Предлог закона о враћању тзв. малог  дуга  укида загарантована права војних пензионера

АМАНДМАНИМА ПРОТИВ ПРАВНОГ НАСИЉА

Удружење војних пензионера Србије, 19. јануара ове године, сачинило је примедбе и предлоге амандмана  на Предлог закона о претварању доспелих а неизмирених обавеза према корисницима војних пензија у јавни дуг Републике Србије,  и упутило их надлежним државним органима и институцијама.

Удружење  ВПС тражи да се спорни Предлог закона повуче из процедуре,  или, уколико не буде повучен, да Скупштина усвоји  амандмане на Предлог закона које је УВПС предложило.

 

Примедбе и предлоге амандмана Удружење ВПС  упутило је председнику Владе Мирку Цветковићу, потпредседнику  Владе   др Јовану Кркобабићу, министру рада и социјалне политике Расиму Љајићу и заштитнику грађана Саши Јанковићу, с молбом  да те примедбе и предлоге уваже и  да Влада наведени Предлог повуче из скупштинске процедуре и коригује, односно да амандмане које је предложило Удружење поднесе као своје.

У допису заштитнику грађана Удружење, између осталог, моли  омбудсмана  да предузме мере из свог делокруга ради заштите права војних пензионера угрожених поменутим Предлогом закона. Посебно се истиче да су  одредбе чл. 4. и 8. Предлога супротне Препоруци  заштитника грађана од 12. јула 2011. године по  притужбама оштећених војних пензионера.

Примедбе и предлоге амандмана Удружење је упутило свим посланичким групама у Скупштини, а амандмане на Предлог закона Народној скупштини Републике Србије поднео је народни посланик Константин Арсеновић у име Посланичке групе ПУПС  (Амандман 1, Амандман 2, Амандман 3).

Удружење ВПС је, 27.1.2012. године, на поменуте адресе упутило и допуну Предлога амандмана.*

С.Ј.

 

УДРУЖЕЊЕ ВОЈНИХ ПЕНЗИОНЕРА СРБИЈЕ
ГЛАВНИ ОДБОР
БЕОГРАД

___ Бр ______

19.01 . 2012. год

Примедбе и предлози амандмана на Предлог закона о претварању доспелих, а неизмирених обавеза према корисницима војних пензија у јавни дуг Републике Србије

(у даљем тексту: Предлог).

 

I

Предлог треба повући из скупштинске процедуре, а из следећих разлога:

1.)    Износ главног дуга наведен у ставу 1. члана 2. Предлога није тачан. Износ од

4.512.720.000,00 динара је постојао на дан 30. новембара 2007. године, али је, у међувремену, више од половине дугованог износа исплаћено оштећеним војним пензионерима у поступку принудне наплате по правноснажним пресудама. Ако се жели предметни дуг преузети као јавни дуг Републике Србије, онда је основно било утврдити његов износ, а то није учињено.

2.)    Одредба члана 8. Предлога представља флагрантно кршење члана 6. Европске конвенције

за заштиту људских права и основних слобода, и чл. 21 и 32. Устава Републике Србије. Том одредбом се, поред осталог, врши узурпирање судске од стране извршне и законодавне власти, на начин незамислив у иоле уређеној демократској држави. С тога, питање исплате дуга у случајевима покренутих парница треба уредити у складу са уставом и позитивном облигационом и парничном регулативом

3.)    Не постоји ни један разлог за доношење предметног закона по хитном поступку.

Предметни дуг постоји већ преко четири године, из периода од 1. августа 2004. до 30. новембра 2007. године. У међувремену, Влада је у два наврата законом обавезивана да реши проблем исплате дуга, али то није учинила ни до данас. Први пут је на то обавезана одредбом чл. 193. ст. 2. Закона о Војсци Србије, по којој је то била дужна учинити до 31. марта 2008. године, а други пут одредбом чл. 79.став 5.  Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању. Према томе, не ради се о некаквим ванредним околностима прописаним чланом 167. Пословника.

II

Уколико Предлог не буде повучен из скупштинске процедуре, предлажемо подношење следећих амандмана:

I. АМАНДМАН

У члану 4. став 1. у алинејама 1. и 2. број „1/3“ замењује се бројем „1/2“.

Алинеја 3. брише се.

Образложење

Рок од три године за исплату дуга је предуг, апсолутно неприхватљив за оштећене војне пензионере.

