Кривична пријава поднета против вршиоца функције председника Управог суда Слађане Бојовић последњих дана изазива све веће занимање домаћих медија. Тако се данас (19. марта) огласио и дневни лист ,,Политика“, најстарији лист на Балкану, новина која ужива висок углед у домаћем јавном мњењу. Из пера уредника Друштвеног сектора Милана Галовића, на високој 8. страни објављен је чланак под насловом ,,Судска битка војних пензионера“. Тај текст преносимо у целини:

 

Судска битка војних пензионера

Бивши припадници војске, уверени да од 2008. примају умањену пензију, тужили председницу Управног суда. – Неосноване оптужбе, одговарају у Управном суду

 

Председник Удружења војних пензионера Србије (УВПС) Љубомир Драгањац поднео је Првом основном јавном тужилаштву у Београду кривичну пријаву против Слађане Бојовић, вршиоца функције Управног суда у Београду, због сумње да је злоупотребила службени положај. Војни пензионери, који се већ годинама боре да дођу до средстава за која су уверени да им припадају, а реч је о повећању од 11,06 одсто за које су ускраћени од 1. јануара 2008. године до данас. Драгањац, иначе генерал-потпуковник у пензији, објашњава да је Законом о Војсци Србије прописано је да се пензије војних осигураника од 1. јануара 2008. године усклађују на начин утврђен законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање.

– Републички фонд ПИО запослених је 25. јануара 2008. године донео решење о ванредном усклађивању – повећању пензија за 11,06 одсто од првог јануара 2008. године. Фонд за социјално осигурање војних осигураника је био дужан да по службеној дужности ванредно усклади – повећа пензије војних осигураника за 11,06 одсто од 1. јануара 2008. године, али то није учинио, нити је то учинио Републички фонд ПИО након преузимања пензијског осигурања војних осигураника, па се војним пензионерима од 1. јануара 2008. године исплаћују пензије у износу мањем од припадајућег – објашњава Драгањац.

Војни пензионери одлучују да потраже судску заштиту пред Управним судом. Овај суд, тврди Драгањац, је одбијао тужбе па пензионери подносе жалбе Уставном суду. Из образложења одлука ове институције, истиче он, произилази да Уставни суд сматра да војни пензионери имају право на повећање пензија које им је закинуто. Уставни суд наложио је Управном суду да у року од 60 дана понови поступак по тужбама пензионера.

– Као вршилац функције председника Управног суда у Београду, у намери да спречи да војни пензионери остваре право на ванредно усклађивање – повећање, Слађана Бојовић искористила је свој положај и прекорачила овлашћења, тако што је судијама Управног суда против чијих пресуда је Уставни суд уважио уставне жалбе војних пензионера, дала писане налоге да се не држе рока од 60 дана који је одређен одлуком Уставног суда за доношење пресуде у поновљеном поступку, већ „да не журе са новим суђењима”, а потом спречила да нове пресуде, које су поједина судска већа ипак донела у поновљеном поступку, буду експедоване из суда и достављене странкама – тврди Драгањац.

Из Управног суда Србије, у одговорима на питања „Политике”, поручују да тврдње УВПС да је вршилац функције председника Управног суда дала писани налог судијама „да не журе са новим суђењима” нису основане јер такав писани налог од стране вршиоца функције председника Управног суда није дат, већ је појединачним налозима управо Слађана Бојовић захтевала од судија хитно поступање по предметима усклађивања војних пензија имајући у виду обавезност одлука Уставног суда, у складу са законском обавезом. Проблем који је довео до тога да се не понови поступак у року од 60 дана, како је то Уставни суд наложио, је настао због тога што судије Управног суда нису имале јединствен став по питању понављања поступка код постојања правноснажних пресуда овога суда.

– Због тога је од достављања одлуке Уставног суда јуна 2012. године до данас одржано више седница Одељења судске праксе и седнице свих судија ради усаглашавања судске праксе како да се поступи по одлуци Уставног суда, с обзиром да Закон о управним споровима, као процесни Закон, који се примењује приликом доношења одлука Управног суда, не предвиђа могућност понављања поступка у одлучивању по тужбама о којима је Управни суд већ одлучио правноснажним пресудама – истичу у Управном суду.

У извршењу одлуке Уставног суда, наводи се у допису „Политици” донета је само једна одлука која у складу са судским пословником није отправљена управо због непостојања јединственог става свих судија овог суда.

М. Галовић

 

 

 

Држава им дужна 12 милијарди динара

 

Реч је о око 40.000 пензионера који су, у просеку, ускраћени за око 300.000 динара у поменутом периоду. Груба рачуница, коју треба схватити условно јер неки потражују и више, а некима припада мање новца, каже да им је држава дужна око 12 милијарди динара. С тим што се дуг исплатом сваке (умањене) пензије повећава, а војним пензионерима наду да ће испети у овој борби дале су одлуке Уставног суда па и Основног суда у Новом Саду где су неки од њих, за разлику од колега у другим градовима, успели парницом да наплате дуг.

 

 

 

Ништа док се судије не усагласе

 

Према судском пословнику прописано је да уколико има више предмета са истом правном и чињеничном основном не могу се донети одлуке док се судије не усагласе око једнаког поступања. Самим тим, наводе у Управном суду, вршилац функције председника овог суда није могла да изврши никакав утицај на доношење одлука.