Ivo Andric

Ivo Andric

Intesa senior kes
Status Stil

Важни линкови

Ministarstvo Odbrane
Vojska Srbije














Тренутно на мрежи

Imamo 101 gostiju na mreži
Проф. др Зоран Ивошевић*: Лажно представљање фалш закона
четвртак, 08 октобар 2015 12:39
У споровима о уставности закона Уставни суд не би требало да се бави политичким питањима, јер он, по члану 166 Устава, „штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе“, рекао је на Трибини УСПС-а проф. др Зоран Ивошевић. Његов говор пренео је дневни лист Данас.

Удружење синдиката пензионера поднело је Уставном суду Србије иницијативу за оцену уставности Закона о привременом уређивању начина исплате пензија. Иницијатива није акт покретања поступка. Тај акт је, по члану 53 став 1 Закона о Уставном суду, решење Суда о прихватању иницијативе. Уставни суд је, на основу члана 53 став 3 истог закона, донео решење о неприхватању иницијативе, а пошто оно још није објављено, не можемо га коментарисати. Али, можемо саопштење о његовом доношењу које је, преко сајта Суда, „ушло“ у јавност.

 

1. Уставни суд је нашао да „нема основа за покретање поступка за утврђивање неуставности овог закона и његове несагласности са потврђеним међународним уговорима“.

Разлози из саопштења „звуче“ као да су продукт мериторног испитивања уставности оспореног закона. Зато су новински извештаји о саопштењу и започињали исказом да оспорени закон није неуставан нити противан потврђеним међународним уговорима. У њима није било речи о томе да је одлуку о неприхватању иницијативе донело веће од седам судија а да мериторну одлуку о уставности закона доноси Уставни суд у пуном саставу од 15 судија. Због одлуке седмочланог већа, о уставности оспореног закона нису могле да се изјасне све судије.

2. Саопштење Уставног суда садржи и следећи исказ: „Из оспореног закона следи да се њиме уводе интервентне мере које се предузимају да би се у условима економске кризе очувала финансијска одрживост пензијског система“.

У нашем правном систему интервентни закони не постоје. Постоје системски, општи и посебни закони. Постоји и Уставни закон за спровођење Устава, а могућ је и посебан закон о суштинској аутономији Косова и Метохије. Пошто је ван ове номенклатуре, оспорени закон је насрнуо на системски Закон о пензијском и инвалидском осигурању, пошто се претходно у правни систем земље прошверцовао лажним представљањем – по називу је требало да уреди начин исплате пензија а унередио је њихову висину.

3. За Уставни суд је, према саопштењу, било од посебног значаја што се прописане интервентне мере не односе на пензионере са пензијом нижом од 25.000 динара.

Пошто се иницијатива не односи на ту категорију пензионера, овај разлог није могао бити употребљен јер је ван граница уставног спора. Стога нема правни значај, али има политички. У споровима о уставности закона Уставни суд не би требало да се бави политичким питањима, јер он, по члану 166 Устава, „штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе“.

Смањење пензија пружало је, међутим, прилику да се Уставни суд позабави тиме што су пензије смањене прогресивно (од 10% до 30%, у зависности од висине) а плате у јавном сектору – линеарно (у проценту од 10%). Јер, неједнак положај пензионера и запослених у јавном сектору представља дискриминацију која је чланом 21 став 2 Устава забрањена. Повреда ове одредбе остала је непримећена.

4. Уставни суд сматра да оспорени закон обезбеђује економску сигурност пензионера, у складу са чланом 70 став 2 Устава.

Ова одредба одиста предвиђа да се Република Србија стара о економској сигурности пензионера. Али, Устав садржи и симбиозне одредбе којима се та сигурност обезбеђује. Оне су садржане у члану 20 став 2, члану 58 став 1 и члану 194 став 5.

Члан 20 став 2 гласи: „Достигнути ниво људских и мањинских права не може се смањивати.“ – Пошто члан 70 Устава припада одредбама о људским правима и слободама (чл. 23-74), ни ниво достигнутих права из пензијског осигурања није могао бити умањен. Оспорени закон га умањује.

Члан 58 став 1 гласи: „Јемчи се мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона.“ – Уставни суд не спори да права из пензијског и инвалидског осигурања спадају у категорију имовинских права, али их, у овом случају, не штити иако би морао.

Члан 194 став 5 гласи: „Закон и други општи акти донети у Републици Србији не смеју бити у супротности са потврђеним међународним уговорима и општеприхваћеним правилима међународног права“. – Европска социјална повеља, у члану 12 тач. 1-3, предвиђа да је држава-потписница дужна да систем социјалне сигурности одржава на задовољавајућем нивоу и да га постепено подиже на виши ниво. Пошто је Повеља потврђена 2009. године, она има јачу правну снагу од сваког, па и оспореног закона. Како је тај закон у супротности са Повељом, у супротности је и са Уставом који потврђеном међународном уговору даје јачу снагу од закона. И то се, у овом случају, превиђа.

