У Централном Дому ВС 11. априла одржана је седница редовне годишње  Скупштине УВПС шестог сазива на којој је поднет Извештај о раду у протеклих годину дана, донета одлука о изменама и допунама Правилника о социјалној и хуманитарној помоћи у УВПС, а разматрана су и нека друга питања.

Скупу су присуствовали многобројни гости, међу којима и државни секретар у Министраству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић, посланик у Народној Скупштини РС Константин Арсеновић, секретар Удружења војних пензионера Републике Црне Горе господин Радивоје Здравковић, директор Фонда за СОВО Драгиша Дабетић, директор у Републичком Фонду за ПИО господин Иван Мимић, председник Скупштине Клуба генерала и адмирала Видоје Пентелић, генерал-пуковника у пензији, помоћник налелника ВМА пуковника др Радован Чеканац, заменик начелника Управе за војно здравство МО пуковник професор доктор Бранко Илић, представник Управе за традицију, стандард и ветеране потпуковник Иван Филиповић, представник Центра војномедицинских установа Београд потпуковник доктор Зоран Стошић, Директора Медија-центра „Одбрана“ пуковник Стевица Карапанџин, ранији председник УВПС Томислав Симовић, генерал- пуковник у пензији Председник Удружења ветерана војнообавештајне службе Србије господин генерал-мајор у пензији Радослав Шкорић, председник Удружења палих бораца рата од 1990. до 1999. године Добирила Копривица, председник Удружења војних бескућника Велизар Рабреновић, председник Удружења грађана ,,Подморничар” господин генерал-мајор у пензији Драган Косановића, председник Удружења породица палих бораца од 1990-1999. године Добрила Копривица, представник Савеза удружења потомака ратника ослободилачких ратова Србије 1912-1920 Милена Харамбашић. Седници Скупштине присуствовали су и истакнути чланови УВПС генерал-пуковник у пензији Милорад Обрадовића, генерал-потпуковник у пензији Стаменко Николић и генерал-мајор у пензији Лазара Стаменковић.

 

Седница Скупштине, којом је председавао Марко Неговановић, генерал-потпуковник у пензији протекла је у изванредној атмосфери.  Све одлуке донете су једногласно.

У наставку овог извештаја доносимо обраћање председника УВПС Љубомира Драгањца:

Осмишљавање начина и поступања Удружења у односу на побољшање статусних и других права из области пензијског, инвалидског, здравственог и социјалног осигурања као и стамбеног овезбеђења војних пензионера има изузетан значај.

Изменом прописа права се смањују, постојећи проблеми се веома споро решавају, а сваки нови је много тежи и директно утиче на обезбеђење животних и других потреба војних пензионера.

Тежиште нашег ангажовања од прошлогодишње Скупштине до данас било је на решавању следећих најважнијих проблема.

Законом о привременом начину исплате пензија који се примењује од 1. новембра 2014. године који је у суштини Закон о смањењу пензија и само у наслову привремен обухватио је 96% војних пензионера. Код неких категорија смањење износи и до 21%, а просечна војна пензија смањена је за 15,6%.

Од наговештаја па до доношења тог Закона апсолутно смо били против и указивали да ће последице бити веома тешке и да ће код многих корисника бити доведено у питање обезбеђивање основних животних потреба. Због тога смо благовремено Уставном суду упутили Иницијативу за оцену уставности тог Закона.

Уставни суд нашу иницијативу је већином гласова одбацио а четворо судија није гласало за одбацивање иницијативе, подносећи издвојена мишљења у којима на веома аргументован начин износе примедбе на донету одлуку о одбацивању иницијативе.

У припреми за подношење Представке Европском суду за људска права у Стразбуру консултовали смо еминентне правнике, бившег судију тог суда који је заступао Србију и једног адвоката који је до сада подносио велики број представки. Они су били изричити у тврдњи да су изгледи за добијање спора веома мали јер су све представке из Грчке, Бугарске, Румуније и Португалије биле одбачене. Због тога смо одлучили да поднесемо нови Иницијативу за покретање поступка ради оцене уставности Закона о привременом уређивању начина исплате пензија. Разлог је чињеница да садржај Закона не одговара називу Закона и зато што се тим Законом онемогућава вођење управног спора.

Инцијативом се предлаже:

Да Уставни суд утврди да Закон о привременом уређивању начина исплате пензија у целини није у сагласности са Уставом Републике Србије и опште прихваћеним правилима међународног права и потврђеним уговорима.

Да Уставни суд до доношења коначне одлуке обустави извршење умањења пензије прописано наведеним Законом.

Предузећемо и друге активности како би се овај Закон што пре укинуо или што краће трајао.

Усклађивање војних пензија и једнократна исплата разлике од 1. 1.2008. године, по Закључку Владе Републике Србије од 30. октобра 2015. године вансудско поравнање прихватило је око 80% КВП не рачунајући наследнике.

Поступање по наведеном Закључку је у току и овом приликом захваљујемо Министарсву за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на напорима које су уложили да се могућност за вансудско поравнање продужи у два наврата и да важи до краја 2016. године. Исто тако све похвале заслужује Републички фонд ПИО што ову активност веома успешно организује и спроводи.

Удружење сматра да је усклађивање пензије и исплата разлике за период од 1. 1. 2008. године до 1.11.2015. године делимично решено и да је за потпуно разрешење овог проблема потребно да Уставни суд што пре донесе одлуку по поднетим уставним жалбама којих је више хиљада. Жалбе се односе на пресуде виших и апелационих судова, по којима се ванредно повећање пензија за 11,06% не рачуна на вредност бода 9,40 колико је за кориснике износио од 1. 1. 2008. године и примењује застарелост на период преко три године од дана подношења тужби.

