На седници Скупштине Србије одржаној 19. фебруара, народни посланик Константин Арсеновић је поставио посланичко питање министрима рада, правде, финансија и одбране. Арсеновићево обраћање доносимо у целини:

,, Господине председавајући, господо народни посланици, поштовани грађани, у име 50.000 војних пензионера и корисника војних пензија, желим да поставим питање министру рада, министру правде, министру финансија и министру одбране, а везано је за право корисника војних пензија на ванредно усклађивање пензија за 11.06 одсто од 1. јануара 2008. године.

 

То право је оспорено. Корисници војних пензија су покренули тужбе и Уставни суд је донео одлуку у чијем образложењу је да је наступило кршење основних људских права у корист остваривања права на пензију и вратило Управном суду да донесе одговарајућу пресуду.

Ми ових дана расправљамо о поштовању одлука Уставног суда, а имамо појаву да орган који је, у ствари, најпозванији да поштује одлуку Уставног суда, то не поштује. Због тога питам министра правде, да ли је Управни суд у обавези да поштује Уставни суд и да донесе пресуду у предвиђеном року?

Ми имамо правни лек за то, али су последице које иза тога произилазе, велике. Педесет хиљада тужби, огромни трошкови, пре свега гурамо паре у џепове адвоката и то све треба да плате корисници војних пензија.

Само ћу прочитати шта је на то питање рекао Уставни суд: ,Корисници војних пензија, подносиоци уставних жалби, које је суд уважио,  (да) Уставном суду поднесу захтев за извршење сваке појединачне одлуке у наведеним предметима, уколико Управни суд није поступио у складу са одлуком Уставног суда Србије’. Значи, ми имамо правни лек, али бих желео једноставно да избегнемо непотребне трошкове, као што је било са дугом из 2004. године.

Везано за то, имам питање – на који начин надлежна министарства виде разрешење овог проблема, ако Управни суд, односно Уставни суд, донесу валидну пресуду? Свакако, земља се налази у тешкој финансијској ситуацији и мислим да је једно од решења да се дуг који је настао од 2008. године до данас, преведе у јавни дуг, а повећање пензија реши, да се то право остварује у наредним месецима.

Но, то је одговорност министарстава и апелујем, односно захтевам, да се овај проблем размотри на нивоу ових министарстава и донесе правична одлука, а и најповољнија која је у датом моменту присутна и да избегнемо непотребне тужбе пред судовима и излагању трошкова пре свега корисника војних пензија а и свих осталих у овом систему у којем се налазимо. Верујем да ће се ово моје питање озбиљно размотрити и у наредном периоду донети решење“