута. Право на накнаду трошкова исхране, није стечено право, већ је у складу са надлежностима и расположивим средствима а у циљу изједначавања права војних осигураника са цивилним осигураницима и донета таква одлука.

Путни налог се реализује у организационом делу Фонда или Команди гарнизона према месту пребивалишта уз аутобуску карту или потврду надлежног превозника о цени карте.

Управа за јавне набавке је склопила уговоре са 136 здравствених установа (са око 300 апотека) за снабдевање војних  осигураника лековима  на територији Републике Србије, тако да војни осигураници несметано могу да набављају преписане лекове на основу рецепта ординирајућег лекара. Међутим у неким местима, поготову тамо где пребивалиште има мали број војних осигураника, цивилне апотеке нису заинтересоване за потписивање уговора, па до реализације истих није ни дошло. У наредном периоду, надлежни органи у Министарству одбране, имаће у виду наведени проблем и покушати да изнађу решење за његово превазилажење. ( Борски округ -Доњи Милановац, Неготин, Мајданпек, Кладово и остале општине са малим бројем војних осигураника)

Фонд за социјално осигурање војних осигураника, упутио је обавештење војноздравственим установама и Републичком заводу за здравствено осигурање, да је у току израда и достављање нових здравствених књижица и идентификационих картица за војне осигуранике, ради чега се продужава важност оверених војних здравствених књижица за 2010. годину, до 30.06.2012. године, односно до издавања нових З.К. На основу поменутог обавештења Републички ЗЗ0 је преко својих филијала био у обавези да обавести све здравствене установе како би војни осигураници могли несметано да користе здравствене услуге у 2012.  години.

Дистрибуција нових здравствених књижица се очекује у наредном периоду.

Фонд СОВО ће, у складу са важећим прописима, и прописима који у међувремену буду донети, настојати да побољша све видове социјалне заштите војних осигураника. Новом организацијском структуром, са већим бројем извршилаца у стручној служби Фонда СОВО, увођењем здравственог информационог система, свеобухватније и квалитетније ће се уредити и здравствено збрињавање војних осигураника на обострану корист и задовољство.“

Узимајући учешћа у расправи,  начелник Правног одсека у Фонду СОВО Анђелка Радосављевић је одговорила на питања Главног одбора Удружења војних пензионера Србије у вези решавања проблема здравственог збрињавања корисника војне пензије, који су наведени у поменутом материјалу.

„Фонд за СОВО ће“,  истакла је између осталог Анђелка Радосављевић,  „у циљу остваривања права и обавеза из своје надлежности, због којих је основан, након избора нових органа, и доношења статута и других општих аката Фонда, приступити и изради материјалних  прописа из области здравственог осигурања војних осигураника, односно изменама и допунама постојећих, ради њиховог усаглашавања са прописима који се односе на осигуранике Републичког фонда за здравствено осигурање, у циљу стварања услова да војни осигураници остварују права из ове области у обиму и на начин на који та права остварују цивилни осигураници по прописима републике Србије.

У вези права која су по мишљењу Главног одбора УВПС ускраћена војним осигураницима, начелница Правног одсека у Фонду СОВО приложила је опширан материјал у коме то покушава да објасни.

Закључујући расправу председник УВПС Љубомир Драгањац је, између осталог, рекао: „Војни пензионери не траже ништа друго осим оног што је по закону регулисано. Тражимо да здравствена заштита буде доступна сваком војном осигуранику без обзира где живи.  За МО мора да буде проблем ако само један  осигураник нема здравствену заштиту. Нема смисла да се стварају фронтови између пензионера и активних, нама је жао што је у последње време  престала скоро свака комуникација са ВМА,  али ево овај скуп нам говори  да се та комуникација, ипак, наставља. Знамо да војни пензионери морају да буду стрпљиви, толерантни, али не дозвољавамо да их било ко понижава и вређа,  јер човек који је 40 година поштено радио у Војсци  с правом  очекује да га та војска поштује. Ово нису нерешиви проблеми, морамо да пратимо кретања.  Повређени смо што је на нечувен начин укинута тзв. хранарина. Вређа нас и само образложење за њено укидање: Имате право, али цивили то немају и не можете ни ви имати. Чуди ме да и ПВЛ  нису дигли глас против тога. Још размишљамо да поднесемо кривичну пријаву против људи који су то одобрили, али сачекаћемо још мало,  можда ће да одговоре на наш захтев да се то укинуто право врати.“

Председник УВПС Љубомир Драгањац захвалио је представницима МО и војноздравствених  установа што су се одазвали позиву да присуствују овом скупу и што су, на овај начин, потврдили спремност да сарађују са Удружењем ВПС ради заједничког решавања проблема здравствене заштите и ради њеног унапређења.                                     Е.В.В.

 

 

 

 

ЗАКЉУЧЦИ 10. СЕДНИЦЕ

1.Удружење ВПС веома цени достигнути ниво у организацији војне здравствене службе у целини, као и врхунска достигнућа на плану збрињавања и болничког третмана на клиникама ВМА и одељењима војних болница у Нишу и Новом Саду, где се постижу запажени резултати увођењем нових метода у дијагностичкој и терапеутској пракси.

2.Војномедицинска академија да хитно реши субјективне слабости које битно утичу на квалитет здравствене заштите КВП, као што су:

-дуго чекање на специјалистичке прегледе  на неким кабинетима као и на дијагностичко-лабораторијске процедуре,  преко три месеца, а некада и преко годину дана,

-непоштовање заказаних  термина за војне осигуранике због пријема на прегледе цивилних лица за које је резервисано време у поподневним сатима.

-појаве  протекционаштва од стране појединаца  и увођење на преглед преко реда, па и корупције.

3.Појаве непримереног, понекад и омаловажавајућег односа особља према КВП, што повратно доводи до нервозног и некоректног реаговања КВП. Да се прегледи у ВМА и  војним  болницама у Нишу и Новом Саду за војне осигуранике из унутрашњости решавају  у  једном дану.

4.Да се побољша  снабдевање  лековима и осталом медицинском опремом, а у  местима где нема војних апотека реши проблем издавања и овере рецепата за  КВП.

5.Планирани  рок  за издавање нових здравствених књижица и електронских картица је давно прошао, па је неопходно да се постојећи проблеми што пре превазиђу  и нове здравствене књижице поделе војним осигураницима  -  КВП.

6.Неопходно је да надлежни органи преиспитају незаконито донете одлуке о укидању права војним осигураницима на накнаду трошкова исхране у случају одласка на преглед ван места боравка и Правилника  за побољшање материјалног положаја пензионисаних војних осигураника и неодложно  донесу законите одлуке којима би се поново успоставила напред наведена укинута права.

7.Да се војни осигураници изједначе у правима и обиму права са осигураницима Републичког завода за здравствено осигурање.

8.Да се реши  проблем рефундације новчаних средстава, тако да се  исплата – повраћај новца врши у што краћем  року,  а најкасније у року од 30 дана.

Задужује се Извршни одбор да прати реализацију усвојених закључака,  извештава председника Главног одбора,  а по потреби подноси извештаје Главном одбору.