Циљани напади на Удружење војних пензионера Србије у режији неоствареног генерала Јована Тамбурића ових су дана попримили размере које превазилазе здрав разум. Острашћеност самопрокламованог  председника Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије који непрестано вапи за све већом славом, наводно борећи се за права војних пензионера, у лажима, подметањима, баратању полуистинама, уз увредљив, некултуран и иритантан тон, отишла је толико далеко да се може мирне душе назвати вербалном диверзијом на истину.

Груба је неистина и подметачина да је годинама ,,пензионерска популација предмет разних манипулација са циљем да се обезбеди њихова подршка појединим странкама, односно актуелним властима“. Веома је позната чињеница, господине Тамбурићу, да су управо на вашим скуповима виђани страначки прваци. Тек толико да се зна.

 

За манипулацију јавношћу, пре свега војним пензионерима, Тамбурић оптужује Удружење, а заправо, заменом теза, то сам обилато и упорно чини. У том смислу подиграна је варијанта да га на недавном протесту Војног синдиката Србије представе као председника војних пензионера Србије. Да одјекне у јавности! Та песма му годи, па је и разумљиво зашто није реаговао када је узео реч на скупу. Уз то, требало је, из њему знаних разлога, у протест посредно увући наше Удружење, тек толико да се ,,Власи не досете“. А да је ово виђење засновано на чињеницама додајемо да је и 1. новембра, на протесту организованом на Тргу Николе Пашића, такође представљен као председник УВПС. Ни тада није трепнуо када су га устоличили за председника војних пензионера Србије. Вероватно је то Тамбурић и пројектовао као свој циљ у упорним покушајима да се нечасним радњама домогне пензионерске власти.

Већ у другом пасусу саопштења за јавност, које је потписао Тамбурић, употребљава се примитивни речник, што не приличи човеку који је био предавач у војним школама. При томе је истина, по свему судећи, неприкосновена: какав вокабулар, такав наставник!

Поставио је ,,велики синдикалац“ и неколико питања руководству војних пензионера. Реч је о несувислим конструкцијама које не заслужују ширу елаборацију, али ћемо одговорити на неколико њих.

Тамбурић напада Удружење да нема 27.000 чланова већ само 26.000! Замислите који је то ,,грех“ нашег Удружења. Једино је грешник Тамбурић заборавио да УВПС има и колективне чланове из редова војних пензионера. Оптужује УВПС да прикрива чињеницу да је у последње три године Удружење напустило 5.000 људи. Јесте, Тамбурићу, са пијететом смо их испратили на вечни починак! Слава им на свему што су током живота учинили за свој народ и државу! И још нешто што Ви не желите да знате: у последње три године већи је број новопримљених чланова у односу на оне који су својевољно напустили редове УВПС. Природни одлив је већ нешто друго!

Ако поштујете принцип транспарентности, изнесите јавности, господине Тамбурићу, колико синдикат на чијем сте челу броји чланова? Тиме ће постати јасно зашто људи не верују вашим празним причама.

Оптужба да је УВПС плагирало Удружење синдиката пензионисаних војних лица Србије у спровођењу народне иницијативе никако не стоји. Удружење је ту меру разматрало још пролетос, али је одлучено да се, због годишњих одмора, акција помери за јесен. Та демократска тековина преточена је у закон, тако да ви (Синдикат...) ни у ком случају не можете да будете власници народне иницијативе.

Што се Предлога Закона о престанку важења Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, и Предлога Закона о изменама Закона о пензијском и инвалидском осигурању закона тиче, они су предати Народној скупштини Републике Србије, па је јасно да управо Тамбурић обмањује јавност. Уосталом, та чињеница може да се провери у Народној скупштини РС. Када је о позиву Синдиката да акцију спроведемо заједно реч, то на седници Главног одбора УВПС није подржано из простог разлога што смо кадри да без ичије помоћи и туторства организујемо и реализујемо акцију, а да ли је и Синдикат у стању, показало је време: до данашњег дана акција није завршена, упркос електронском начину прикупљања гласова.

И још један разлог што вам се нисмо прикључили: прозрета је Ваша прикривена намера Тамбурићу, да Вам Удружење војних пензионера, ангажовањем бројних активиста, буде логистика за прикупљање потписа и извор за финансирање те активности.

У саопштењу којим се обратио јавности, надобудни Тамбурић напада УВПС да ,,не подржава јавни протест као законски и демократски начин деловања ради остваривања права војних пензионера“ што је класично мешање у унутрашње ствари друге организације. Он би, лукавим интригама, да влада и Удружењем војних пензионера. Да ли се при томе руководи познатом максимом ,,Што горе, то боље“ или оном провереном ,,Завади па владај“, показаће време.

И птице на грани знају за одлуку Главног одбора Скупштине УВП да се протести у остваривању закинутих права војних пензионера неће примењивати све док се не исцрпе сва друга легална и легитимна демократска средства.

,,Велики синдикалац“ напада УВПС и због чињенице да није пружило подршку Војном синдикату. Тиме покушава да вештачки створи јаз и анимозитет према репрезентативној организацији војних пензионера Србије.

Истина је само једна: наше удружење ће се, као и до сада, и убудуће залагати за побољшање стандарда и радних услова наших млађих колега и колегиница, али је против политизације и инструментализације протеста.

Благо синдикату кога подржава Јован Тамбурић! С тим у вези било би поучно када би Тамбурић саопштио јавности зашто он више није координатор мастодонтског координационог тела у које су били укључени представници неколико минорних и маргиналних удружења која окупљају војне пензионере? Све тo у стилу је једне владајуће странке из блиске прошлости која је разбијала Војску Србије.

Занимљиво је да Јован Тамбурић има већу пензију од генерал-пуковника, решено стамбено питање, а супругу и ћерку запослио је у систему одбране.

Последњи пасус у Тамбурићевом обраћању јавности кипи од памфлета, неистина, мржње, тешких увреда, подметања, недоказивих оптужби и, надасве, малограђанштине. Нека је на част официру у пензији Јовану Тамбурићу! А колико Тамбурић поштује официрску заклетву, најбоље говоре чињенице из деведесетих година, када се није одазвао на више позива људи из његовог завичаја да брани нејач преко Дрине, упорно избегавајући патриотску обавезу. Ето, такав је ,,велики синдикалац“ и осведочени ,,борац“ за људска права Јован Тамбурић.