Већина оштећених су при крају животног века, болесни и изнемогли. Годишње умре око 1500 војних пензионера, што значи око једне четвртине оштећених не би дочекало исплату дуга.

Дуговани износ главнице је већ сада реално обезвређен за око 50% (динар је од краја 2007. године до данас ослабио према евру за преко 40%, инфлација је већ прешла проценат законске камате), а за наредне три године ће реална вредност главнице бити још мања.

Недопустиво је да се на исплату дуга чека скоро 10 година од доспелости најстарије рате, скоро дупли рок застаревања самог права.

II. АМАНДМАН

Члан 8. мења се и гласи:

„Лицима из члана 1. овог закона која су покренула судске парнице, Република Србија ће исплаћивати дуг из члана 2. став 1. и 2. овог закона и трошкове парничног и извршног поступка у износу и у року утврђеном одлуком суда, односно судским поравнањем“.

Образложење

Одредба члана 8. Предлога закона да се обустављају сви парнични поступци ради наплате предметног дуга је противуставна и противна члану 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Оваквом одредбом се суспендује уставом загарантовано право на правично суђење (члан 32. став 1. Устава), при чему се ретроактивно мења парнична процедура противно одредби члана 197. став 1. Устава, а на штету тужиоца. Истовремено цитирана одредба је противна уставном начелу једнакости грађана пред законом (члан 21. Устава), јер само за оштећене војне пензионере као тужиоце прописује обуставу парнице, мимо услова прописаних парничном регулативом.

Валидност овакве законске одредбе би свакако била преиспитана и вероватно оповргнута у поступку пред Уставним судом, а евентуално и међународним инстанцама, тако да је њена једина сврха и ефекат одуговлачење реализације права војних пензионера, односно до сада незабележено правно насиље извршне власти.

Политички ефекти законитог уређења овог питања били би позитивни, док би решење које је заступљено у Предлогу закона имало негативне ефекте укључив и негативан утицај великог броја спорова пред Европским судом за људска права у Стразбуру, као и на ток европских интеграција Србије.

III. АМАНДМАН

У члану 9. додаје се нови став 2. који гласи:

„Ако лице из става 1. овог члана умре пре наплате дуга из члана 2.овог закона,

Република Србија ће дуг исплатити наследницима тог лица.“

Образложење

Неопходно је изричито уредити и право наследника умрлог корисника војне пензије да дуг као наследно имовинско  право наплати како би се избегли евентуални спорови.

У Београду,

19. јануара 2012. године

УДРУЖЕЊЕ ВОЈНИХ

ПЕНЗИОНЕРА СРБИЈЕ

 

 

 

ДОПУНА ПРЕДЛОГА АМАНДМАНА

УДРУЖЕЊЕ ВОЈНИХ ПЕНЗИОНЕРА СРБИЈЕ

ГЛАВНИ ОДБОР

БЕОГРАД

27. јануара 2012.

 

*Допуна предлога амандмана на Предлог закона о претварању доспелих, а неизмирених обавеза према корисницима

војних пензија у јавни дуг Републике Србије

(у даљем тексту: Предлог).

 

 

1. I. АМАНДМАН

У члану 2. став 1. број „4.512.720.000,00“ замењује се бројем  „2.800.000.000“.

Образложење

Главни дуг у износу од 4.512.720.000,00 динара утврђен је на дан 30. 11. 2007. године по донетим решењима за 47.069 корисника војних пензија, што просечно износи по једном пензионеру  96.153,00 динара.

У периоду од 30. новембра 2007. године до 31. децембра 2011. године тужбу за наплату неисплаћених пензија поднело је око 33.000 корисника војних пензија. До сада је по судским пресудама дуг наплатило 19.071 корисника војне пензије (или 40,50%) и износу од 4.721.034.000,00 динара.Узимајући обзир да је просечни главни дуг по једном пензионеру 96.153,00 динара онда је у односу на укупно исплаћени дуг по судским пресудама главни дуг је исплаћено 1.833.733.000,00 динара, а за камату и судске трошкове 2. 887.301.000,00 динара.

Узимајући у обзир и могућа одступања, номинални дуг за неисплаћене обавезе није већи 2.800.000.000,00 динара. Сматрамо да би службени органи

(Фонд СОВО и Фонд ПИО) пре доношења закона требали да утврде тачан износ дуга.

УДРУЖЕЊЕ ВОЈНИХ

ПЕНЗИОНЕРА СРБИЈЕ