Од највиших правосудних органа очекујемо и тражимо:

-          Да се скрати време пресуђивања по судским споровима који се воде за наплату дуга и да се размотри могућност преусмеравања и прерасподеле предмета по судовима.

-          Да се уједначи судска пракса по питању примене застарелости и одређивања износа судске таксе.

Очекујемо да ће Адвокатска комора Србије озбиљно размотрити све наше примедбе које смо изнели у вези са поступањем једног броја адвоката и хитно решити све жалбе које корисници буду подносили против својих адвоката.

Измиривање доспелих, а неизмирених обавеза насталих према КВП по основу делимичног усклађивања пензија у периоду од 1. 8. 2004. до 1. 11. 2007. године и даље је актуелно за око 12.000 корисника који то право нису остварили судским путем. Тренутно један број корисника то питање решава прибављањем потврда о дугу, на основу чега покрећу судске спорове који се позитивно завршавају јер се тужени не одазива на рочишта.

За коначно решење овог проблема потребно је:

-          Да Републички фонд за ПИО свим корисницима и наследницима који то право нису остварили изда потврде о неизмиреним обавезама, на основу чега би и они покренули судске спорове за наплату дуга.

-          Да Управни одбор Фонда СОВО донесе Закључак о начину поступања руководства и стручних органа Фонда СОВО по поднетим тужбама.

Постоји морална обавеза да се учињена грешка исправи, тим пре што се то све исплаћује од средстава Републичког фонда ПИО.

Законом о Војсци Србије од  1. 1.2008. године и Правилником о платама у Војсци Србије створене су недопустиво и велике разлике у износима пензија за професионалне припаднике истога чина и положаја. Упоређујући износе пензија у 2007. и 2008. години може се закључити да су оне за пензионисане у 2008. години у односу на 2007. годину биле веће за:

-          генерал мајора 32% или 29.000,00 динара,

-          пуковника 24% или 17.000,00 динара и

-          заставника I класе 7% или 2000,00 динара.

Ове разлике настале су применом члана 193. Закона о Војсци Србије и ступањем на снагу Правилника о платама у Војсци када су плате повећане и до 30%.

Апсолутно постоји потреба да се ова дискриминација што пре отклони. Зато је потребно извршити детаљну анализу и аргументовано тражити измену Закона којим би се извршило изједначавање пензија.

Законом о изменама и допунама Закона о ПИО, пензијско и инвалидско осигурање војних осигураника издвојено је из уређеног система социјалног осигурања професионалних лица и интегисано у јединствени систем пензијског и инвалидског осигурања Републике Србије. Удружење је још у фази припреме оваквог решења указивало да овом изменом неће се решити ни један проблем, већ ће се нарушити један систем који успешно функционисало скоро четрдесет година. Указивали смо да више од 85% земаља света има аутономно уређен систем војног пензијског и инвалидског осигурања.

Влади и Народној Скупштини Републике Србије поднели смо Петицију коју је потисало више од 32.000 војних пензионера. Петицијом смо тражили да се приступи изради и доношењу Закона о социјалном осигурању војних осигураника, чија би основа била постојећа регулатива уз евентуалне корекције примерене насталим променама у држави и Војсци. Ондашња Влада и Народна Скупштина поднету петицију уопште нису разматрали нити су нам било шта одговорили. Доласком нове власти ово питање је поново покренуто и било је неких позитивних наговештаја али се на томе стало. Обратићемо се надлежним органима да се по овом питању организује стручна расправа и донесу закључци о оправданости враћања ПИО војних осигураника у јединствен систем социјалног осигурања војних осигураника.

Успешно функционисање здравствене заштите је од животног значаја за КВП и њихових породица. Због тога руководство Удружења чини максималне напоре и тражи да се постојећи проблеми без одлагања решавају. Постоји оправдана забринутост због тога што се толико дуго одлаже доношење Закона о здравственој заштити и што се регулатива по питању права војних осигураника не изједначава са правима цивилних осигураника као и што се издвајање финансијских средстава за здравствену заштиту драстично смањује. Плаћање боловања за професионална војна лица до 30 дана из средстава  доприноса је недопустиво и директно угрожава систем здравствене заштите.

Удружење по питању функционисања здравствене заштите и решавања проблема има изузетну комуникацију са Министарством одбране, Генералштабом Војске Србије, Војносанитетским установама и Фондом СОВО, где се скоро у свакодневним контактима решавају актуелни проблеми.

Стамбено обезбеђење КВП стагнира и нема назнака да ће се то стање ускоро радикалније поправити. Поред недостатка финансијских средстава за набавку станова, присутни су и неки административни проблеми који ову ситуацију још више усложавају а то се посебно односи на:

-          високе цене становања у војним објектима,

-          плаћање огромних износа за камате на станарину у војним хотелима,

-          тражење допуне документације при свакој подели станова,

-          неуважавање нашег предлога да се преиспита критеријум за доношење одлуке о подели станова по групама којом се фаворизују поједине групе а запостављају КВП који на стан чекају више од двадесет година.

Чињеница да скоро 20.000 лица од којих су 8.843 КВП нема решено стамбено питање неопходан је сасвим другачији приступ и далеко веће ангажовање Владе Републике Србије и Министарства одбране у проналажењу решења за прибављање већег броја станова.

Руководство ће у решавању ових и других питања испољити максималну упорност и, предлагати државним институцијама реално остварљива решења.

У остваривању наших права бићемо упорни и достојанствени и увек ће нам на првом месту бити народ и држава Србија