5. Иако не спори да је пензија имовинско право, Уставни суд сматра да оспорени закон није неуставан због ограничења предвиђених у Уставу и Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода. Да ли је тако?

По члану 58 став 2 Устава, својина може бити ограничена само у јавном интересу утврђеном законом и уз накнаду која не може бити нижа од тржишне. Ни кад би се пензија третирала као својинско право, ограничење не би било могуће, јер њено умањење није праћено никаквом накнадом, чак ни враћањем одузетог. По члану 58 став 3 Устава, имовинско право може бити ограничено законом којим се уређује начин коришћења имовине. Пошто умањење није исто што и коришћење, до ограничења не може доћи ни по овом основу.

По члану 1 став 1 Првог протокола Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, нико не може бити лишен своје имовине, осим у јавном интересу под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права. – Пошто су Уставом утврђена ограничења имовинских права у складу са поменутом конвенцијом и општеприхваћеним правилима међународног права, њихов обим и у националним оквирима остаје непромењен.

6. Из реченог произлази да разлози смањења пензија садржани у саопштењу Уставног суда нису засновани на Уставу и потврђеним међународним уговорима. Шта онда преостаје Удружењу синдиката пензионера? Донета одлука Уставног суда „отвара пут“ према Европском суду за људска права у Стразбуру јер је том одлуком исцрпљен поступак унутрашње заштите права. Поступак пред Европским судом покреће се представком која се подноси у року од шест месеци од достављања одлуке Уставног суда.

Проф. др Зоран Ивошевић
редовни је професор Правног факултета
Универзитета Унион

 

Ово је говор који је проф. др Зоран Ивошевић одржао на Трибини „Како и куда даље“ Удружења синдиката пензионера Србије (УСПС) Палилула, 26. 9. 2015. године. Поред њега, на Трибини је говорио и проф. др Михајло М. Митровић о насиљу над старима и психо-физичком здрављу старијих грађана Србије: Проф. др Михајло М. Митровић: Национална стратегија о старењу – документ који се не поштује.

 

Коментари  

 
#4 Dojčilo 17-10-2015 17:50
Primećujem da je Ustavni sud, baveći se ocenom ustavnosti Zakona, zašao u oblast socijalne i ekononske politike a zapostavio
pravnu odnosno ustavnu dimenziju zakona.
Kažu da su to interventne mere zbog problema u budžetu i kasi fonda PIO. Kažu da je deficit veliki i da ga treba smanjiti smanjenjem rashoda.
Mislim da je bilo i ima još puno prostora za za smanjenje rashoda, ne samo smanjenjem penzija.
Nisu progovorili ni jednu reč o velikim neiskorišćenim mogućnostima za povećanje prihoda u budžet i kasu fonda PIO kao naprimer:
- O smanjenju sive ekonomije, tj ulasku tajkunskih šlepera preko granice bez carine i PDV-a.
- O radu tj zapošljavanju na crno, tj izbegavanje plaćanja poreza i doprinosa.
- O tome da preko milion građana ne plaća porez na imivinu (stanove, kuće, garaže ...) tj da nikada nije ni podnosila poresku prijavu. Nadležni kažu da znaju za problem eli nemaju moći da ga reše.
Čemu služe podaci iz popisa 2011.godine.
Zamislite paradoks, čovek plaća utrošenu struju i porez na polj. zemljište a neplaća porez na kućetinu od tri nivoa, garažu i ostalo.
Niko da se zapita gde taj čovek živi.
Eto, samo u ove tri "sitnice" ima mnogo više neubranih prihoda nego što su oni iz Vlade ubrali u džepovima penzionera.
 
 
#3 dasa 15-10-2015 15:29
kada ce moci da se pocne sa tuzbama za zakinutih 4% i da li je to neko ostvario u skorije vreme.
 
 
#2 Mića druga šansa 14-10-2015 19:01
Uvaženi profesore, ja nisam ni profesor ni dr, pa bi vas zamolio da mi prevedete šta ste ovo pisali. Dakle, možete li mi reći šta ću da dobijem, kada, i šta treba da uradim za to? I kakve su mi šanse da mi se ukinuta prava vrate, obzirom da su se između mene i tih prava isprečili sve neki čudni savetodavci, svi daju savete a niko mi ne vraća moje pare!
 
 
#1 jevto 10-10-2015 11:20
Bravo Profesore, ne zbog stete nanete odredjenoj grupi penzionera , vec zbog ukazivanja na slepilo i spregu izvrsne i zakonodavne vlasti. Hvala na celovitom obrazlozenju i ukkazivanju na dalja prava Udruzenja sindikata penzionera . Mislim da je sve navedeno od profesora Ivosevica jasno i poznato vladi i Ustavnom sudu. Radi se o kupovini vremena kao za 11,06.
 

Додај коментар